Američki mediji tihi nakon meseci senzacionalizma

Američki mediji su mesecima pokušavali da ubede Amerikance da je suđenje osumnjičenima za terorizam, koje se treba održati u Njujorku, najgora ideja na svetu.

Ali, kako suđenje prvom bivšem zatvoreniku Gvantanama Ahmedu Khalfan Ghailaniju – koji se tereti za  bombardovanje dve američke ambasade u Africi 1998. godine - zvanično počinje u Velikoj Jabuci, medijske pomame ni na vidiku.

Šokantno opuštena atmosfera ispred zgrade Saveznog suda na donjem Menhetnu, posebno kada je u pitanju saslušanje tako važnog slučaja. Sud na  Menhetnu je video neke od najviše objavljivanih skandala u poslednje dve godine. Tu je Bernard Madof osuđen na više od jednog veka, i gde je razotkriven neobični slučaj ruskih specijalnih agenata.

Ulica Perl – gde se nalazi sud – je bila prepuna televizijskih vozila, a desetine televizijskih ekipa je spremno čekalo  da svojim gledaocima pruži najnovije vesti.

Ali, kako se po prvi put na krivičnom sudu pravde u SAD-u sudi jednom zatvoreniku Gvantanama, nije bilo medijske pompe.

Pošto je donešena odluka o tome da li suditi, ili ne, osumnjičenim teroristima na tlu SAD-a, američki mediji su bili van kontrole u svojim uvredama. Oni su odluku nazivali neprihvatljivom, govorivši da  osumnjičenim teroristima treba suditi na vojnim sudovima. Ali, prvog dana suđenja, tokom saslušanja, niko nije nastavio da razmišlja u tom pravcu. Ispred sudnice je moglo da se vidi samo par usamljenih novinara.

Tradicionalno, kada je u pitanju saslušanje nekog velikog slučaja na Saveznom sudu, često su u blizini i demonstranti. Mediji su mesecima govorili da, kako se ovo najnovije suđenje bude obelodanjivalo, slučaj neće postati izuzetak, loše  predviđajući da će stotine demostranata izaći na ulice da izraze svoje ogorčenje.

Međutim, tako nešto se nije desilo u Njujorku 12. oktobra.

Medijska proročanstva su se bavila i time kako bi bilo neophodno angažovati  hiljade policajaca koji bi obezbeđivali područje oko suda, te da bi milijarde dolara bilo potrošeno na mere bezbednosti. Ali to se nije dogodilo, samo nekoliko policajaca je obavljalo svoje redovne dužnosti.

Još jedno predviđanje medijskih stručnjaka je bilo da će biti gužva u saobraćaju, ali ulice su bile jednako zakrčene kao i svakog drugog dana na Menhetnu. Neki analitičari su govorili da će meštani u naselju biti zabrinuti i da će im to smetati.

RT je pitao veći broj meštana da li znaju da se, samo nekoliko koraka dalje, održava suđenje osumnjičenom teroristi. Ni jedna osoba nije odgovorila da zna za to, ili da su uznemireni tom činjenicom.

Meštani, koji nisu bili pod uticajem pokušaja dizanja ntenzija zastrašivanjem, su gledali svoja posla, kao i obično.

Američka porota je brza da osudi osumnjičene teroriste, čak i kada su dokazi slabi, kaže saradnik RT –a Deni Šehter.

"Porota, kada čuje reč terorizam, pritisne dugme osudi", rekao je on.

Međutim, Amerikanci su manje emotivno vezani za ovaj slučaj, jer to nije slučaj 9 / 11. To je slučaj bombardovanja ambasade u Tanzaniji 1998, incidenta za kojeg zna daleko manji broj Amerikanaca.

Ovaj prvi slučaj može biti loš slučaj za SAD, da počne svoje civilno procesuiranje  u slučajevima terorizma.

"Sudija je već odlučio da se ključni svedok protiv njega ne može saslušati, postoje legitimna pitanja torture i tzv. pojačanih ispitivanja, kroz koja je on prošao. Dakle, ovo ne bi bilo dobro za vladu", rekao je Šehter.

Glavni američki mediji su pre suđenja naduvavali situaciju, a sada je skoro  svi ignorišu.

"Postoje druge vesti koje izgleda da imaju prioritet, a to je vrsta zataškavanja", dodao je on. "To je važan slučaj, ali mu nije posvećeno dovoljno pažnje, kako bi se i očekivalo s obzirom na retoriku, i na pompu oko ovog suđenja".

Većina ljudi u Njujorku i širom zemlje nisu ni znali da je suđenje je u toku, a kad su saznali, nije ih stvarno ni bilo briga.