Geleri, transparenti i karikature o NATO-u

14.04.2019. god.

Kroz prozor Muzeja Vojvodine u Novom Sadu uletelo je parče „tomahavk” rakete kada je u NATO bombardovanju pre 20 godina srušen obližnji Varadinski most. Geler se zabio pravo u stalnu postavku, odakle je kasnije izvađen. Kustosi su ga uredno popisali i sačuvali.

Pravo u muzejski fond doleteo je i deo železničke šine od uništenog Žeželjevog mosta, koji je pronađen na krovu muzeja.

Tog proleća su sva tri novosadska mosta letela u vazduh, pa je ovaj grad bio jedini na svetu gde, kako se govorilo, reka teče iznad mostova. Varadinski je pao prvi i građani su dolazili na kej sa cvećem i svećama.

Na tom mestu je pre postojao most koji su srušili nacisti, pa se na mitingu građana protiv bombardovanja 2. aprila 1999. pojavio transparent „Sagradićemo treći, još veći”. Nosio ga je srednjoškolac Vladimir Popović, a i danas je, takođe, jedan od muzejskih predmeta.

„Ovaj ni mladić ni dečak najavio je izgradnju novog mosta, koja je posle toga i usledila”, kaže za „Politiku” istoričar dr Predrag Bajić, kustos i autor izložbe „20 godina od bombardovanja SR Jugoslavije”, koja je postavljena u Muzeju Vojvodine.

Većina izloženog su pokloni građana muzeju koji ih je svojevremeno pozvao da prikupljaju predmete u vezi sa bombardovanjem, a otkup je bio, napominje kustos, samo za osam bedževa.

„Zahvaljujući tome, danas imamo 90 originalnih predmeta, nekoliko stotina fotografija i veliki broj raznih dvodimenzionalnih predmeta – plakata, letaka, štampe...”, kaže Predrag Bajić.

Parče „nevidljivog” aviona F-117 koji je naša vojska oborila iznad Buđanovaca dobijen je od Save Simića iz Pećinaca. Kustosima nije bilo lako da uzmu predmet. U to vreme, još nije bio obnovljen most kod Beške ni postavljen most na baržama, pa se u Srem moralo naokolo.

Preko Titela i Zrenjanina ka Beogradu, koristeći Pančevački most i odatle do Pećinaca, a onda tako nazad do Novog Sada, seća se dr Bajić.

Sačuvano je i nekoliko transparenata – karikatura akademskog slikara Svetozara Pajića i njegovog sina Milana, tada četrnaestogodišnjaka koji se podsmeva „američkom nacionalnom ponosu”, avionu F-117, i crta ga zgužvanog u ruci srbskog vojnika sa šajkačom i opancima.

Transparent penzionera Jovana Popovića prikazuje svetske moćnike tog doba Klintona i Solanu, obilato ukrašene kukastim krstovima.

„Imam 90 predmeta u zbirci, znam imena i prezimena skoro svih ljudi kojima su pripadali i niko od njih nije ni tad bio, ni posle postao, neki političar ili politički angažovan. To su obični ljudi iz naroda koji su izrazili ovim predmetima, crtežima i transparentima svoj spontani revolt”, ističe autor izložbe.

Predmete su davali i zaposleni u muzeju. Letak grupe „Enterpro” donela je Vlasta Stanisavljević. To je bila novosadska grupa koja je izvodila sajber-napade na NATO, zagušivanjem poruka, a građane su lecima pozivali da im se u tome pridruže, naveo je istoričar. Jovan Paunović je u krateru kod jedriličarskog kluba našao deo za koji se ispostavilo da je upaljač rakete zemlja-vazduh.

Simbol „target”, kružna meta za streljaštvo kojom je poručivano da su u ovom bombardovanju svi građani meta, bio je veoma popularan, a štampan je i na PVC kesama koje su, takođe, postale muzejski eksponat. Jedan osnovac je doneo komad vodovodne cevi sa Žeželjevog mosta.

„Oni su nama ukinuli struju, ukinuli vodu, srušili mostove, mi smo čamcima išli na posao preko Dunava...”, kaže direktor Muzeja Vojvodine dr Drago Njegovan, navodeći da je agresija NATO pakta bila „bespravna i nemoralna, koliko god se pozivali na humanitarno pravo”.

Izložbu je otvorila direktorka Istorijskog muzeja Srbije dr Dušica Bojić, koja je ocenila da je velika hrabrost Muzeja Vojvodine da u ovom trenutku izađe sa ovakvom izložbom. Podsetila je kako se završila izložba u Parizu povodom 20 godina od 1999: „Krajnje neslavno.” Zamerila je što na otvaranju izložbe u Novom Sadu nije bilo više ljudi, a ni predstavnika vlasti.

Univerzitetski profesor dr Slobodan Bjelica ocenio je da Muzej Vojvodine ovom izložbom radi pionirski posao u okviru istoriografske struke, pred kojom je, dodaje, sledeći veliki zadatak, nakon Drugog svetskog rata – da rasvetli događaje od početka ratova na prostoru bivše Jugoslavije, uključujući i bombardovanje 1999.

Snežana Kovačević, Politika