Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 29.12.

30.12.2018. god.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje

Sprovođenje Minskih sporazuma - kliknuti na kartu za uvećanje

Karta situacije na frontu za 24.12. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje

Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji - Klinuti ovde ili na mapu ispod

OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 29.12.

Lugansk optužio Kijev za kršenje „novogodišnjeg“ primirja - Ukrajinske snage bezbednosti prekršile su "novogodišnje" primirje u Donbasu, gađajući teritoriju Luganske Narodne Republike, izjavili su za RIA Novosti u predstabništvu LNR-a u Zajedničkom centru za kontrolu i koordinaciju prekida vatre.

Ranije je kontakt grupa za rešavanje situacije u Donbasu dogovorila novo primirje u regionu od 29. decembra.

"U 16.20 po moskovskom vremenu, vatra je otvorena od strane snaga bezbednosti Ukrajine granatama i pešadijskom naoružanju po položajima Narodne milicije LNR iz pravca Novotoškovskog naselja na području Donetskog punkta", navodi se u soapštenju.

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 29.12.

Rusija će nastaviti da čvrsto brani svoj suverenitet i preseca pokušaje bilo kakvih provokacija - Ministarstvo spoljnih poslova Rusije komentarisalo je zajedničku izjavu francuskog predsednika Emanuela Makrona i nemačke kancelarke Angele Merkel o situaciji u Ukrajini, izrazivši žaljenje zbog optužbi Berlina i Pariza na račun Moskve za određena narušavanja ljudskih prava na Krimu i eskalaciji na Azovskom moru.

U komentaru na sajtu ruskog Ministarstva navodi se da se Ministarstvo slaže sa zajedničkom izjavom Merkelove i Makrona o podršci za poziv Kontakt-grupe uoči Nove godine i Božića kako bi se postiglo stabilno, održivo i sveobuhvatno primirje na istoku Ukrajine, kao i potrebi za implementacijom svih odredbi Minskih sporazuma, odgovornog pristupa interesima civilnog stanovništva.

„Istovremeno izaziva žaljenje drugi deo ove izjave u kojoj Berlin i Pariz kategorički optužuju Rusiju za određena kršenja ljudskih prava na Krimu, eskalaciju napetosti na Azovskom moru i Kerčskom moreuzu i iznose nam neprihvatljive zahteve“, ističe se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova.

U saopštenju se dodaje da Moskva želi da podseti na uzaludnost pokušaja preispitivanja pravnog statusa Krima i Sevastopolja kao subjekata Ruske Federacije, koji su doneli svesni izbor nakon iskazivanja slobodne volje u skladu sa međunarodnim pravom.

„Rusija će nastaviti da čvrsto brani svoj suverenitet i preseca pokušaje bilo kakvih provokacija“, naglasilo je rusko Ministarstvo.

Rusija takođe poziva zapadne partnere da odustanu od dvostrukih standarda i obrate pažnju na realne probleme i pretnje.

Ministarstvo spoljnih poslova smatra da umesto da pokušaju da „uče“ Rusiju, Moskva poziva „naše partnere iz normandskog formata“ da obrate pažnju na upečatljive činjenice o kršenju ljudskih prava od strane Kijeva i sloboda o kojima toliko brine „kolektivni Zapad“.

Ministarstvo je takođe istaklo da se sekularne vlasti u Ukrajini na najgrublji način mešaju u verski život zemlje, nasilno nametajući vernicima neku novu nekanonsku crkvu koja se kontroliše iz inostranstva. Ministarstvo takođe dodaje da, osim toga, Ukrajina napada prava ukrajinskih građana mnogih nacionalnosti, pre svega Rusa i govornika ruskog jezika, zabranjuje upotrebu drugih jezika osim ukrajinskog, uvodi se cenzura, šire se zabrane širenja informacija koja se i najmanje razlikuje od zvaničnog mišljenja.

„Primorani smo da ponovo pozovemo naše partnere da odustanu od otvorenih ’dvostrukih standarda‘ i obrate pažnju na stvarne probleme i pretnje koje stvaraju njihovi ’kijevski štićenici‘ evropske bezbednosti i stabilnosti“, naglasilo je rusko Ministarstvo.

Ranije su Makron i Merkelova pozvali da se svim brodovima u Kerčskom moreuzu obezbedi nesmetani prolaz i oslobode ukrajinski mornari uhapšeni nakon ilegalnog prelaska ruske granice.

Rusija zabranila uvoz ukrajinske robe u vrednosti od pola milijarde dolara - Uvoz ukrajinske robe u Rusiju, koji je obuhvaćen sankcijama u poslednjoj zabrani, za 2018. godinu je procenjen na 510 miliona dolara, saopštila je pres služba Ministarstva za ekonomski razvoj Rusije.

U 2017. godini ta cifra je iznosil 468,9 miliona dolara, navodi se u saopštenju. Ukupan uvoz iz Ukrajine u Rusiju prošle godine dostigao je 4,912 milijardi.

Ranije je vlada proširila listu zabranjenih ukrajinskih proizvoda koji se uvoze u Rusiju. Prehrambeni proizvodi uključuju slatkiše, proizvode od brašna, pšenicu, neke vrste biljnog ulja, konzerviranu ribu i povrće, voćne džemove i žele, sokove i žestoka pića.

Od industrijskih proizvoda zabranjeni su šljunak, drobljeni kamen, nekih deterdženti, grejni jastuci, papir i karton, tapete, kotlovi, neke vrste turbina, nameštaj, poljoprivredne mašine, auto delovi i još mnogo toga.

Premijer Dmitrij Medvedev je naglasio da je ovo mera odgovor na sankcije Ukrajine.

Moskva i Kijev međusobno uvode ograničenja od septembra 2015. godine. Rusija je više puta saopštila da će ukinuti zabrane kao odgovor na slične akcije na ukrajinskoj strani.

Medvedev: Rusija uvodi zabranu uvoza određenog broja ukrajinskih proizvoda - Premijer Rusije Dmitrij Medvedev objavio je o uvođenju kontramera kao odgovor na sankcije Ukrajine.

„Rusija uvodi zabranu uvoza određenog broja ukrajinskih proizvoda. Ovo je kontramera na sankciona ograničenja od strane Ukrajine. Potpisao sam odgovarajuću odluku“, navodi se u saopštenju premijera na Tviteru.

Spisak proizvoda nije objavljen.

Ukrajini saioopštili o ogromnim gubicima zbog blokade Krima - Zbog blokade Krim, Ukrajina gubi stotine miliona dolara godišnje, što je moglo da ide u razvoj privrede zemlje, rekao je bivši zamenik premijera Ukrajine Vladimir Seminoženko.

"Kolosalni su gubici koje smo pretrpeli zbog prekida veza. Činjenica da su tornjevi koji prenose električnu energiju na Krim srušeni takođe je negativan doprinos", rekao je on.

Seminoženko je dodao da je Kijev blokirao vodosnabdevanje poluostrva.

Sinod RPC pozvao druge pomesne crkve da ne priznaju novoformiranu pseudocrkvenu strukturu - Sveti sinod Ruske pravoslavne crkve pozvao je druge pomesne pravoslavne crkve da ne priznaju zajednicu autokefalne pravoslavne crkve u Ukrajini, koja je formirana tokom „ujediniteljskog sabora“ u Kijevu 15. decembra.

Sveti sinod RPC je pozvao poglavare i svete sinode bratskih pomesnih pravoslavnih crkava da podrže mitropolita kijevskog i cele Ukrajine Onufrija, episkopat, duhovnike, monahe i vernike Ukrajinske pravoslavne crkve u iskušenjima kroz koja prolaze.

Na „ujediniteljskom saboru“ u Kijevu za poglavara „nove crkve“ u Ukrajini izabran je Epifanij Dumenko. Kanonska Ukrajinska pravoslavna crkva odbila je da učestvuje na „ujediniteljskom saboru“, a dvojica njenih sveštenika koji su prisustvovala skupu isključena su iz njene zajednice.

Juče je takođe patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril pozvao pomesne crkve da ne priznaju novoformiranu pseudocrkvenu strukturu.

Kijev očekuje da će početkom januara od Carigradske patrijaršije dobiti tomos, odnosno priznanje autokefalnosti.

Putin i Merkelova razgovarali o situaciji u Siriji i Ukrajini - Predsednik Rusije Vladimir Putin i nemačka kancelarka Angela Merkel razgovarali su o sirijskom sukobu, planovima SAD da povuku svoju vojsku iz Sirije, kao i o situaciji nastaloj nakon ukrajinske provokacije u Kerčkom moreuzu, saopštila je pres-služba Kremlja.

„Detaljno je razmotrena tematika sirijskog sukba, s akcentom na realizaciji odluka samita Rusije, Turske, Nemačke i Francuske, održanog 27. oktobra ove godine u Istanbulu. Analizirano je i pitanje o planovima SAD da povuku svoju vojsku iz Sirije“, navedeno je u saopštenju.

Putin je naglasio da rad zemalja-garanata Astanskog procesa (Rusija, Iran, Turska) na formiranju spiska članova Ustavnog komiteta stvara uslove za postizanje dugoročnog i pouzdanog rešenja sirijske krize.

„Nastavljena je i razmena mišljenja o situaciji nastaloj nakon ukrajinske provokacije u Kerčskom moreuzu 25. novembra“, navedeno je u saopštenju.

Lideri su, takođe, čestitali jedno drugom Novu godinu i dogovorili se da nastave dijalog, dodaje se u saopštenju.

Kijev: Brodovi ukrajinske flote će nastaviti da prolaze kroz Kerčski moreuz - Ministar odbrane Ukrajine Stepan Poltorak izjavio je da će brodovi ukrajinske flote nastaviti da prolaze kroz Kerčski moreuz.

„Biće i 20, i 30, i 100 brodova, i to će tako biti uvek, jer je Azovsko more deo Ukrajine, Mariupolj, Berdjansk su naše luke, to je deo Ukrajine, deo naše ekonomije. I mi nećemo odustati od našeg prava na slobodan prolazak kroz Kerčski moreuz uz poštovanje svih međunarodnih normi i prava“, rekao je Poltorak.

U novembru su tri ukrajinska vojna broda ušla u teritorijalne vode Rusije i krenula da prođu kroz Kerčski moreuz bez najave. pri tome su izvodili opasne manevre i ignorisali zahteve ruskih vlasti. Brodovi su zatim zaplenjeni, a posada uhapšena.

Predsednik Rusije Vladimir Putin je incident nazvao provokacijom i naveo da su pripadnici ukrajinskih specijalnih službi praktično vodili specijalnu operaciju. Ruski graničari su, prema njegovim rečima, ispunjavali svoje službene obaveze.

RT: Vidi ovo Tramp! Rusija završila ogradu na granici Krima i Ukrajine - Dok određeni političari i dalje imaju poteškoća u izgradnji zidova, Rusija je objavila da je završila graničnu barijeru između Ukrajine i Krima. Izgradnja je trajala nešto više od godinu dana i koštala je manje od tri miliona dolara.

U septembru 2017. otvorene su ponude za izgradnju dvoslojne, 60-kilometarske ograde koja bi odvajala poluostrvo od Ukrajine. Savezna služba bezbednosti (FSB) objavila je završetak izgradnje u četvrtak. Ugovor je procenjen na oko 200 miliona rubalja, ili 2,87 miliona dolara po tekućem kursu.

Ograda je takođe opremljena visokotehnološkim uređajima za nadzor, od senzora vibracija do kamera za noćno osmatranje.

Sposobnost Rusije da izgradi ogradu tako brzo i po prilično niskoj ceni već je potaknula izvesne komentare o američkom predsedniku Donaldu Trampu i njegovoj nemogućnosti da čak započne izgradnju svog zida na granici s Meksikom.

Crimea has built a 60km fence on its, de-facto, border with Ukraine for only around $2.8 million. And the project took little over a year from tender to completion. Donald Trump would surely be impressed? https://t.co/fNUnN7gWN8
— Bryan MacDonald (@27khv) December 28, 2018

Među konstruktivnijim komentarima bio je predlog jednog samoproklanovanog američkog rusofila da Rusiji treba dati ugovor za izgradnju Trampovog zida. Ako bi se cena ograde za Krim primenila na dužinu južne američke granice, to bi se moglo učiniti za oko 150 miliona dolara, rekao je on.

kak tebe takoe, tramp? https://t.co/lLboOLB3H4
— Evan Gershkovich (@evangershkovich) December 28, 2018

Predstavnički dom SAD-a prošlog meseca je usvojio račun za izdvajanje sredstava u iznosu od 5,3 milijarde dolara za zid i druge bezbednosne mere na granici, ali demokrate su odbile da odobre bilo kakva sredstva za zid, ikada. Tramp je zapretio da će zatvoriti celu granicu ako se opstrukcija nastavi.

Zastoj je doveo do delimičnog blokiranja američke vlade koji već traje nedelju dana i ne pokazuje znakove deblokade u skorije vreme.

....The United States looses soooo much money on Trade with Mexico under NAFTA, over 75 Billion Dollars a year (not including Drug Money which would be many times that amount), that I would consider closing the Southern Border a “profit making operation.” We build a Wall or.....
— Donald J. Trump (@realDonaldTrump) December 28, 2018

Ukrajinu ukinula zabranu ulaska u zemlju Rusima od 16 do 60 godina - Zabrana ulaska u Ukrajinu muškarcima iz Rusije od 16 do 60 godina je ukinuta, ali će se u svakom pojedinačnom slučaju proveravati razlozi posete, saopštila je u petak Državna pogranična služba Ukrajine.

„Posebnu pažnju obraćamo na državljane 70 zemalja sa spiska migracionog rizika, koji ulaze u Ukrajinu. Rusija je na tom spisku na prvom mestu. Zabrana na ulazak muškarcima iz Rusije je ukinuta, ali će Državna pogranična služba nastaviti da kontroliše sve građane Rusije, da bi proverila cilj njihove posete Ukrajini. Nakon toga će biti doneta odluka o svrsishodnosti njihovog ulaska u našu zemlju“, naveo je portparol Državne pogranične službe Ukrajine Oleg Slobodjan.

On je naglasio da državljanima Rusije za prelazak rusko-ukrajinske granice, pored pasoša, mogu biti potrebni i drugi dokumenti koji potvrđuju cilj posete Ukrajini.

Ukrajina - iz minuta u minut -

OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima

Izvor
/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Hronika specijalne vojne operacije za 22.1..2024.

Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za