Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 21.02.

Ukrajina namerava da podnese Međunarodnom krivičnom sudu tužbu protiv Rusije zbog izgradnje Krimskog mosta - Ukrajinsko tužilaštvo namerava da podnese tužbu protiv Ruske Federacije zbog izgradnje mosta preko Kerčskog moruza Međunarodnom krivičnom sudu, čija nadležnost se ne odnosi na Rusiju i Ukrajinu, rekao je Gunduz Mamedov, predsednik takozvanog tužilaštva Krima (struktura koja je ostala u kancelariji glavnog tužioca Ukrajine nakon što se poluostrvo prisajedinilo Rusiji).

Ranije je ukrajinsko tužilaštvo otvorilo slučaj po članu "kršenje pravila zaštite životne sredine" zbog izgradnje mosta na Krimu. Predsednik Ukrajine Petro Porošenko u 2017. godini inicirao je tužbu protiv Rusije zbog navodnog nanošenja "ekološke štete" zbog izgradnje mosta. Potpredsednik vlade Krima Georgij Muradov je sa svoje strane rekao da se pokušaj Kijeva da se Rusija uključi u parnice oko izgradnje mosta treba smatrati demaršom, diktiranim osećajem nemoćnog besa.

"Mi vodimo stručnu ekspertizu u oblasti zaštite životne sredine i želimo da utvrdimo da li je izgradnja mosta utiče na ekološko okruženje Azovskog i Crnog mora. Posle ispitivanja, mi ćemo podneti tužbu Međunarodnom krivičnom sudu", rekao je Mamadov.

Lugansk spreman na direktni dijalog sa Kijevom radi obnove mira u Donbasu - Predsednik Luganske Narodne Republike, Leonid Pasečnik, saopštio je o spremnosti za direktan dijalog s Kijevom radi obnove mira u Donbasu.

"Situacija se svakodnevno zagreva. Svi mi živimo kao bure baruta. Sa naše strane, spremni smo da razgovaramo otvoreno i direktno sa Kijevom, sa svakom trenutnom snagom koja je došla da je zameni. Radi mira u našoj zemlji, za našu decu i njihovu budućnost", rekao je Pasečnik.

On je pozvao zemlje-garante sporazuma iz Minska i lidere Nemačke i Francuske, Angelu Merkel i Emanuela Makrona, da uzmu učešće u rešavanju situacije.

 

"Apelujemo na civilizovane zemlje sa pozivom da uzmu učešće u rešavanju situacije. Prvo pozivamo garante mirovnog procesa u Minsku, Angelu Merkel i Emanuela Makrona, da utiču na (predsednika Ukrajine Petro) Porošenka, pre nego što bude prekasno, zaustavite to”, naglasio je Pasečnik.

S druge strane, Kijev je saopštio da "neće biti nikakvog dijaloga s pseudo-republikama u okupiranom Donbasu od strane Rusije".

Kijev: Neće biti nikakvog dijaloga s pseudo-republikama u okupiranom Donbasu od strane Rusije - Prvi potpredsednik Vrhovne rade Ukrajine i predstavnik Kijeva u humanitarnoj podgrupi za Donbas, Irina Geraščenko, rekla je da je direktan dijalog sa Donjeckom i Luganskom Narodnom Republikom nemoguć za rešavanje sukoba u Donbasu.

Ranije je kandidat za predsednika Ukrajine, lider stranke "Opoziciona platforma za život" Jurij Bojko izjavio svoju spremnost da vodi direktne pregovore sa DNR-om i LNR-om u cilju rešavanja situacije u Donbasu. U četvrtak je predsednik DNR-a, Denis Pušilin takođe izrazio spremnost za direktan dijalog sa Kijevom, te takođe pozvao lidere Nemačke i Francuske da utiču na predsednika Ukrajine da započne pregovore sa Donbasom i sprovede sporazume iz Minska.

"Neće biti nikakvog direktnog dijaloga s pseudo-republikama u okupiranom Donbasu od strane Rusije", saopštila je Geraščenkova.

Lavrov: Cilj demonizacije Rusije stvaranje paravana za rešavanje geopolitičkih zadataka - Demonizacija Rusije ima za cilj stvaranje paravana za rešavanje geopolitičkih zadataka, izjavio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

"Vidimo da je demonizacija Rusije u očima šire evropske javnosti usmerena na stvaranje prikladnog paravana za rešavanje geopolitičkih zadataka. Nastavlja se politika povećanja vojnih aktivnosti NATO-a i raspoređivanja vojne infrastrukture saveza blizu ruske granice", rekao je Lavrov.

Poslovni krugovi EU su umorni od sankcija i konfrontacija i spremni su da nastave saradnju sa Rusijom, izjavio je ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov na brifingu Asocijacije evropskih banaka.

Lavrov: Cilj demonizacije Rusije stvaranje zavese za rešavanje geopolitičkih zadataka - Poslovni krugovi EU su umorni od sankcija i konfrontacija i spremni su da nastave saradnju sa Rusijom, izjavio je ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov na brifingu Asocijacije evropskih banaka.

Rusija protiv zabrane posmatranja izbora predstavnicima drugih država - Delegacija Rusije u Parlamentarnoj skupštini OEBS-a nije dozvolila da se usvoji preporuka da zemlje mogu da zabrane posmatranje svojih izbora predstavnicima drugih država-članica te međunarodne organizacije pod izgovorom sukoba interesa, izjavio je potpredsednik Državne dume Rusije Petar Tolstoj.

Klincevič: Izjave Porošenka o „ruskim“ trupama na granici medijska priprema pred izbore - Izjave predsednika Ukrajine Petra Porošenka o koncentraciji "ruskih trupa na granici" mogu biti medijska priprema o dramama ili provokacijama, rekao je ruski senator Franc Klincevič.

Juče je Porošenko govorio na Generalnoj skupštini UN-a, gde je 40 minuta tradicionalno govorio o "ruskoj agresiji" u Donbasu, "zauzimanju Krima" i "pronalaženju hiljada ruskih vojnika".

"Izjave Petra Porošenka o `velikoj koncentraciji ruskih trupa` duž rusko-ukrajinske granice, po mom mišljenju, ne da samo nisu laž. Ne isključujem da na ovaj način ide medijska priprema za razne vrste dramatizacije na granici , i one bi se mogle sprovesti u realizovati u bliskoj budućnosti, čak i pre predsedničkih izbora u Ukrajini”, saopštio je Klincevič.

Prema njegovim rečima, aktuelna ukrajinska vlada neće prezati ni od čega kako bi osigurala rezultate koji su joj potrebni na ovim izborima.

Porošenko sa Guterešom razgovarao o izgledima za razmeštanje mirovne misije UN-a u Donbasu - Predsednik Ukrajine Petro Porošenko na sastanku sa generalnim sekretarom UN-a Antoniom Guterešom je razgovarao o izgledima za razmeštanje mirovne misije UN-a u Donbasu, saopštila je pres služba ukrajinskog predsednika.

Kijev traži uvođenje mirovnih snaga UN-a u Donbas. Ruski predsednik Vladimir Putin ranije je rekao da podržava ideju raspoređivanja mirovnih snaga UN-a u Ukrajini, ali da to može biti samo u službi obezbeđenja osoblja OEBS-a. Kijev veruje da bi misija UN trebalo da ima širi mandat i da se nalazi na celoj teritoriji Donbasa sve do granice sa Rusijom.

"Posebna pažnja posvećena je izgledima za raspoređivanje multinacionalne mirovne misije pod pokroviteljstvom UN-a u Donbasu", navodi se u saopštenju. Kako se navodi, strane su takođe potvrdile svoju spremnost da nastave aktivnu saradnju u pružanju humanitarne pomoći stanovništvu Donbasa.

Porošenko: U Donbasu ruske oružane snage imaju 496 tenkova - Predsednik Ukrajine Petro Porošenko je saopštio da u Donbasu "ruske" oružane snage, aludirajući na snage Donjecke i Luganske Narodne Republike imaju najmanje 496 tenkova, što je, prema njegovim podacima, više nego u Nemačkoj, Francuskoj, Španiji ili Italiji.

"U Donbasu ruske oružane snage imaju 496 tenkova. Za vašu informaciju, ovaj broj je veći nego u Nemačkoj ili Francuskoj, Španiji ili Italiji", izjavio je Porošenko tokom rasprave na Generalnoj skupštini UN-a o situaciji na teritorijama koje nisu pod kontrolom Kijeva.

Prema njegovim rečima, Ukrajina zadržava ovu silu, "koja ima 938 oklopnih borbenih vozila, 128 višecevnih raketnih bacača i 776 artiljerijskih sistema".

"Ukrajina je u suštini postala pravi istočni bok NATO-a u zaštiti transatlanske slobode i demokratije", dodao je Porošenko.

Gempelj: Brodovi NATO-a treba da se drže dalje od obale Krima - Brodovi NATO-a koji se nalaze u Crnom moru, gde će učestvovati u vojnim vežbama, treba da se drže dalje od obale Krima, izjavio je predsednik Komiteta Skupštine Krima za međunarodne odnose Jurij Gempelj.

Nakon izlaganja predsednika Putina, u NATO-u su saopštenje Putina, da bi Rusija mogla da cilja komandne centre sa raketama u zemljama NATO ako bi američke rakete bile razmeštene u Evropi, nazvali "neprihvatljivim".


 

„Zašto se toliko nervirati? Tačno pre godinu dana zapadni partneri su neprestano izjavljivali da se ne treba plašiti ’ruskih crtanih filmova‘ sa najnovijim naoružanjem, da je sve to blef Kremlja. I sada su odjednom ’shvatili‘ da je to objektivno, počevši da se ’prisećaju‘ kakvo je realno stanje stvari?“, prokomentarisala je Zaharova rekaciju NATO-a na svojoj stranici na Fejsbuku.

 

Ona je podsetila da je predsednik govorio samo o odgovoru u slučaju "agresivnih akcija partnera". Naglasila je da Moskva ne namerava da trpi ekspanziju NATO-a, povlačenje Vašingtona iz Sporazuma o eliminaciji raketa srednjeg i kratkog dometa, povećanje američkog kontingenta u Evropi i tekuće intervencije Zapada u unutrašnje poslove suverenih država.

 

„Zar ste mislili da ćemo sa njima praviti `selfi` nakon proširenja NATO-a, izlaska SAD iz PRO, povećanja američkog kontingenta u Evropi i beskonačnog mešanja celokupnog Zapada u unutrašnje stvari suverenih država“, dodala je ona.

"Severnoatlantska Alijansa je pre godinu dana sa ironijom govorila o novom ruskom naoružanju, dok sada nervozno reaguje na reči ruskog predsednika Vladimira Putina da ga mogu iskoristiti protiv centara gde se donose odluke o upotrebi raketa protiv Rusije", dodala je Zaharova.

Predsednik Putin je takođe nakon obraćanja Federalnoj skuopštini saopštio da "ako neko želi novu Karipsku krizu - izvolite, rekao sam danas šta će biti".