Rusija i Zapad čine konkretne korake na zbližavanju

Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev neće otputovati na godišnju Minhensku konferenciju u vezi s pitanjima politike bezbednosti u februaru iduće godine. U Kremlju je ova odluka objašnjena nedostatkom vremena ruskog predsednika. Međutim, stručnjaci pretpostavljaju da to nije jedini uzrok otkazivanja putovanja.
 

Centralna tema budućeg foruma u Minhenu biće situacija na Kavkazu. Na spisku pozvanih na manifestaciju nalazi se predsednik Gruzije Mihail Sakašvili. Jasno je da on neće propustiti svoju priliku da nastupi s visoke tribine. Međutim, rusko rukovodstvo je više puta izjavljivalo da su isključeni svi kontakti s čovekom, koji je 2008. godine započeo rat protiv ruskih građana u Južnoj Osetiji. Nesumnjivo, ovo je poslužilo, ako ne kao prvostepeni, u svakom slučaju kao važan povod za otkazivanje putovanja Medvedeva u Minhen, istakla je u intervjuu za „Glas Rusije" politikolog, načelnica Centra za evropska istraživanja IMEMO RAN Nadežda Arbatova.
 

Rusko rukovodstvo je nekoliko puta govorilo o tome da nema nameru da sarađuje s političarem, koji je inicirao kavkasku krizu. Trebalo je to imati u vidu. Mislim da se ovde ispoljila kratkovidost zapadnih političara, to što oni ne shvataju situaciju. Možda u tome postoji izvesna skrivena želja da se iskoristi „restartovanje" odnosa između Rusije i Zapada, kako bi se na na taj način došlo do regulisanja postkavkaske krize. Međutim, nije moguće nasilno pomiriti Rusiju i Gruziju uz današnje gruzijsko rukovodstvo. Kad bi sutradan u Tbilisi došli drugi politički lideri dijalog bi bio realan. Međutim, Rusija odbija da ima bilo šta s ovim predsednikom.
 

Uostalom, odbivši učestvovanje na februarskoj konferenciji na najvišem nivou Rusija ništa ne gubi. Sve što je Dmitrij Medvedev želeo da saopšti učesnicima na sastanku u Minhenu, on je rekao na sednici konferencije na terenu u Moskvi. Svojim sagovornicima, među kojima su bili predsednik konferencije Volfgang Išinger, bivši savetnik predsednika SAD Zbignjev Bžežinski, pomoćnik predsednika SAD Majkl Makfol i bivši ministar inostranih poslova Poljske Adam Rotfeld, Medvedev je saopštio da se kotiranje Rusije u Evropi menja i da evroatlantski pravac postaje jedan od najvažnijih vektora ruske spoljne politike.
 

Pre izvesnog vremena formulisao sam ideju Sporazuma o evropskoj bezbednosti. Ona je primljena na različite načine: počevši od sasvim blagonaklonih odaziva, kad ljudi misle da je to odavno trebalo učiniti, do vrlo strogih i kritičkih. Shvatam koliko je ova ideja složena, koliko je mnogim državama teško da je primene. Ali, čini mi se da ima najmanje jednu pozitivnu komponentu, koju zasad još niko nije mogao da opovrgne. Suština je u tome daje bezbednost u današnjem svetu jedinstvena stvar. Nije moguće osigurati bezbednost jedne države, recimo, jednog bloka, za račun konfrontacije s drugim blokom ili s drugim zemljama. Svet je toliko blizak, toliko je globalan, da ne oprašta zablude ove vrste.
 

Nastup Medvedeva je izazvao burne odazive. Volfgang Išingerje izrazio potpunu saglasnost s tim da je svetu potreban novi poredak, pošto današnji ne deluje toliko dobro koliko bi trebalo. Ipak, po njegovom mišljenju, ne treba počinjati od potpisivanja zvaničnih papira, već od jačanja međusobnog poverenja. Sličnu misao je u intervjuu za „Glas Rusije" izrazio Adam Rotfeld.
 

Danas odnosi između Rusije i Zapada nisu toliko loši, ali nisu ni toliko dobri koliko bi trebalo da budu. Problem nije nov - nedostatak normi i niza dokumenata. Međutim, glavni nedostatak je nedostatak poverenja, koje ima istorijske korenove. Tako je u Rusiji jako ubeđenje da ju je Zapad varao. I Rusija smatra da se ne treba dogovarati samo u politčkom formatu, već i potpisivati formalno-pravne obaveze. Moje mišljenje je da političke obaveze, ako se tumače ozbiljno, imaju veću snagu nego što mi ponekad mislimo, a međunarodni sporazumi se uz nedostatak političke volje, ne mogu ostvariti. Suština problema je da se prevlada međusobna sumnjičavost i međusobno nepoverenje.
 

To da odnose između Rusije i Zapada opterećuje istorijska prošlost predsednik Medvedev ni sam ne krije. I izražava spremnost za prevladavanje ove predrasude. Važan konkretan korak u ovom pravcu predstavlja odluka Dmitrija Medvedeva da 20. novembra otputuje u Lisabon na sednicu Saveta Rusija-NATO. Predsednik Rusije je prvi put je o svom pristanku da učestvuje na ovom sastanku na najvišem nivou obvestio predsednika Franucske Nikolo Sarkozija i kancelara Nemačke Angelu Merkel na trilateralnom samitu u francuskom Dovilu. U neformalnoj i poverljivoj atmosferi kolege su uverile ruskog lidera u to da učestvovanje u Savetu Rusija-NATO može biti korisno za razvoj dijaloga između Moskve i Severoatlantske alijanse. Odnose između Rusije i NATO treba napokon postaviti na čvrstu osnovu i putovanje Medvedeva će u tome pomoći. Tako je rezultate samita u Dovilu prokomentarisao stalni predstavnik Rusije pri alijansi Dmitrij Rogozin.
 

Akcenat će biti upravo na ruskim idejama i predlozima, na našem viđenju budućeg evropskog prostora. I za ruskog predsednika, koji će prvi put učestvovati u manifestacijama te vrste, to će biti vrlo „jaka" tribina. Tribina s akcentom upravo na Rusiji, a ne uopšte učestvovanje u globalnoj diskusiji o nečemu, što se dešava, recimo u „velikoj dvadesetorci", „osmorci" i u OUN. Čini mi se da je to šansa i za nas i za Zapad da pronađemo interese, koji se podudaraju na političkom nivou i ne samo da govorimo o tome, već i da pokušamo nešto da učinimo radi odbijanja novih pretnji.
 

Prošlonedeljne političke izjave ruskog predsednika visoko su ocenili zapadni politikolozi. „Svi vam se dive u Americi," rekao je Dmitriju Medvedevu davnašnji kritičar Moskve Zbignjev Bžežinski. „Naročito zato što ste toliko ubeđeni u to da je modernizacija Rusije neraskidivo povezana s demokratizacijom. To su dva procesa koja idu u korak, i to je dotaklo srca u Americi. Mene to nadahnjuje: da razgovaram s mladim ruskim predsednikom, koji stvara istorijske mogućnosti," istakao je Zbignjev Bžežinski.