Modernizacija „Sojuza“ za letove prema Mesecu procenjena na 400 miliona dolara

25.03.2019. god.

Troškovi modernizacije "Sojuza" za letove na Mesec su uslovno procenjeni na 400 miliona dolara, rekao je direktor "Roskosmosa" Dmitri Rogozin.

On je pojasnio da ovaj iznos uključuje stvaranje kosmičkog broda i organizaciju same misije.

"Sam brod `Sojuz` je prvobitno stvoren kao brod za istraživanje Meseca. On ima potencijal da poveća svoju toplotnu i radijacionu zaštitu. Ako je tako, a to je tako, onda sada razmatramo upotrebu ove letelice za letove oko Meseca, uključujući i kao komercijalni projekat. ", saopštio je Rogozin.

Prema rečima Rogoziina, mesto za turiste koji žele da letete oko Meseca na "Sojuzu" koštaće više nego kad se lete prema Međunarodnoj kosmičkoj stanici (MKS). Tako će se projekat vrlo brzo isplatiti, rekao je on.

Rogozin je takođe objasnio kako će se odvijatio let. Na prvom lansiranju, turisti će ići `Sojuzom` do MKS-a, gde će čelkati dolazak potisnih blokova na raketi "Angara". Oni će potom dovesti "Sojuz" na Mesec, a onda se potom vratiti na Zemlju.

Rusija zainteresovana za učešće u međunarodnoj lunarnoj stanici

Rusija je zainteresovana za učešće u međunarodnoj lunarnoj stanici, ali bi želela da se ona ne gradi u orbiti, već na površini Meseca, izjavio je direktor „Roskosmosa“ Dmitrij Rogozin.

Prema njegovim rečima, razvoj superteške rakete, koja će biti potrebna za istraživanje Meseca, odvija se upravo uzimajući u obzir sletanje na površinu prirodnog Zemljinog satelita. Sada „Roskosmos“ zahteva da nova raketa može da izvede 27 tona u nisku Zemljinu orbitu - ovo bi trebalo da bude dovoljno da se na Mesec ne pošalje samo kosmički brod sa posadom, već i modul za sletanje.

„Mi se uglavnom ne fokusiramo na orbitu, to jest, ne na projekat ’Gejtvej‘, već na formiranje ili nacionalne, ali bi bilo bolje, naravno, međunarodne naučne baze“, dodao je Rogozin.

Sada se međunarodni partneri dogovaraju o detaljima projekta za buduću stanicu u Mesečevoj orbiti. Projekat je nazvan „Gejtvej“. Prethodni direktor „Roskosmosa“ Igor Komarov potpisao je sa agencijom NASA o sporazum zajedničkom razvoju stanice u Mesečevoj orbiti. Međutim, kasnije je novi generalni direktor ruske svemirske agencije, Rogozin, izjavio da Rusija ne može da dozvoli sebi da učestvuje u izgradnji ove stanice kao „konj za vuču“. Prema izveštajima stranih medija, Rusija nije učestvovala na poslednjem sastanku učesnika buduće lunarne stanice. Istovremeno se sada ponovo formira ruski lunarni program.

Što se tiče postojeće Međunarodne svemirske stanice (MSS), Rogozin je dodao da Rusija namerava da produži eksploataciju svog segmenta Stanice, čak i ako Sjedinjene Američke Države odluče da se povuku iz ovog projekta.

„Ovo je predlog ’Roskosmosa‘: mi smatramo da možemo da očuvamo stanicu i nakon što Amerikanci odluče da izađu iz ovog projekta. Imamo tehničke i tehnološke mogućnosti da osiguramo da stanica ostane u orbiti, obezbedimo joj potpuno snabdevanje energijom, regeneracijom vazduha i drugim važnim stvarima“, istakao je Rogozin.

Zemlje-partneri u projektu MKS dogovorile su se da stanica radi do 2024. godine. Trenutno se vode razgovori o mogućnosti produžetka rada MSS do 2028-2030. Istovremeno, Sjedinjene Američke Države planiraju da 2025. godine prekinu sa direktnom finansijskom podrškom Međunarodnoj svemirskoj stanici, nakon čega NASA namerava da se osloni na komercijalne partnere za realizaciju istraživačkih projekata na stanici.

Izvor
foto: © RIA Novosti / Evgeniй Biяtov/ vostok.rs