Sakašvili: početak „geopolitičke revolucije“ na Kavkazu

Jedanaestog oktobra ove godine objavljeno je, da je Gruzija jednostrano donela odluku o ukidanju viznog režima sa severnokavkaskim republikama Ruske Federacije. To je saopštio zamenik ministra inostranih poslova Gruzije, Nino Kalandadze. Takav snažni pristup gruzijske ljubavi prema narodima Severnog Kavkaza izazvao je nedoumicu kod ruske strane. Jer, pretpostavlja se da građani Rusije, koji žive na teritoriji Dagestana, Čečenije, Severne Osetije-Alanije, Kabardino-Balkarije, Kačarevo-Čerkasije i Adigeje mogu, ne kao svi ostali građani Ruske Federacije, bez viza ulaziti u Gruziju i tamo boraviti do 90 dana.

Svoju olduku Gruzija je objasnila još i time, što stanovnici severnokavkaskih republika, pre nego što uđu u Gruziju, treba da zatraže vizu u sekciji gruzijskih interesa pri ambasadi Švajcarske u Moskvi, a to je teško: između Rusije i Gruzije ne postoje diplomatski odnosi, a put iz Groznog, na primer, u Tbilisi, vodi preko Moskve. Prema tome, položaj naroda ruskog Severnog Kavkaza, koji se muče zbog gruzijskih viza, izazvao je saosećanje vlade Gruzije i lično Mihaila Sakašvilija. Istina, ni građanima Jakutije, ni Čukčima i Nivahima nije se našlo mesta u srcima gruzijskih političara, a da bi se došlo do Tbilisija narodi Severa moraju trpeti odiseju i vazdušne muke. Prema njihovim mukama indiferentna je Gruzija, koja požudno gleda na Severni Kavkaz kao nevesta na mladoženju.

„Takva pitanja treba da se razmatraju na bilateralnom nivou, a ne da se rešavaju po ćefu nekog tamo Sakašvilija“ – izjavio je u odgovor na ispoljene u Tbilisiju apetite zamenik političkog predstavnika predsednika Rusije u Severno-Kavkaskom federanom okrugu Arkadij Jedelejev, koji je odluku gruzijske strane označio kao provokaciju.

Dvanaestog oktobra usledio je komentar ministra inostranih poslova Rusije Sergeja Lavrova: „U okvirima odnosa, koji su uobičajeni između civilizovanih partnera, to se razmatra na uzajamnoj osnovi“.

Kako je 11. oktobra izjavila Nino Kalandadze, odgovarajuća odluka Mihaila Sakašvilija treba da stupi na snagu kroz dve nedelje, ali je već 12. oktobra postalo poznato da se bezvizni režim u Gruziji za žitelje republika Severnog Kavkaza uvodi po odluci predsednika Sakašvilija od 13. oktobra.

U intervjuu izdanju LentaCom.ruruski političar Viktor Alksnis je podsetio, da „u Gruziji važi zakon o tome, da će ljudi koji su nezakonito boravili u Abhaziji ili Južnoj Osetiji, biti krivično gonjeni na teritoriji Gruzije. Prema tome, taj korak ocenjujem kao provokaciju, jer vlasti Gruzije pokušavaju uraditi tako da Rusi ne odlaze u te republike da na tome ne bi sticali politički kapital“ (...) Ja mislim da je teško očekivati da je u skorije vreme moguće uspostavljanje diplomatskih odnosa između Rusije i Gruzije. Dok se na vlasti nalaze Sakašvili i njegov tim, do normalizacije odnosa neće doći. Za Rusiju je Gruzija – višak država. U svakom slučaju, mi ne osećamo nikakvu potrebu za održavanjem odnosa sa Gruzijom, a Gruzija je, na protiv, zainteresovana za to. Poznato je da se solidni deo budžeta Gruzije formira na račun novčanih doznaka Gruzina, koji žive u Rusiji. Prema raznim procenamna, između 30 i 40 procenata stanovništva Gruzije stalno se nalazi na plati u Rusiji. Ali ja veoma sumnjam da se neko od Rusa nalazi na plati u Gruziji, možda jedino neki ekstremi, koji su željni ličnih pustolovina. Ali je zato Gruzija zainteresovana za poboljšanje odnosa sa Rusijom, dok Rusija nema posebne potrebe za tim. Prema tome, mi ćemo očigledno čekati promenu rukovodstva u Gruziji“.

Bez obzira na proteste Rusije i bojazan gruzijske opozicije, pa makar u Gruziju sa Severnog Kavkaza i krenuli članovi terorističkih organizacija, Tbilisi ne namerava da promeni svoju odluku. Predsednik parlamentarnog komiteta za pitanja dijaspore Nugzar Ciklauri je prokomentarisao: „...na Generalnoj skupštini OUN predsednik je istakao, da je Evropska unija izvršila značajnu geopolitičku revoluciju, koja je ujedinila zemlje Evrope, a naša inicijativa je geopolitička rvolucija na Kavkazu, i mi ćemo potvrditi da je Kavkaz jedinstven“.

U svom izlaganju na sednici Generalne skupštine OUN, Mihail Sakašvili je izjavio, da „ne postoji severni i južni Kavkaz, već da postoji jedan Kavkaz“. Sada iza reči slede dela: ukinute su vize za severnokavkaske republike Ruske Federacije, u Tbilisiju se otvara ruskojezički televizijski kanal, na vladinom sajtu Gruzije pojavila se stranica na abhaskom jeziku, počeo je proces uvođenja u zemlji engleskog jezika kao drugog državnog jezika.

Od 2010. godine u Gruziji se uvodi obavezno učenje engleskog jezika, a ruski jezik se izučava fakultativno. U planovima vlade je da se u svaku školu pozove nastavnik, kome je engleski jezik – maternji jezik. Svaki đak od 5 do 16 godina treba da nauči engleski jezik. Šorena Šavardašvili, urednik gruzijskog nedeljnika „Liberali“ komentarisala je ovu novinu ovako (vidi članak u TheGuardianod 12. oktobra): „Zašto menjati jedan jezik za drugi? Naš zajednički jezik sa susedima je ruski jezik...“. Ona je takođe istakla da je Gruzija dobrovoljno postala protektorat SAD i sprema se da uđe u NATO, pa prema tome, Gruzini moraju osvajati danas jezik svojih komandanata. A ako je Gruzija usmerena u pravcu „geopolitičke revolucije“ i ujedinjenja političkih tvorevina Južnog i Severnog Kavkaza, jezik komunikacije u tom savezu treba da bude samo - engelski.

Kavkaz, puna kontrola nad kojim znači i posedovanje mostobrana za ofanzivu naRusku Federaciju i Iran, kontrolu izlaskana Crno more i naftu Kaspija, posebno je primamljiv komad za one koji sve teritorije planete smatraju sferom svojih interesa. 15. oktobra, komentarišući nezadovoljstvo Moskve zbog ukidanja gruzijskih viza za deo građana Ruske Federacije, ministar inostranih poslova Gruzije Grigol Vašadze je izjavio, da Kremlj nije zadovoljan zato što je Gruzija – uspešna zemlja. U čemu su ti uspesi, niko ne zna, a šta će biti sa Rusijom u slučaju uspeha „geopolitičke revolucije“, koju su pokrenuli Mihail Sakašvili i njegovi američki gazde, jasno je svima: Kalinjingradsku oblast, Tatarstan, Jakutiju i Povoložje primoraće da požele postati „nezavisni“, kao što je to bio slučaj sa sovjetskim republikama.

Režimu Mihaila Sakašvilija postavljen je zadatak da pripremi uslove za odvajanje od Ruske Federacije njenih severnokavkaskih republika. Zadatak nije lak, i ne rešava se za jedan dan. Ali ako se Moskva ograniči na zaklinjanje poput onog „da mi nemamo problem sa Gruzijom i gruzijskim narodom, već imamo problem sa Sakašvilijem“, rešenje zadatka odvajanja Severnog Kavkaza od Ruske Federacije biće nađeno.

Pankavkaske ideje nisu nove. One se kao divlji oganj rasplamsavaju upravo na mrežnoj informativnoj močvari, a po prvi put u novijoj istorji njih je oglasio 1918. godine predsednik SAD Vudro Vilson u svojih čuvenih „14 tačaka“ (danas se to popularno zove globalizacija). U šestoj tački Vudro Vilsona predviđa se podela Rusije i njeno svođenje na Srednjovekovnu ravan. Pretpostavljalo se da će lanac od nezavisnih država od Baltika do Turkestana formirati tampon zonu između Rusije i ostalog sveta. Baltičke države će odseći Rusiju od Evrope i Baltičkog mora; jedinstveni Kavkaz – od Crnog i Kaspijskog mora, a takođe od Turske i Persije: Turkestan – od Indije.

Realizacija vilsonovskih „14 tačaka“, započeta 1990-ih godina, nastavlja se.

Svetlana Zamljelova je član Saveza pisaca Rusije, dopisni član Petrovske akademije nauka i umetnosti.