Poseta preteranih očekivanja

Završena trodnevna poseta državnog sekretara SAD Hilar Klinton Balkanu trebalo je da posevedoči pažnju Vašingtona za taj region. Od šefa američke diplomatije u balkanskim zemaljama očikivali su potvrdu podrške njihovom kursu evroatlantske integracije. Ipak osim toga, u svakoj prestonici sa posetom gospođe Klinton vezivali su svoje nade. Vlasti Bosne i Hercegovine su se nadale u pomoć u formiranju novih organa vlasti posle opštih izbora održanih 3. oktobra. Rukovodstvo Srbije računalo je na pomoć administracije SAD u upostavljanju takvih pregovora sa vlastima Kosova, koji bi pomogli u rešavanju tehničkih pitanja,  ali ne bi značili čak ni indirektno prizanje Prištine od strane Beograda. Što se tiče samih kosovskih Albanaca, njima je najvažnije bilo da uvere američku administraciju u to da se situacija u pokrajini nalazi pod kontrolom, bez obzira na nedavnu ostavku predsednika Fatmira Sejdijua i sličan korak vlade koji se priprema.
 

Naš analitičar Petar Iskenderov smatra da su slična očekivanja bila od početka preterana.
 

Glavnim rezultatom balkanske turneje Hilari Klinton mogu se smatrati praktično identične izjave koje je dala u Bosni i Hercegovini i Srbiji, o tome da obe države treba da uđu u sastav EU. Slična apstraktna konstatacija je maksimim koji danas Vašington može da obeća balkanskim prestonicama. I ovde se ne radi o opštem gubitku pažnje predsednika Baraka Obame prema Balkanu u poređenju sa njegovim prethodnikom Džordžom Bušem. Prosto ključevi za rešavanje aktuelnih balkanskim problema, u prvom redu kosovskog i bosanskog, sada se nalaze ne samo u Beloj kući ili u Briselu, već i u rukama samih balkanskih lidera. Butmirski proces, koji se razvlači od oktobra prošle godine u Bosni i Hercegovini otvoreno to pokazuje. SAD i EU ulažu ogromne napore kako bi ubedile bosanske političare da pristanu na centralizaciju svoje zemlje. Ipak svi nailaze na principijalnost lokalnih Srba, koji se pribojavaju da žive sa muslimanima u jednom centralizovanoj državi. Pobeda Milorada Dodika na izborima 3. oktobra i izjava o tome da njegovi istomišljenici nisu zainteresovani za jačanje Bosne, nagoveštava nove probleme za SAD i EU. A njegove reči, upućene Hilari Klinton - mi nemamo probleme sa SAD, već imamo neslaganja o onome što se tiče percepcije unutrašnjih problema Bosne i Hercegovine - nije ništa drugo do vešta diplomatska formulacija. Ona je bila odgovor na poziv državnog sekretara stanovnicima Bosne i Hercegovine da učine svoju vladu funkcionalnijom i odgovornijom.
 

Ali ako izbori u Bosni, održani u prilično mirnoj situaciji, makar omogućavaju da se računa da situacija neće izaći van okvira političkog procesa, na Kosovu se može govoriti o pravom međunacionalnom ćorsokaku. Uz to u pogledu odnosa Beograda i Prištine ne funkcioniše čak ni ona apstraktna teza koju je Hilari Klinton izrekla u Beogradu. Mi podržavamo težnju svih strana regiona da što skorije stupe u EU, izjavila je ona. Ipak suprotno je shvatanje samog statusa Kosova ne samo kod SAD i Srbije, već i među zemljama EU, što ne dozvoljava paroli o prednostima evropske integracije da profukcioniše.
 

Postoji još jedna važna okolnost, koja omogućava da se očigledno sudi o pogrešnosti politike Zapada na Balkanu. To je nesmetano proširenje balkanskih kriminalnih organizacija u SAD i zapadnoevropskim zemaljama, istakla je u intervjuu za Glas Rusije ekspert Centra za proučavanje savremene balkanske krize Instituta za slavistiku RAN Ana Filimonova:
 

Albanska trgovina narkoticima zauzima više nego suštinsko mesto na teritoriji Švajcarske, Nemačke, Belgije. Albanski kanali drže 40% isporuka narkotika u Njujorku. To su više nego ozbiljne cifre. To je direktna oretnja bezbednsoti datih država.
 

Tako da odgovor na pitanje koliko je uspešna i značajna bila poseta Hilari Klinton Balkanu, biće ne previše utešna. Njoj je delimično pošlo za rukom da se raseju opaske onih koji su počeli da govore mal te ne o odlasku SAD sa Balkana. Ipak rešavanje problema bezbednsoti u regionu i Evropi u celini njena trodnevna poseta očigledno nije približila.