Kremlj: Referendum u Ukrajini o odnosima s Rusijom unutrašnja stvar zemlje - Kremlj smatra da je pitanje referenduma o odnosima sa Rusijom unutrašnja stvar Ukrajine, izjavio je portparol predsednika Putina, Dmitrij Peskov.
Ranije je šef predsedničke administracije Ukrajine, Andrej Bogdan, rekao da Vladimir Zelenski namerava da se održi referendum na nacionalnom nivou o pregovorima sa Moskvom.
"Nije naš posao da razgovaramo o tome da li je to dobra ideja ili ne. Glavna stvar je da ima smisla. Glavna stvar je efikasnost", rekao je Peskov novinarima.
Od njega je takođe zatraženo da komentariše reči Bogdana o mogućem predstavljanju rezultata "mirovnih pregovora sa Rusijom" na referendumu. Portparol je rekao da je u Ukrajini građanski rat.
"Šta znači mirovni pregovori? Ovde prvo morate odgovoriti na ovo pitanje. Vidite, nema oružanih sukoba između Rusije i Ukrajine. U Ukrajini postoji građanski rat, o tome se radi. Dakle, ovde, naravno, takođe očekujemo pojašnjenje, se shvati šta je u pitanju”, rekao je Peskov.
Pored toga, Kremlj očekuje da Kijev ispuni sporazume iz Minska i zaštiti prava stanovništva Ukrajine koje govori ruski.
Kremlj: Od Kijeva očekujemo konkretne korake, sprovođenje Minskih sporazuma - Kremlj očekuje od Kijeva konkretne korake za realizaciju Minskih sporazuma i normalizaciju odnosa sa Rusijom, ali ih zasad ne vidi, izjavio je portparol predsednika, Dmitrij Peskov, prenose RIA Novosti.
„To je, naravno, unutrašnja stvar Ukrajine. Naravno, od Kijeva očekujemo neke konkretne korake. Pre svega, u sprovođenju Minskih sporazuma i rešavanju unutrašnjeg ukrajinskog problema jugoistoka. Drugo, to je u planu normalizacije bilateralnih odnosa sa Rusijom. Čekamo ove korake, ali ih zasad ne vidimo“, istakao je Peskov.
On je podsetio da se u Ukrajini vodi građanski rat, a ne rat protiv Rusije.
Na pitanje da komentariše izjavu novog šefa administracije predsednika Ukrajine o mogućem iznošenju rezultata „mirovnih pregovora sa Rusijom“ na referendum, Peskov je odgovorio:
„Šta znače mirovni pregovori? Prvo se mora odgovoriti na ovo pitanje. Vidite, između Rusije i Ukrajine nema nikakvih oružanih sukoba. U Ukrajini se vodi građanski rat, o tome se radi. Zbog toga ovde svakako očekujemo objašnjenja kako bismo shvatili o čemu se radi“.
On je istakao da je održavanje referenduma o odnosima sa Rusijom unutrašnja stvar Ukrajine, ali da je najvažnije da ima nekog smisla i da postoji efikasnost.
Ranije je šef administracije predsednika Ukrajine Andrej Bogdan izjavio da šef države namerava da inicira referendum o pitanju pregovora sa Rusijom.
Govoreći o ruskom stanovništvu u Ukrajini, Peskov je naveo da Moskva želi da se u Ukrajini štite prava ruskog stanovništva, ali da toga nema.
„Svakako bismo želeli da se u Ukrajini obezbeđuju prava nacionalnih manjina. Znamo koliko ljudi u Ukrajini govori ruski jezik i, naravno, više bismo voleli da vidimo da su prava tih ljudi garantovana“, rekao je Peskov novinarima.
On je dodao da ruska strana aktivno i proaktivno „pokreće ovo pitanje“ tokom kontakata sa evropskim liderima. „I nadamo se da će oni (lideri evropskih država) moći da iskoriste svoj uticaj na ukrajinsku stranu kako bi pomogli da se ova prava garantuju“, naveo je portparol Kremlja.
Morozov: Gospođa Suprun i ne zna kako su stvarane UN i kako su organizovane - Ukrajinski ministar Uljana Suprun trebalo bi da se upozna sa načinom na koji su organizovane Ujedinjene nacije pre nego što da izjavu koja se tiče Rusije, smatra član odbora za međunarodne poslove Saveta Federacije Rusije Oleg Morozov.
„Besmisleno je komentarisati izjave gospođe Suprun, jer ona i ne zna kako su stvarane Ujedinjene nacije i kako su organizovane, konkretno, kakva je uloga Saveta bezbednosti“, rekao je Morozov za RIA Novosti.
S obzirom na to da ona to ne zna, trebalo bi da se pozabavi političkim obrazovanjem, „pogotovo što ona u najskorije vreme više neće biti opterećena ministarskim brigama“, zaključio je Morozov.
Vršilac dužnosti ministra zdravlja Ukrajine Uljana Suprun ranije je pozvala Ujedinjene nacije da ne tolerišu prisustvo Rusije u Savetu bezbednosti ove organizacije.
„Nacionalista i rusofob, pravi provokator“ - Zaharova o pozivu ukrajinskog ministra zdravlja - Portparol Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova nazvala je rusofobom i provokatorom vršioca dužnosti ministra zdravlja Ukrajine Uljanu Suprun, koja je pozvala UN da „prestanu da tolerišu“ Rusiju u Savetu bezbednosti.
„Nacionalista i rusofob. Pravi provokator. Ali najviše štete nije učinila Rusiji, već ukrajinskom narodu“, saopštila je Zaharova na svojoj stranici na Fejsbuku.
Suprunova je u svom govoru na 72. zasedanju Svetske zdravstvene skupštine u Ženevi izjavila da Ujedinjene nacije treba da isključe Rusiju iz Saveta bezbednosti.
Prema njenom mišljenju, UN treba da odustanu i od „ruskog novca“ i prošire spisak antiruskih sankcija.
Kijev: Poziv SAD-u da se pooštre antiruske odgovor na ćutanje Moskve - Šef administracije ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, Andrej Bogdan, saopštio je za televiziju „112 Ukrajina“ šta je bio razlog za poziv Sjedinjenim Američkim Državama da pooštre antiruske sankcije.
Prema njegovim rečima, to je bio odgovor na „ćutanje“ Moskve na predložene inicijative, konkretno, o pregovorima o oslobađanju pritvorenih ukrajinskih mornara.
On je istovremeno napomenuo da će se Ukrajina pod Zelenskim pridržavati politike nagrade i kazne prema Rusiji.
Može li Zelenski da pomiri Ukrajinu s Rusijom
Kijev je spreman da pođe u susret, razgovara i mirno razrešava sukob, ali Moskva se još ne slaže s tim, dodao je on.
„I, naravno, moramo ići drugim putem - kazne. Tražiti od međunarodne zajednice da izvrši pritisak na rusko rukovodstvo kako bi oni ipak donosili određene odluke. I krenuli nam u susret“, dodao je šef administracije predsednika.
Zelenski je za vreme inauguracije izjavio da je spreman za dijalog o rešavanju situacije u Donbasu, a da je prvi korak ka njegovom početku povratak "zarobljenika".
Sa druge strane, ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov istakao je da bi za ukrajinskog predsednika ispravnije bilo da započne razgovor o Minskim sporazumima od odredbe o razmeni pritvorenika po principu „svi za sve“.
Moskva je nakon stupanja Zelenskog na dužnost takođe naglasila da od novog predsednika čeka signale i nove korake za rešavanje sukoba na jugoistoku Ukrajine.
Zelenski namerava da održi referendum o pregovorima između Ukrajine i Rusije - Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski namerava da održi referendum o pregovorima između Ukrajine i Rusije, saopštio je šef kabineta Zelenskog Andrej Bogdan.
„Vladimir Zelenski izjavio je u svojim govorima da razmatramo pitanje formiranja nekih sporazuma (sa Rusijom) i njihovo iznošenje na referendum. Smatramo da treba da govori narod, a ne političari“, izjavio je Bogdan za televiziju „112 Ukrajina“.
Ranije je Ruslan Stefančuk, koji je u utorak imenovan za predstavnika predsednika u Parlamentu, izjavio da je Zelenski spreman da započne pregovore sa Rusijom u okviru „normandijskog formata“.
Pitanje rešavanja ukrajinske krize razmatra se u različitim formatima, između ostalih, i u „normandijskom formatu“ (Rusija, Francuska, Nemačka i Ukrajina). Varšava je predlagala da se pregovori prenesu na „ženevski format“, tj. uz učešće Sjedinjenih Američkih Država i Poljske, kao zemlje koja se graniči sa Rusijom i Ukrajinom. Međutim, dogovor o prekidu vatre postignut je samo u Minsku na sastancima kontakt-grupe uz posredstvo Rusije i OEBS-a.
Putin, Merkelova i Makron razgovarali o Ukrajini, Siriji i Iranu - Predsednik Rusije Vladimir Putin razgovarao je sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i predsednikom Francuske Emanuelom Makronom o unutrašnjoj ukrajinskoj krizi, uzimajući u obzir neuspelu politiku bivšeg predsednika Ukrajine Petra Porošenka i promenu vlasti u zemlji, saopštila je pres-služba Kremlja.
„Razgovaralo se o situaciji u vezi sa unutrašnjom ukrajinskom krizom, uzimajući u obzir neuspelu politiku administracije Petra Porošenka i nedavnu promenu državnog rukovodstva u Kijevu. Izraženo je zajedničko mišljenje da kao osnov za mirno rešenje minski ’Paket mera‘ iz 2015. nema alternativu“, navodi se u saopštenju.
Dodaje se da je predsednik Rusije još jednom podsetio na prioritet stupanja na snagu zakona o posebnom statusu regiona Donjecke i Luganske oblasti, koji ima trajni karakter, sprovođenja amnestije, povlačenja snaga i sredstava na prethodno dogovorena područja na kontakt-liniji strana i koraka za uspostavljanje direktnog dijaloga Kijeva sa Donjeckom i Luganskom.
Osim toga, sagovornici su obratili pažnju na diskriminišući zakon o obezbeđivanju funkcionisanja ukrajinskog jezika kao državnog koji je usvojila Vrhovna rada.
„Izraženo je iznenađenje zbog odbijanja nekih zemalja da u Savetu bezbednosti UN raspravljaju o tom dokumentu koji je u suprotnosti sa Ustavom Ukrajine, Minskim sporazumima i međunarodnim obavezama Kijeva za zaštitu nacionalnih i jezičkih manjina“, ističe se u saopštenju.
Troje lidera potvrdili su posvećenost Rusije, Francuske i Nemačke uzajamno korisnoj saradnji sa Iranom u oblasti trgovine i ekonomije, dodaje se u saopštenju.
„U razgovoru o situaciji u vezi sa Zajedničkim sveobuhvatnim akcionim planom o iranskom nuklearnom programu uočen je značaj očuvanja tog sporazuma koji je ključni faktor za održavanje međunarodne stabilnosti i bezbednosti“.
Putin, Makron i Merkelova su razgovarali i o situaciji u Siriji i narušavanju režima prekida vatre u Idlibu.
Ističe se da su razmenjena mišljenja o sirijskom problemu, uključujući i u svetlu brojnih kršenja prestanka borbenih dejstava u Idlibu od strane oružanih radikalnih formacija.
Dodaje se da je predsednik Putin obavestio svoje kolege o merama koje su preduzete zajedno sa Turskom kako bi se stabilizovala situacija u severozapadnoj Siriji, zaštitili civili i neutralisala teroristička pretnja.
Predsednik Rusije Vladimir Putin, predsednik Francuske Emanuel Makron i nemačka kancelarka Angela Merkel podržali su vraćanje ovlašćenja delegaciji Rusije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, saopštila je pres-služba Kremlja.
„Lideri tri zemalja založili su se za rešavanje situacije u Savetu Evrope, koja je nastala kao posledica neopravdanog oduzimanja ruskoj delegaciji ključnih ovlašćenja u Parlamentarnoj skupštini (PS SE). Uzimajući i obzir zaključke Ministarske komisije od 17. maja u Helsinkiju podržana je principijelna politika obnavljanja punih ovlašćenja ruskoj delegaciji u PS SE“, navodi se u saopštenju.
Takođe se dodaje da su se lideri dogovorili o nastavku daljih kontakata na različitim nivoima.
Merkelova i Makron su u telefonskom razgovoru sa Putinom pozvali na što skorije rešavanje pitanja zadržavanja članstva Rusije u Savetu Evrope.
„Nemačka kancelarka i predsednik Francuske naglasili su da Rusija ima mesto u Savetu Evrope. Oni su naglasili važnost što skorijeg rešavanja otvorenih pitanja kako bi Rusija mogla da ostane članica sa svim pravima i obavezama“, zaključuje se u saopštenju.
Moskva: Očekujemo da će zapadni partneri i međunarodne organizacije za ljudska prava dati jasnu i principijelnu ocenu o aktivnostima Kijeva - Moskva izražava žaljenje što su članovi Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija iz političkih razloga blokirali održavanje sednice o zakonu o jeziku u Ukrajini, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Rusije.
„Žalosno je što su zapadni članovi Saveta bezbednost iz političkih razloga blokirali održavanje sednice, odbijajući da daju odgovarajuću procenu postupaka vlasti u Kijevu i još jednom pokazali dvostruke standarde prilikom razmatranja stanja u ovoj zemlji“, navodi se u komentaru Ministarstva.
Ministarstvo ističe da je jezičko pitanje u Ukrajini iskorišćeno kao sredstvo u borbi za vlast neprincipijelnih političara.
U saopštenju se ističe da je Porošenko potpisao zakon u svetlu izjava novoizabranog predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog o potrebi da se pažljivo analizira da li je dokument usklađen sa Ustavom i interesima svih građana zemlje. Dokument je usvojen tokom teške unutrašnje političke konfrontacije u Ukrajini: tokom vanrednog stanja i sa brojnim povredama procedure.
„Kijev se bojao da zakon o državnom jeziku pošalje na razmatranje Venecijanskoj komisiji Saveta Evrope, koja je ranije kritikovala zakon o obrazovanju i preporučila da se u njega unesu odgovarajuće izmene. Međutim, Ukrajina ih je izignorisala“, ističe Ministarstvo.
Ministarstvo spoljnih poslova takođe je navelo da će Moskva nastaviti pažljivo da prati razvoj situacije u vezi sa tim zakonom, čije će stupanje na snagu odložiti izglede za mirno rešavanje situacije u Donbasu i koji je prepun daljih komplikacija situacije na istoku Ukrajine.
„Očekujemo da će zapadni partneri i međunarodne organizacije za ljudska prava dati jasnu i principijelnu ocenu o aktivnostima Kijeva i iskoristiti svoj uticaj kako bi zaštitili prava nacionalnih manjina u Ukrajini“, dodaje se u komentaru.
Rusija je predložila da se 20. maja održi zasedanje Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija u vezi sa zakonom o obezbeđivanju funkcionisanja ukrajinskog jezika kao državnog koji je potpisao bivši predsednik Ukrajine Petro Porošenko. Tim zakonom se predviđa upotreba isključivo ukrajinskog jezika u skoro svim oblastima. Parlament je taj zakon usvojio u aprilu, a opozicija je predložila da se on ukine. Prema njenom mišljenju, prilikom razmatranja zakona prekršena je procedura za njegovo usvajanje, a sama odluka nije u skladu sa Ustavom. Međutim, Vrhovna rada je odbila da ukine zakon.
Ukrajina - iz minuta u minut -
.jpg)
