Škola nacionalne odbrane u ratu – na braniku otadžbine

06.04.2019. god.

Priredio Boško Antić, kontradamiral u penziji

Od svog formiranja do agresije NATO na SR Jugoslaviju, Škola nacionalne odbrane je nekoliko puta menjala naziv. Prvo je bila Ratna škola, potom Škola narodne odbrane, pa Komandnoštabna škola operatike, Ratna škola i na kraju od 1993. godine Škola nacionalne odbrane. Programi su se menjali, ali je uvek cilj ostao isti – osposobiti najsposobnije oficire za dužnosti na operativno-strategijskom nivou. Taj cilj je manje ili više uspešno ostvarivan.

ŠKOLA RATOVODSTVA

Škola nacionalne odbrane je obrazovna ustanova koja organizuje i sprovodi osposobljavanje oficira za komandne dužnosti u operativno-strategijskim jedinicama i komandama Vojske Jugoslvije i za komandovanje u sistemu odbrane zemlje na strategijskom nivou. Intervidovskog je karaktera i u pristupu izučavanja problematike ratovanja s težištem na oružanoj borbi ima interdisciplinaran pristup. Kao najviša vojna škola, Škola nacionalne odbrane je mesto na kome oficiri savremene vojske moraju ovladati ratovodstvom u celini, izučavajući njegove bitne elemente: primenu sile i moći u razrešavanju sporova u međunarodnim odnosima u oružanom ili neoružanom obliku, vojne doktrine ostalih zemalja i vojnih saveza, posebno onih čija će primena uticati na našu vojnu doktrinu i stratergiju, uticaje faktora na ratovodstvo, posebno uticaj naučno-tehničkih i tehnoloških dostignuća, uticaj diplomatije i Međunarodnog ratnog prava na ratovodstvo; rešenja o ulozi ostalih snaga u odvraćanju i odbrani od agresije.

Pored praktičnih oblika obučavanja za najviše dužnosti, posebnu vrednost imala su studijska putovanja i komandantska izviđanja izvođena na celoj teritoriji Savezne Republike Jugoslavije pod geslom «Vojnik čizmom zemlju upoznaje», na kojima su slušaoci upoznali teritoriju, ali i sve jedinice i njihov komandni kadar što je omogućilo njihovo brzo prilagođavanje situaciji u kojoj su se našli.

SVI KAO JEDAN U ODBRANU ZEMLJE

Pripadnici Škole nacionalne odbrane su potpuno spremno dočekali agresiju NATO-a na Saveznu Republiku Jugoslaviju. Da je shvaćena situacija u kojoj se zemlja nalazi i da je dobro sagledano i procenjeno ono što sledi prezentovano je u prvoj «Vojnoj doktrini Savezne Republike Jugoslavije» i nacrtu Strategije oružane borbe», a potvrđeno na Komandno-štabnoj ratnoj vežbi «Obuka '97» koja je izvedena prema elaboratu koga je izradila Katedra operatike ove Škole, a izvedena pod rukovodstvom načelnika Škole. Tada je u potpunosti izvršena procena agresije koja je usledila.

Prateći razvoj događaja u bližem okruženju i poučeni iskustvima iz dosadašnjih ratnih događaja na ovim prostorima, slušaoci 42. klase Škole nacionalne odbrane, koja se našla na školovanju u godini agresije, znali su da će do agresije doći i ni trenutka nije bilo dileme o mogućnosti i neophodnosti suprostavljanja agresoru bez obzira na njegovu brojčanu nadmoćnost. Agresija je spremno dočekana, studijsko putovanje po Kosovu i Metohiji pred sam njen početak, jasno je ukazalo da su Prištinski korpus i cela Treća armija spremni za odbranu i da nema dilema u odlučnost da se suprostavi neprijatelju ma ko on bio i ma kolikom snagom raspolagao. Rat je bio neizbežan i bilo je samo pitanje dana kad će se snage ovog korpusa naći na udaru neprijatelja, a oni su bili mirni, moral je bio na visini i ni po čemu se nije moglo uočiti da se ijedan pripadnik plaši – od običnog vojnika do komandira i komandanta. Svi su imali poverenje u svoje komandante, posebno komandante brigada (pukovnik Božidar Delić, pukovnik Dragan Živanović, pukovnik Krsman Jelić, pukovnik Mladen Ćirković, pukovnik Miloš Mandić, pukovnik Ljubiša Diković, pukovnik Miloš Đošan), korpusa (general-major Vladimir Lazarević) i Treće armije (general-potpukovnik Nebojša Pavković – komandant i genaral-major Ljubiša Stojimirović – načelnik štaba).

Zbog toga su svi sluašoci na susretu u Đakovici, u februaru 1999. godine, sa komandnim kadrom Treće armije i Prištinskog korpusa jasno saopštili generalu Pavkoviću: «Svi smo spremni da dođemo na Kosovo i Metohiju».

Obećanje je ispunjeno. Drugog dana od otpočinjanja agresije, major Jovica Draganić, vrsni oficir protivvazdušne odbrane, u ime svih je rekao: «Nama je mesto u našim jedinicama, s našim vojnicima i drugovima». I već sutradan su svi slušaoci napustili učionice i krenuli u jedinice da brane zemlju. S njima su i njihov načelnik škole, načelnik klase, starešine grupa i najveći broj nastavnika. Ni jednom nije dovedena u pitanje ova odluka, niko nije postavio problem mesta rođenja, prethodno obavljane dužnosti i činjenicu da su se neki od njih našli u sitauciju da su potčinjeni svojim bivšim potčinjenim.

«Vi ste junački branili svoju otadžbinu», rekao im je posle završetka rata i na završetku školovanja načelnik Škole nacionalne odbrane general-major Tripko Čečović. «Pokazali ste na delu svoju čvrstu opredeljenost branilaca svoga naroda. Opravdali ste svoj izbor na školovanje na najvišem nivou u Vojsci Jugoslavije. Sposobni ste za najviše vojne dužnosti. U ratu ste položili ispit s najvišom ocenom. Na vas naš narod sigurno može računati».

Prekaljeni u ratu, sa iskustvom koje su stekli i novim znanjima stečenim za vreme školovanja, slušaoci Škole naciionalne odbrane su se našli na visokim vojnim dužnostima – komandovali su elitnim jedinicama Vojske Jugoslavije, radili u Generalštabu i komandama armija, korpusa i brigada, a jedan deo je obrazovao novi kadar za savremenu vojsku, kakva mam je u narednom periodu trebala. Nažalost, angažavanje na dužnostima za koje su osposobljeni najvećem broju je prekinuto preranim penzionisanjem, što bi trebalo biti tema jednog drugog referata.

KLJUČNA ULOGA KOMANDNOG KADRA

Na početku školovanja 43. klase Škole nacionalne odbrane, u svojoj besedi tada načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije general armije Dragoljub Ojdanić odao je priznanje slušaocima i Školi za učešće u ratu.

«Lično smatram da su ključnu ulogu u izvršavanju zadataka u ovom ratu imali patriotski opredeljeni i moralno čvrsti oficiri, školovani u našim vojnim školama. Vojska Jugoslavije je uspešno izvršila svoje zadatke zato što je na čelu imala ljude visokih profesionalnih vrednosti. Svaki pripadnik Vojske Jugoslavije koji je branio nacionalne interese i koji je pokazao spremnost da se žrtvuje za slobodu svoga naroda i svoje države treba da se smatra herojem».

Na margini mog rukopisa «Ratni dnevnik – PEROM PROTIV NEVIDLJIVIH», recenzent admiral Milan Zec je napisao: «Nesumnjiva je uloga komandnog kadra u Vojsci, time je nesumnjiv doprinos ljudi koji su te ljude školovali, pa tako i autora koji je odškolovao dobar deo komandnog kadra Vojske Jugoslavije, koji se istakao u ratu».

Povodom Dana Vojske Jugoslavije odata su priznanja pripadnicima Vojske Jugoslavije, pre svega za učešće u ratu i doprinos otporu neprijatelju. Među unapređenim i odlikovanim dosta je slušalaca i pripadnika Škole nacionalne odbrane u vreme dok sam ja bio načelnik klase ili Škole.

U čin general-potpukovnika unapređeni su: Vladimir Lazarević, komandant Prištinskog korpusa, i Ljubiša Stojimirović, načelnik Štaba Komande 3. armije (oba slušaoci 38 klase Škole nacionalne odbrane).

U čin general-majora unapređeni su: Ilija Isak, načelnik Štaba Beogradskog korpusa i Dragan Vojnović, načelnik Štaba Novosadskog korpusa (oba slušaoci 38. klase Škole nacionalne odbrane).

Ordenom Narodnog heroja odlikovana je 125. motorizivana brigada čiji je komandant pukovnik Dragan Živanović (slušalac 39. klase Škole nacionalne odbrane) i 549. motorizivana brigada čiji je komandant pukovnik Božidar Delić (slušalac 40. klase Škole nacionalne odbrane).

Ordenom za hrabrost odlikovani su pukovnici Dragan Lalović i Novak Paprica, slušaoci 42. klase Škole nacionalne odbrane, i pukovnik Svetislav Madić, nastavnik na Katedri strategije.

Medaljom je odlikovan potpukovnik Mladen Božić, koji je teže ranjen, dok je lakše ranjen pukovnik Dragan Lalović – oba na Kosovu i Metohiji.

Načelnik klase je odlikovan Ordenom Vojske Jugoslavije trećeg stepena, Ordenom viteškog mača odlikovani su pukovnici Tomsilav Kaličanin i Jože Sivaček (nastavnici sa katedri operatike i strategije), a Ordenom za zasluge u oblastima odbrane i bezbednosti drugog stepena pukovnici Radovin Šarčević, Miodrag Vukmirović, Žarko Mišković i Nedeljko Pejčić (svi slušaoci 42. klase Škole nacionalne odbrane).

Za učešće u ovoj herojskoj odbrani od zločinačke agresije NATO-a na dužnosti načelnika Štaba 2. armije načelnik Škole general-major Jagoš Stevanović je postao komandant 2. armije.

EPILOG

I ovog puta potvrdile su se reči slavnog vojvode Živojina Mišića da »nema rata koga srbski vojnik ne može dobiti i srbski političari izgubiti».

Škola nacionalne odbrane je dobila novu organizaciju i formaciju. Sada se sastoji od Komandnooštabnog usavršavanja (bivša Generalštabna škola) i Generalštabnog usavršavanja (bivša Škola nacionalne odbrane). Usvojeni su i novi nastavni planovi i programi.

Priredio Boško Antić, kontradamiral u penziji,

načelnik klase i zamenik načelnika Škole nacionalne odbrane, a u toku agresije presednik Suda za pomorski plen, savetnik komandanta Ratne mornarice i koordinator Službe informisanja Ratne mornarice.

Izvor
Slušaoci 42. klase škole nacionalne odbrane na svečanom zvršetku školovanja na čegru, 28. avgust 1999./ vostok.rs

Povezane teme
Srbija
vojska

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Hronika specijalne vojne operacije za 22.1..2024.

Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za