Moskva: SAD podstiču Kijev na vojni scenario - Specijalni predstavnik SAD za Ukrajinu Kurt Volker ne doprinosi uspostavljanju dijaloga između sukobljenih strana u zemlji, već podstiče Kijev na vojni scenario, izjavio je pomoćnik ministra spoljnih poslova Rusije Grigorij Karasin, prenose RIA Novosti.
„Zvuči zastrašujuće. Zaista, Kurt Volker je u više navrata izražavao ovaj stav. Da bi ga pojačao, Stejt department čak preti dodatnim sankcijama ako ne budu oslobođeni ukrajinski mornari. Iako američka strana vrlo dobro zna da se ne radi o nekim nevinim žrtvama, već o licima koja su prekršila rusku državnu granicu. Prema njima se trenutno vodi krivični postupak. Reč ima sud“, komentarisao je Karasin.
On je dodao da je „malo verovatno da je američki specijalni predstavnik zaista zabrinut za sudbinu mornara“.
„U suprotnom bi od početka pristupio svojim dužnostima drugačije, bavio se traženjem načina za održivo mirno rešenje unutrašnjeg sukoba u Ukrajini. Međutim, od njegovog imenovanja 2017. godine, Kurt Volker je dosledno vodio politiku ne za uspostavljanje dijaloga između sukobljenih strana - kijevskog režima i Donbasa - već jačanje vojno-tehničke saradnje Vašingtona i Kijeva, podstičući ga ka vojnoj opciji i snabdevajući ukrajinsku vojsku smrtonosnim oružjem“, objasnio je diplomata.
On je naglasio da je to u suprotnosti sa duhom Minskog sporazuma, čijoj realizaciji je trebalo da pomogne Volker u skladu sa svojim mandatom.
Volker je ranije izjavio da ne smatra mogućom posetu Moskvi nakon incidenta u Kerčkom moreuzu, kada su ruske vlasti zadržale ukrajinske mornare koji su prekršili državnu granicu. Volker je izrazio nadu da će moći da poseti Rusiju 2019. godine, „čim mornari zaista budu oslobođeni“.
Karasin: Nadamo se da će Beč moći da podstakne Kijev da se ponaša civilizovano - Moskva očekuje da OEBS ohrabri Kijev da ispuni svoje obaveze u okviru Organizacije u vezi sa dozvolom da ruski posmatrači prate predsedničke izbore u Ukrajini, izjavio je za RIA Novosti zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Grigorij Karasin.
„Nadamo se da će Beč moći da podstakne Kijev da se ponaša civilizovano i da se pridržava svojih obaveza prema OEBS-u. U protivnom će kredibilitetu Organizacije i njenim standardima biti naneta nepopravljiva šteta“, rekao je Karasin.
On je dodao da je Rusija i sada spremna da pošalje predstavnike koji bi pratili ukrajinske predsedničke izbore u okviru misija OEBS-a za ljudska prava i Parlamentarne skupštine OEBS-a.
„Praćenje izbornih procedura u državama-članicama OEBS-a je jedno od važnih područja njenog rada, pre svega Biro za demokratske institucije i ljudska prava. Parlamentarna skupština OEBS-a i druge međunarodne organizacije takođe prate izbore. Rusija uvek učestvuje u posmatračkim misijama koje uspostavlja OEBS i pokušava da maksimalno iskoristi kvotu dodeljenu našoj zemlji“, objasnio je Karasin.
On je rekao da se Moskva nada da će pre ili kasnije u Ukrajini nastupiti otrežnjenje i na vlast doći političari koji će biti sposobni da odgovaraju za preuzete obaveze i realno procenjuju situaciju. „Želim da verujem da u Kijevu ipak neće prevladati politika konfrontacije, već konstruktivnog dijaloga sa Rusijom“, istakao je Karasin.
„Spremni smo za pragmatičnu saradnju sa Ukrajinom na osnovu osnovnih interesa naših naroda, a ne konjunkturnih, trenutnih kalkulacija određenih kijevskih političara“, rekao je diplomata.
Zabrana Rusima da prate predsedničke izbore u Ukrajini je kršenje obaveza Kijeva u okviru OEBS-a, i Moskva će čekati objašnjenje situacije od ove organizacije, dodao je on.
Karasin je podsetio da je „već na početku predizborne kampanje kijevska vlast izjavila da neće dozvoliti akreditovanje Rusa kao međunarodnih posmatrača u sastavu tih misija“.
„Štaviše, ukrajinski graničari dobili su naređenje ratobornog Petra Porošenka da ne puštaju preko granice naše građane koje je zvanično izabrao sam OEBS. S druge strane, Verhovna rada je hitno unela amandmane na postojeći zakon koji, u principu, zabranjuje ruskim državljanima da prate sve izborne procese u Ukrajini“, objasnio je Karasin.
„Očigledno je da je to direktno kršenje obaveza u Ukrajini u okviru OEBS-a. Apelovali smo na OEBS za objašnjenje“, naglasio je on.
SAD: Berlin ne treba da štedi na odbrani jer je Rusija pred vratima - Berlin ne bi trebalo da štedi na odbrani jer je Rusija pred vratima, izjavio je američki ambasador u Nemačkoj Ričard Grenel.
„Obaveze Nemačke za povećavanje troškova odbrane na 1,5 odsto (BDP-a) su nedovoljne. NATO zahteva dva odsto do 2024. godine“, rekao je ambasador Grenel u intervjuu za „Velt am zontag“, nekoliko dana pre sastanka ministara odbrane NATO-a u Briselu.
„Amerika jednostavno podseća svog dobrog saveznika Nemačku da sada nije vreme za slabljenje ili podrivanje NATO-a. Rusija je pred vratima, svima bi trebalo da bude jasno da NATO treba da ojača“, dodao je ambasador.
Grenel je istakao da „Nemačka još uvek nije predstavila ubedljiv plan koji bi obezbedio put do cilja do dva odsto“. On je dodao da „shvata da Nemci radije troše svoj poreski novac kod kuće, a ne za povećavanje vojnog budžeta“.
Zemlje NATO-a su zbog neslaganja sa Rusijom oko Ukrajine najavile niz mera za proširenje vojnih aktivnosti u Evropi, uključujući jačanje snaga za brzo reagovanje, rast američkog kontingenta, značajno proširenje programa vojnih vežbi i patroliranja, kao i povećanje odbrambenih troškova. Rusija smatra da je ovo neviđeno proširivanje aktivnosti NATO-a u blizini njenih granica. Moskva je više puta saopštila da Rusija nikome ne predstavlja pretnju, ali da neće zanemariti akcije koje su potencijalno opasne za njene interese.
Reakcija Moskve
Članovi oba doma Parlamenta Rusije su reagovali na izjavu američkog ambasadora u Nemačkoj Ričarda Grenela da se „Rusija nalazi pred vratima“. On je time „argumentovao“ potrebu za povećanjem rashoda Berlina za odbranu NATO-a sa 1,5 na dva odsto budžeta do 2024. godine. Ruski političari to povezuju sa „Severnim tokom 2“ i trkom u naoružanju.
„Izgleda da SAD smatraju da ruski gas stoji na pragu i predstavlja neku opasnost. To je glupost“, rekao je za RT zamenik šefa Komiteta Saveta Federacije za međunarodne poslove Vladimir Džabarov.
Prema njegovom mišljenju, takvi pozivi SAD nikako neće uticati na sudbinu gasovoda.
Džabarov je naveo da je Vašington nekad bio protiv „militarizacije Nemačke“, a sada podstiče Berlin na to. Senator je izrazio sumnju da će Nemačka hteti da ulaže dva odsto svog budžeta u NATO i smatra da Berlin neće pristati na ucenu.
Ipak, antiruska politika Vašingtona će još dugo trajati, zaključio je on.
U Državnoj dumi su izjavili da poziv američkog ambasadora treba da opravda novu trku u naoružanju.
Zamenik predsednika Komiteta Državne dume za međunarodne poslove Dmitrij Novikov je izjavio da su Oružane snage Nemačke, kao i snage niza drugih država, čvrsto integrisane u strukturu NATO-a.
Prema njegovom mišljenju, uskoro će se takva mišljenja čuti ne samo od američke strane, već i od predstavnika vojski evropskih država.
„Jasno je da takve izjave navode vodu na vodenicu eskalacije situacije i jačaju antirusku propagandu, koja je raširena ne samo u SAD, već i u zemljama EU“, zaključio je ruski poslanik.
Kapetan broda „Nord“ zadržanog u Ukrajini vratio se na Krim - Kapetan broda „Nord“ Vladimir Gorbenko, koji je pritvoren u Ukrajini od marta prošle godine, vratio se na Krim i oseća se dobro, saopštila je njegova majka Evgenija Gorbenko.
„Moj sin je kod kuće. Vratio se u subotu. On se oseća dobro“, rekla je Gorbenkova za RIA Novosti.
Portparolka vlasnika broda, Ribolovačkog kolhoza „1. maj“, Ana Ševeljova potvrdila je da se kapetan broda „Nord“ nalazi u Rusiji.
„Da, kapetan je u Rusiji. Njegov povratak je njegov lični uspešan projekat. Ne oseća se baš najbolje i izvinjava se: čim bude spreman, on će govoriti o svemu“, rekla je Ševeljova novinarima.
Ukrajinska policija je 4. februara izdala je poternicu za Vladimirom Gorbenkom, kapetanom ruskog broda „Nord“, kao za nestalim. Prema informacijama objavljenim na sajtu Ministarstva unutrašnjih poslova Ukrajine, čovek je nestao 26. januara u gradu Melitopolju, u Zaporoškoj oblasti. U Ukrajini je takođe u vezi sa nestankom kapetana pokrenut krivični postupak za „ubistvo sa predumišljajem“.
Ukrajinski graničari su 25. marta 2018. godine zadržali brod „Nord“ sa deset članova posade koji plovi pod zastavom Rusije u Azovskom moru. Devet mornara uspelo je da se vrati na Krim, od kojih je sedam rezultat razmene za ukrajinske mornare, pritvorene zbog krivolova i kršenja granice Rusije.
Italija će se boriti za reviziju antiruskih sankcija - Vlada Italije će se boriti za reviziju antiruskih sankcija, izjavio je potpredsednik Vlade Italije i lider „Pokreta pet zvezdica“ Luiđi di Majo za agenciju Ansa.
Di Majo je naglasio da režim sankcija Moskvi nanosi značajnu štetu italijanskoj privredi. Prema njegovim rečima, ako u državi postoje kompanije koje imaju velike gubitke zbog antiruskih sankcija, to znači da treba revidirati sankcionu politiku.
„Protiv antiruskih sankcija se borimo i borićemo se, ali ne zato što volimo Ruse ili Amerikance, već zato što se borimo za interese Italije“, istakao je potpredsednik Vlade Italije.
Vlada Italije, koju čine partije „Liga“ i „Pokret pet zvezdica“, uvrstila je ukidanje antiruskih ekonomskih sankcija u svoj program. U dokumentu se navodi da Moskva nije pretnja, već sve značajniji trgovinsko-ekonomski partner Rima.
Ukrajina - iz minuta u minut -