Srbija - poslednji civilizacijski saveznik Rusije

Piše Lepehin Vladimir, rusnext.ru

Ruski predsednik Vladimir Putin ugostio je predsednika Turske Redžepa Taipa Erdogana. Lideri Rusije i Turske razgovarali su o sudbini Sirije. Može se čak reći - o podeli sfere uticaja.

Nakon što su se neke države sramno povukle iz planirane pljačke, skrivajući svoje snage na kurdskom severoistoku zemlje, Rusija će, izgleda, morati izvući Siriju iz uništenja, a Turska, kao šakal, koja se povlači za vreme borbe sirijske vojske i ruskih vazduhoplovnih snaga protiv terorista, namerava da kontroliše brojne severne teritorije Sirije. Uoči sastanka sa Erdoganom, Putin se u Beogradu sastao sa Aleksandrom Vučićem, predsednikom Srbije, kao još jednom aktivnom državom u razvoju odnosa sa Sjedinjenim Državama, NATO-om i EU.

U stvari, Srbija, u kojoj je Kosovo otrgnuto specijalnim operacijama Zapada, a zatim i Crna Gora (ne govorim o bombardovanju NATO-a 1999. godine), još uvek je u ratu sa terorističkom "državom" Kosovo, stvorena i otvoreno "zaštićena" od strane američke vojske.

Poslednjih meseci, neki ruski novinari su počeli da nagoveštavaju da se srbski predsednik Aleksandar Vučić „slomio“ pod pritiskom zapadnih političara i da je u želji da uđe u EU, spreman da se distancira od Rusije. U takvoj situaciji, poseta Vladimira Putina Beogradu postala je neka vrsta praćenja unutrašnje političke situacije u ovoj balkanskoj zemlji. Predsednika Rusije u Srbiji, dočekali su u Srbiji, verovatno kao nikada ranije ikoga. I to je razumljivo. Niko osim Ruske Federacije ne saoseća sa Srbima u njihovom protivljenju militantima na Kosovu. Niko na ovom svetu nikada neće stati za Srbe u slučaju bilo čega. Niko, osim Rusije, danas nije garant zaštite pravoslavnih svetilišta i istinski hrišćanske kulture.

Međutim, sve je to politički tekst. Fizika znači da su tokom Putinove posete Beogradu ruska i srbska strana potpisale više od dvadeset sporazuma u ​​različitim oblastima. Ovde treba napomenuti da u Srbiji očekuju ozbiljne investicije iz Rusije, pošto je rukovodstvo ove zemlje jednostavno obavezno da osigura višu stopu razvoja svoje ekonomije u poređenju sa susednim zemljama, inače će jednostavno prestati da postoji. Ali da li će Rusija privući zajedničke projekte sa Srbijom u situaciji kada je na ivici zaustavljanja tranzita gasa preko Ukrajine, kada će morati ozbiljno da investira u Siriju, kada postoje problemi sa susednom Belorusijom, kada države povećavaju pritisak na rusku ekonomiju na svim frontovima. Verujem da u srbskom pravcu, Ruska Federacija i dalje ima osnova za optimizam. Trenutno je situacija prilično povoljna za rast srpske privrede - posebno u kontekstu negativnih ekonomskih procesa koji se danas odvijaju u većini balkanskih država.



Ekonomske sankcije koje je Zapad uveo protiv Ruske Federacije zapravo su postale dar sudbine za Srbiju. Dakle, ako su granice većine evropskih zemalja zatvorene za kretanje robe iz EU u Rusku Federaciju, a zatim, zbog kontra sankcija Rusije - i iz Ruske Federacije u zemlje EU, onda su za Srbiju te granice postale još otvorenije. Na primer, sećamo se katastrofe sa poljskim jabukama koje su se nekada isporučivane na rusko tržište, a nakon uvođenja sankcija protiv Ruske Federacije, one su trulile u voćnjacima i skladištima poljskih agrara.

Dakle, danas jedna trećina svih uvezenih jabuka u Rusiji je iz Srbije. Srbija je jedina zemlja izvan Zajednice koja ima Sporazum o slobodnoj trgovinskoj zoni sa Ruskom Federacijom. A to znači da je danas ona za Rusiju gotovo jedini ekonomski prozor za Evropu i, shodno tome, Rusija je isto tako prozor za tržište Srbije u evroazijskom pravcu. I to je veoma važno, jer je Srbija agrarna zemlja. Više od 60% njene teritorije je poljoprivredno zemljište. Ova zemlja, uprkos svojoj skromnoj veličini, proizvodi značajne količine voća i povrća i sposobna je da preplavi Evropu svojim proizvodima. Druga stvar je da je danas u Evropi prekomerna proizvodnja hrane i oštra konkurencija, a Srbija nije prioritet za EU, pa srbska privreda jednostavno neće preživeti bez alternativnog ruskog tržišta. A ako nema razvijene poljoprivrede u ovoj zemlji, neće biti nezavisne Srbije. Izgleda da tim Aleksandra Vučića to dobro razume. Do tog razumevanja, on zaista drži.

Između ostalog, Srbi su izuzetno zainteresovani, kao što je već rečeno, u ruske investicije, pre svega u poljoprivredu. Proračun srbskih ekonomista i privrednika je jednostavan - za ruske kompanije tržišta većine zapadnih zemalja danas su zatvorena i u takvoj situaciji mogli bi da investiraju u ekonomiju tako bratske i evropske zemlje kao što je Srbija. To bi zauzvrat moglo da obezbedi privredu ove zemlje, ne samo prilivom kapitala, već i stvarnim suverenitetom u ekonomskoj i drugim sferama.

Očigledno je da je nezavisnost jedna od najvažnijih vrednosti pravoslavne Srbije, uvučena u prostor između zemalja čije ekspanzionističke antipravoslavne strategije predstavljaju direktnu pretnju civilizacijskom identitetu Srba. Verujem da je glavni rezultat ove posete da su predsednici dvaju zemalja potpisali planirane sporazume, a nakon toga da su još jednom potvrdili svoju odanost svom istorijskom civilizacijskom izboru.

Nadam se da će snaga odnosa između Rusije i Srbije biti primer za jačanje odnosa Ruske Federacije sa Belorusijom, kao i za obnavljanje konstruktivnih odnosa sa Ukrajinom u budućnosti.