Mesečevi izaslanici Rusije

Posle pauze duže od 30 godina Rusija obnavlja intenzivno istraživanje Meseca uz pomoć automatskih stanica. Na granici 2012-13. godine biće lanisrani uređaji Mesec-Resurs i Mesec-Glob - prve od 4 ruske misije koje će pripremiti formiranje permanente robotizovane ruske baze na satelitu Zemlje. Ovakva baza će postati neophodna karika za kasnije iskrcavanje čoveka na Mesec.
 

Počev od 90-ih na Mesečevu orbitu izlazile su stanice Japana, NASE, Evropske kosmičke agenicije, Indije i Kine, kako bi sastavile tačne karte površine i vodile radiolokaciono sonidranje. Ipak posle sovjetskih Mesečevih vozila 70-ih godina ni jedna zemlja nije iskrcavala na površinu Meseca automatske stanice, tako da će ruski uređaji postati prvi i u 21. veku. Projekat Mesec-Glob u potpunosti je ruski. On sadrži uređaj za spuštanje i mesečevi satelit, koji će proučavati površinu Meseca sa orbite. Drugi projekat je Mesec-Resurs, zajednički sa Indijom. Tamo će biti isti takav ruski uređaj za spuštanje, a indijska raketa će ga izbaciti u kosmos zajedno sa malim indijskim mesečevim vozilom.
 

Sada se u Mesecu zna mnogo više nego u vreme sovjetskih mesečevih vozila i američkih Apolona. Naučnici su sve skloniji da smatraju da je on formiran od delića posle sudara Zemlje sa malom planetom Teja koja se raspala i zato ima sastav sličan Zemlji. Njega više ne vide kao suvu i nezanimljivu pustinju, kao ranije. Moguće da na mesečevim polovima čak postoje organizmi, doneti sa kometa. Ali najvažnije je što su na Mesecu bili pronađeni znaci prisustva vode u raznim formama. Traganje za vodom će biti glavni zadatak obe misije. Za region spuštanja izabrani su severni i južni pol. U njihovoj okolini vodemože biti posebno mnogo, kako u sastavu mesečevog tla, tako i u vidu leda između njegovih čestica, što podseća na sibirski večiti led. Samo prisustvo vode na Mesecu krajnje je zanimiljvo za naučnike, kaže šef laboratorije Instituta za kosmička istraživanja RAN Igor Mitrofanov.
 

Nije baš jasno kako se ona tamo našla. Moguće da su je donele komete koje su pale na Mesec. Prema drugih hipotezama voda se formirala od plazme solarnog vetra zahvaljujući hemijskim reakcijama u sastavu tla, i tada je to solarna voda. Polarna voda je ili sa kometa ili solarna, ili smesa i jednog i drugog. Voda sa kometa mogla je dospe sa periferije Sunčevog sistema, moguće sa udaljenih zvezdanih sistema. Zanimljivo je izučiti moguće primese: ne sadrže li one nekakve biofaktore. Ako je to solarna voda, ona će nositi u sebi podatke o sastavu solarnog vetra za 4 milijarde godina.
 

Ubuduće voda će postati važan resurs za osvajanje Meseca. Jer ona će dati kiseonik za disanje i vodonik za punjenje raketa, nastavlja Igor Mitrofanov.
 

Osvajanje Meseca na kraju treba da se završi time da se Mesec pretvori u novi kontinent zemaljske civilizacije. To je posao 21, 22. veka, ali treba ga započeti sada. Može biti da će ruski uređaji za sletanje biti prvi elementi oko kojih će se postepeno formirati mesečeva kosmička infrastruktura. Za razliku od orbitalnih stanica, nikakav njen element neće morati da se vraća, topi, uništava. Ona se stvara za vekove, moći će samo da se dograđue, kao gradovi na Zemlji.
 

Naši preci su krenuli u Sibir po skupocena krzna, a našli tamo gigantske rezerve nafte i gasa, podseća ekspert. Isto tako traganje za vodom na Mesecu može da otkrije čovečanstvu sasvim neočekivane mogućnosti. Nije isključeno da se iznenađenja mogu očekivati već od prvih ruskih stanica.