BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

Dejstva Dunavske flotile SSSR-a u Drugom svetskom ratu

Dejstva Dunavske flotile SSSR-a u Drugom svetskom ratu
01.12.2018. god.


Piše: Boško Antić, kontraadmiral u penziji

Povodom 23. oktobra Dana oslobođenja Novog Sada u Drugom svetskom ratu  predstavnici Izaslanstva  odbrane Ruske Federacije u novosadskoj kasarni Rečne flotile „Aleksandar Berić“ obišli su grobove šestorice mornara Crvene armije koji su dali svoje živote tokom borbi za oslobođenje grada i čišćenja Dunava od zaostalih mina. Učinjeno je to posle više od 20 godina.

Više od sedam decenija kasarnski krug je mesto počivališta šestorice pripadnika Crvene armije: kapetana trećeg ranga Pavela Ivanoviča Denisova (1918-1945.), Grigorija Ivanoviča Pečerskog (1926-1945.), Alekseja Stoljareva (1918-1944.), Vjačaslava Žuka (1926-1944.) i još dvojice neimenovanih pripadnika crvenoarmejske Rečne flotile, Krasnoflotilaca, iznad čijih se grobnica nalaze piramide sa zvezdom petokrakom.



Dejstva 1940. i 1941. godine

Dunavska flotila osnovana je u leto 1940. godine, posle pripajanja Besarabije i Bukovine Sovjetskom Savezu. Ulazila je u sastav Crnomorske flote, a operativno je bila potčinjena komandi Odeskog vojnog okruga. U svom sastavu imala je: divizion monitora (četiri tipa "Železnjakov" i jedan tipa "Udarnij"), divizion oklopnih čamaca (22 tipa "1125"), minsku bazu "Kolhoznik", odred od sedam čamaca-minolovaca, odred od šest glisera i poluglisera, Dunavski sektor obalske odbrane (pokretne baterije u Reniju, Izmailu i u Kiliji, stacionarne baterije u Žebrijanu i u Vilkovu, samostalnu puškomitraljesku četu u Reniju); samostalnu četu mornaričke pešadije u Izmailu (170 ljudi). Protivvavzdušnu odbranu sačinjavali su 46. zemaljski artiljerijski divizion, dislociran u Izmailu, i 96. lovačka eskadrila (16 aviona "I-15" i "I-15 bis"), bazirana na aerodromu u Izmailu. Osim toga, početkom rata komandantu Dunavske flotile bio je potčinjen 4. crnomorski odred graničnih čamaca (30 tipa "MO", "KM-2" i "KZIS").


Dejstva 1944. i 1945. godine

Posle uspešnih dejstava na južnom krilu sovjetsko-nemačkog fronta, pripremano je proširenje sovjetskih operacija na dunavski bazen gde je postojala opasnost od mina. Naredbom komesara Ratne mornarice aprila 1944. godine rasformirana je Azovska flotila, u čiji su sastav ušli brodovi Dunavske flotile posle njenog rasformiranja 1941. godine, i od nje ponovo formirana Dunavska flotila - neposredno potčinjena Crnomorskoj floti. Za komandanta je postavljen kontraadmiral Gorškov.
Za prebaziranje Dunavske flotile iz Azovskog mora u rejon Odese bilo je potrebno 16 železničkih kompozicija (preko 600 vagona i platformi). Početkom juna u Odesi, Očakovu i Hersonu bili su koncentrisani: brigada oklopnih čamaca (22 oklopna čamca, 10 poluglisera i 10 čamaca ZIS), 4. samostalna brigada rečnih brodova (monitor "Železnjakov", 14 oklopnih čamaca, 12 minobacačkih čamaca, 22 čamca-minolovca i 15 poluglisera), sektor obalske odbrane (tri baterije po četiri topa 120 mm i dve baterije po četiri topa 152 mm), 213. samostalni protivavionski artiljerijski divizion (12 oruđa 85 mm i dva oruđa 45 mm), 369. samostalni bataljon mornaričke pešadije, 6. samostalni divizion za maskiranje (četiri čamca) i rejon službe osmatranja i veze.
Posle sadejstva flotile jedinicama 46. armije pri forsiranju Dnjestarskog limana, Dunavska flotila se ponovo našla na Dunavu izvršivši uspešno forsiranje njegovog ušća.


Dejstva na donjem Dunavu

Forsiranje ušća Dunava izvršila je Dunavska flotila noću 24/25. avgusta 1944. godine. Flotila je imala zadatak da plovnim jedinicama, sa dva bataljona mornaričke pešadije i uz podršku avijacije, nanese udare utvrđenim tačkama na ušću i delti Dunava i time proširi uspehe snaga 3. ukrajinskog fronta. Uz neposrednu podršku oklopnih čamaca i avijacije iskrcalo se 300 boraca mornaričke pešadije u rejonu sela Žebrijani. Desantna jedinica je ukrcana u Odesi na 40 oklopnih čamaca i 8 drugih čamaca. Desant je imao zadatak da osvoji Žebrijani, koji je zatvarao put ka ušću Dunava, i tako onemogući povlačenje neprijateljskim jedinicama ka mestima prelaza u Kilijskom rukavcu kod Vilkova.
Istovremeno je 14 oklopnih čamaca, 4 izviđačka čamca, četiri rečna minolovca i šest minobacačkih čamaca izvršilo proboj kroz Očakovsko grlo u Kilijski rukavac delte Dunava i uplovilo u Vilkovo. U dvočasovnoj artiljerijskoj borbi oklopni čamci su uništili otpor neprijatelja i zauzeli Vilkovo, a krajem dana oba desanta su potpuno očistili rejon Vilkova od neprijatelja.
Pri daljem forsiranju Kilijskog rukavca oklopni čamci su uspešno vodili borbu s protivničkim monitorima. Po izvršenom desantu i osvajanju Vilkova, oklopni čamci su otkrili na pet kilometara uzvodno neprijateljski monitor, koji je artiljerijskom vatrom tukao zauzeto pristanište. U artiljerijskom dvoboju oklopni čamci su izazvali požare i teža oštećenja na monitoru, a potom ga je potopila avijacija.
Kod Stare Kilije oklopni čamci vodili su borbu s drugim monitorom koji je potopljen od avijacije koju su na cilj navodili patrolni čamci.
Brzim prodorom u uzvodnom pravcu oklopni čamci su prodrli u Izmail i spasli važno pristanište i uređaje od uništenja, a zatim 26. avgusta prodrli u Sulinski rukavac i zauzeli Tuljču.
U isto vreme brodovi flotile prebacili su na drugu obalu rukavca Kilije bataljon mornaričke pešadije, koji je, uz podršku oklopnih čamaca, osvojio luku Sulina.
Dvadeset šestog avgusta jedna grupa oklopnih čamaca produžila je uzvodnim tokom Dunava ka pristaništu Galac, gde se borila s neprijateljskim baterijama. Dva oklopna čamca izvršila su iznenadni desant na Kislicko ostrvo.
Bazirajući u Sulini Dunavska flotila je učestvovala u desantnim operacijama za osvajanje pomorske luke Konstanca, kao i zarobljavanju nemačkih i rumunskih brodova u delti Dunava.
Brza dejstva flotile na nekoliko pravaca u delti Dunava izazvali su pravu pometnju kod neprijatelja, tako da je flotila brzo proširila svoje operacijsko područje i dobila operativni značaj. Forsirajući ušće Dunava flotila je obezbedila prelaženje delovima 3. ukrajinskog fronta na desnu obalu i doprinela razbijanju neprijatelja. Prevezeno je 150.000 ljudi, 269 tenkova i oklopnih kola, 716 artiljerijskih oruđa, 1.836 tona materijala...
Nakon ovladavanja svim prirečnim čvorovima na Dunavu, od ušća do Galca, 4. samostalna brigada rečnih brodova stavljena je do 31. avgusta na raspolaganje komandantu Sulinske rezervne baze. Tog dana se predala i rumunska rečna flotila u Izmailu i njeni brodovi su ušli u sastav Dunavske flotile.
U vremenu od 30. avgusta do 6. septembra jedinice 2. ukrajinskog fronta ovladale su Brašovom, Bukureštom i Aleksandrijom, a jedinice 3. ukrajinskog fronta, uz podršku Crnomorske flote i Dunavske flotile, Dobrudžom i izbile na rumunsko-bugarsku granicu. Prirečna dejstva kopnenih jedinica, koja su nastupale desnom obalom Dunava od Galca do Silistrije i Đurđua, štitili su brodovi Brigade oklopnih čamaca, koji su probijajući se uz reku čistili priobalne odseke i ostrva i održavali vezu između armija.
U toku nastupanja sovjetskih jedinica dolinom Dunava, flotila je uporedo sa dejstvima na vodi, vršila prevoženje jedinica ka jugoslovenako-rumunsko-bugarskoj granici, vršila protivminska dejstva i postavljala navigacijske oznake na Dunavu, što je omogućilo da se Dunav koristi kao važna komunikacija za vojna prevoženja.


Dejstva u Beogradskoj operaciji

U drugoj polovini septembra 1944. godine, u toku borbenih dejstava u Rumuniji i Bugarskoj, komanda Dunavske flotile preduzela je više mera radi neprekidnog sadejstva sa snagama 3. ukrajinskog fronta. Brigada oklopnih čamaca, odred čamaca-minolovaca i Prateći odred podrške nalazili su se u Kalafatu.


Rečni oklopni čamci Dunavske flotile SSSR-a

Dvadeset osmog septembra postignut je sporazum o zajedničkom učešću Crvene armije i NOVJ u oslobađanju istočnih krajeva Jugoslavije i Beograda. Tom prilikom agencija TAAS je objavila saopštenje, u kome se pored ostalog kaže: "Pre nekoliko dana sovjetska komanda, imajući u vidu interese razvijanja borbenih operacija protiv nemačkih i mađarskih trupa u Mađarskoj, obratila se Nacionalnom komitetu oslobođenja Jugoslavije i Vrhovnom štabu NOV i POJ s molbom da dadu pristanak na privremeni ulazak sovjetskih trupa na jugoslovensku teritoriju koja se graniči sa Mađarskom ... Sovjetska komanda saopštila je tom prilikom da će sovjetske trupe, pošto izvrše svoje operativne zadatke, biti povučene iz Jugoslavije".
Koncentracija jedinica 3. ukrajinskog fronta na istočnoj obali reke Timok završena je 28. septembra 1944. godine, a na levoj obali Nemci su organizovali snažne otporne tačke Radujevac, Prahovo, Negotin, Rgotina i Štubik, a to područje zatvaralo je Dunav i put ka Beogradu. Da bi se omogućio dalji prodor, Dunavska flotila je dobila zadatak da izvrši desant na Radujevac i Prahovo, zauzme ta pristaništa i prekine neprijatelju povlačenje priobalnim putevima.

 

Sesantna pešadija Dunavske flotile SSSR-a 1944. godine

Za iskrcavanje u Radujevcu određen je desantni odred od tri oklopna čamca i odred brodova za artiljerijsku podršku od tri oklopna čamca. Oba odreda trebalo je da se istovremeno probiju u Radujevac i iskrcaju ojačanu četu u pristanište. Dvadeset devetog septembra u 2.40 isplovio je iz rejona Varfu odred čamaca za artiljerijsku podršku i u 3.00 časa zauzeo vatrene položaje uz levu obalu Dunava na km 845. U to vreme krenuo je desantni odred, a kada se desant približio liniji fronta odred za podršku je otvorio vatru prema odseku za iskrcavanje. Kada se odred za iskrcavanje probio pored ušća Timoka vatra brodova za podršku je prenešena na pristanište Radujevac, a zatim su brodovi iskrcali desant. Neprijatelj nije pružio nikakav otpor, pa je vrlo brzo desant ovladao odsekom za iskrcavanje i do 6.30 časova Radujevac je potpuno oslobođen.
Krajem 29. septembra jedinice 68. streljačkog korpusa su stigle na prilaze Negotinu i Prahovu, pa je trebalo da se likvidira utvrđena tačka nemačke odbrane u Prahovu, koje je imalo jaku protivdesantnu odbranu, a ovom pristaništu je bilo teško prići i zbog nepovoljnih uslova za plovidbu, jer je tu još 6. septembra potopljeno na desetine transportnih brodova pri povlačenju Nemaca uz Dunav. Odlučeno je da se desant iskrca po danu 30. septembra.
Noću 29/30. septembra izviđački odred flotile izvršio je motornim i običnim čamcima izviđanje plovnog puta između potopljenih objekata i otkrio mesto gde je najpogodnije iskrcavanje desanta.
U 17.15. časova 30. septembra dva oklopna čamca ukrcali su u rejonu Gruje 60 boraca iz čete mornaričke pešadije i pod zaštitom dva oklopna čamca isplovili za Prahovo. Ipred njih je plovio čamac izviđačkog odreda, koji im je pokazao mesto iskrcavanja. Oklopni čamci su uz podršku artiljerije ostalih oklopnih čamaca i Pratećeg obalskog odreda, savlađujući otpor neprijateljske artiljerije sa obale, podišli odseku za iskrcavanje i u vremenu od 17.55 do 18.01 iskrcali desant koji je odmah krenuo u napad na Prahovo. Njegovo dejstvo podržavali su oklopni čamci i artiljerija Pratećeg odreda, a korekturu je vršila osmatračnica koja se nalazila u borbenom poretku desanta. U 19.40 desant se probio u Prahovo, koje je oslobođeno za 50 minuta.
Tridesetog septembra oslobođeni su Negotin, Štubik i Prahovo i snage 68. i 75. streljačkog korpusa su se spojile na obali Dunava.
 
 

Beogradska operacija

U vremenu od 1. do 8. oktobra Dunavska flotila je koncentrisala svoje brodove u Turnu Severinu, odakle je trebalo forsirati Železna vrata i probiti se u rejon ušća Morave.  U proboju kroz Đerdap veliku pomoć pružili su jugoslovenski peljari i već 12. oktobra donešena je odluka da Dunavska flotila sadejstvuje snagama koje su prodirale na pravcu ka Smederevu i Beogradu. Zadatak je bio da artiljerijskom vatrom i iskrcavanjem desanta u cilju likvidacije otpornih tačaka onemogući povlačenje neprijateljskih jedinica ka Beogradu putevima duž desne obale Dunava.
U zoru 14. oktobra, na vatrenim položajima iza Smederevske ade, koncentrisana je brigada oklopnih čamaca. Na južnoj obali tog ostrva nalazila se osmatračnica koja je omogućila oklopnim čamcima da tuku Smederevo. U toku 14. i 15. oktobra oklopni čamci su pružali sistematsku podršku jedinicama 75. korpusa i neutralisali vatrene tačke na obali. Istog dana čamci su nekoliko puta prodrli u pristanište radi izviđanja i pri tom su otvarali vatru.
Petnaestog oktobra su jedinice 74. streljačke divizije, uz podršku oklopnih čamaca, izbile na istočnu periferiju Smedereva i tada je naređeno flotili da iskrca desant zapadno od Smedereva i tako preseče priobalnu komunikuciju Smederevo-Beograd. U 21.20 časova čamci desantnog odreda koncentrisali su se 4 kilometra nizvodnije od Smedereva, a čamci odreda za podršku zauzeli su vatrene položaje kod Smederevske ade. U toku dana u Smederevo se probio jedan oklopni čamac i otkrio raspored neprijateljske odbrane, a padom mraka iskrcale su se dve grupe izviđača. Kada se rasplamsala borba na periferiji grada, oklopni čamci, savlađujući vatru artiljerije i minobacača sa obale, probili su se uz Dunav i u pola noći iskrcali desant jedan kilometar uzvodno od Smedereva, a potom su tukli vatrene tačke u pristaništu da bi odvukli pažnju od desanta koji je prodirao cestom Smederevo-Grocka. Svi pokušaji neprijatelja da baci desant u Dunav ostali su bezuspešni, a oklopni čamci artiljerija Pratećeg odreda tukli su sve ciljeve na koje im je ukazao komandant desanta. Smederevo je ubrzo oslobođeno, a Nemci su se povukli i iz Grocke, pa je predstojao proboj ka Beogradu. Proboj je bio veoma težak jer su desnu obalu držali Nemci, a Dunav je bio pun mina. Vremena za pripremu prodora bilo je vrlo malo.
Petnaestog oktobra u 21.10 čas isplovilo je osam oklopnih čamaca iz rukavca iza Smederevske ade i ploveći uz levu obalu stiglo do rukavca Ivanovo bez borbi, gde su se maskirali, a danju 17. oktobra brodovi su zauzeli vatrene položaje pored ostrva Ada Huja. Prvi zadatak je bio da se neprijatelju preseče saobraćaj preko savskog mosta ka Zemunu, uz istovremenu podršku jedinicama koje dejstvuju u istočnom delu grada, a da zatim izvrši iskrcavanje desanta na Veliko ratno ostrvo.
Prodor oklopnih čamaca ka Velikom ratnom ostrvu bio je otežan, jer je porušeni deo mosta prema Pančevu zaprečio plovni put. U toku 18. i 19. oktobra oklopni čamci i baterije sistematski su tukli artiljerijskom vatrom ciljeve na koje su im ukazivale jedinice kopnene vojske, držali su pod vatrom put Beograd-Zemun i Veliko ratno ostrvo.
Prvi se ispod železničkog mosta probio odred oklopnih čamaca poručnika fregate Sokolova i zauzeo položaje iza Velikog ratnog ostrva. Zatim se probio i drugi odred. Oba odreda su dejstvovala po jedinicama koje su se povlačile iz Beograda prema Zemunu. Dvadesetog oktobra Beograd je bio slobodan, a sledeća dva dana brigada oklopnih čamaca pružala je podršku jedinicama koje su se borile za Zemun.

Po staroj ruskoj tradiciji da se jedinicama koje su se istakle u borbama dodeljuju medalje i počasna imena, zbog izuzetnog angažmana i hrabrosti u borbama za Beograd pojedine jedinice dobile su naziv "Beograd" u svom imenu. Jedna od njih je Prvi beogradski divizion rečnih oklopnih čamaca.
Po završetku borbi za oslobođenje Beograda, Dunavska flotila podeljena je na dva dela. Deo brodova uputio se prema severu i pridružio glavnini ruskih snaga u Mađarskoj, a deo je ostao kao podrška partizanima u nastavku borbi za oslobođenje zemlje. Jedna od posebno teških borbi bio je desant na Vukovar. Baza diviziona bila je do leta 1953. u Beču, a zatim je dislociran u Ukrajinu, u Ismail, a odatle 1995. godine na Krim. Iz Sevastopolja prešli su na Kaspijsko jezero.
Divizion je ušao u sastav brigade za zaštitu vodnog rejona, a u poslednjoj reorganizaciji, počasna titula "Beogradski" preneta je na viši rang - na brigadu. Zato sada ruska ratna mornarica u Kaspijskoj flotili u svom sastavu ima 327. beogradsku brigadu. Dakle, Beogradska brigada danas je deo Kaspijske flotile koja je teroristima u Siriji nanela ogromne gubitke.



Dejstva u Budimpeštanskoj operaciji

U periodu od 20. do 28. oktobra izvršeno je pregrupisanje jedinica radi nastupanja na Budimpeštu. U tom periodu komanda flotile je preformirala Brigadu oklopnih čamaca u 4. samostalnu rečnu brigadu, ojačala Prateći obalski odred i formirala Izmailsku vojnopomorsku bazu. Sada je flotila imala u svom sastavu: 1. brigadu rečnih brodova u koju su ušli: 1. gardijski divizion oklopnih čamaca (17 brodova), 3. divizion oklopnih čamaca (18 brodova) i 1. divizion monitora (3 broda); 2. brigadu rečnih brodova u koju su ulazili 4. divizion oklopnih čamaca (16 brodova), 1. divizion čamaca-minolovaca (16 brodova) i 2. divizion monitora (tri broda); Brigadu minolovaca, sastavljenu od dva diviziona čamaca-minolovaca (38 brodova); Prateći obalski odred (4 oruđa od 122 mm i 6 oruđa 76 mm); Izmailsku vojnopomorsku bazu; Samostalni odred desantnih brodova i uprave starijih pomorskih načelnika u Galcu, Rusama, Turn Severinu, Beogradu i Novom Sadu. Flotili su bile operativno podčinjene rečne snage Rumunije i Bugarske.

 

Batina, spomenik Crvenoarmejcima

Operativni razvoj flotile na budimpeštanskom u vukovarskom pravcu izvršen je još u toku nastupanja ka Budimpešti. Komandant fronta maršal Tolbuhin je naredio 9. novembra da se ubrza opravka brodova i razminiraju plovni putevi Dunava i zatražio da flotila bude što pre spremna da sadejstvuje jedinicama 57. i 4. gardijske armije na Dunavu severno od ušća reke Drave. Za ojačanje snaga dodeljena je 83. samostalna brigada mornaričke pešadije, koja je imala puno iskustva u desantnim dejstvima.
Komandant flotile Gorškov doneo je odluku da se 1. brigada rečnih brodova i njoj operativno potčinjena 83. brigada mornaričke pešadije i šest samohodnih oruđa Pratećeg odreda koncentrišu u rejonu Bezdana, a 2. brigada rečnih brodova ostala je u rejonu Novog Sada.
Desnu obalu Dunava držao je neprijatelj, od ušća Drave do Iloka, pa je prolaz brodova Dunavom bio nemoguć, pa je donešena odluka da oklopni čamci prođu Tisom i Velikim bačkim kanalom u rejon Bezdana. Prolaze brodovima pravila je dodeljena inženjerijska brigada. Taj težak put savladan je za 10 dana i 27. novembra u Baji je koncentrisano 19 oklopnih čamaca, jer je prethodno sovjetska armija izvršila ovde desant i oslobodila desnu obalu Dunava. U to vreme tamo su se već nalazili 83. samostalna brigada mornaričke pešadije i 6 oruđa 76 mm Pratećeg obalskog odreda.
Konkretan zadatak Dunavskoj flotili glasio je: sadejstvovati u zauzimanju prirečnih neprijateljskih tačaka na desnoj obali Dunava u zoni napredovanja 4. i 57. gardijske armije iskrcavanjem desanata i prevoženjem jedinica; pružiti artiljerijsku podršku prirečnim krilima jedinica kopnene vojske; obezbeđivati operativno prelaženje preko Dunava i prevoženje Dunavom jedinica fronta.

    

                               Admiral Gorškov                                                     Admiral Holostjakov

Prvi zadatak je bio izvršenje desanta u rejonu Gerjen s ciljem olakšanja napredovanja jedinica 3. ukrajinskog fronta. Pedeset boraca mornaričko-desantne pešadije ukrcano je u Baji na 10 oklopnih čamaca. Prevoženje je izvršeno noću primenom taktičkog maskiranja i marševskim osiguranjem sa tri oklopna čamaca. Pre početka desanta izvršena je artiljerijska priprema. Neprijateljski otpor je slomljen vatrom oklopnih čamaca. Posle desanta oklopni čamci pristupili su prebacivanju delova jedne armije na desnu obalu Dunava, a krajem dana osvojeno je pristanište Pakš.
Uspeh ovog desanta prisilio je Nemce da napuste zapadnu obalu Dunava i ujedno je omogućio jedinicama jedne sovjetske armije da se prebace na desnu obalu Dunava.
U isto vreme izvršen je desant na Ilok i Opatovac, a zatim na Vukovar.
U napadu na Budimpeštu, Dunavska flotila je dobila zadatak da sadejstvuje jedinicama desnog krila 46. armije i 68. streljačkom korpusu.
Dvanaestog decembra 1944. godine komandant Dunavske flotile postao je kontraadmiral Holostjakov, a komandno mesto komandanta flotile je iz Novog Sada premešteno u Belčke blizu štaba 3. ukrajinskog fronta koji se nalazio u Pakšu.
Oklopni čamci 1. brigade rečnih brodova su četiri dana i noći pružali artiljerijsku podršku jedinicama koje su duž Dunava nadirale na Kišaron i Taznak. Oni su ućutkali artiljerijske i minobacačke baterije, a 24. decembra su se probili u neprijateljski raspored i otvorili vatru po neprijatelju. Juriš na Kelenfeld počeo je 27. decembra posle gotovo tri dana i tri noći borbi. Dejstva 83. brigade mornaričke pešadije podržavala su četiri oklopna čamca sa zaklonjenih položaja iz rejona Nađtetenja, kao i 10 oklopnih čamaca sa vatrenih položaja iz rejona Dudafoka. Zahvaljujući toj podršci zauzeti su kvartovi južnog predgrađa Budimpešte.
Do kraja 1944. godine nastavljena je artiljetijska podrška jedinicama koje su napadale Budimpeštu, a zahvaljujući dobroj pripremi posada oklopnih čamaca i dobro organizovanom sadejstvu, artiljerijska podrška je bila efikasna i doprinela je uspešnom napredovanju na budimpeštanskom pravcu.
U svim fazama ove operacije, počevši od pregrupisavanja i koncentracije pa do opkoljavanja Budimpešte, jedan od zadataka Dunavske flotile bio je obezbeđenje prevoženja preko reke. Za ovaj zadatak je nedostajalo transportnih brodova i minolovaca za razminiranje minskih prepreka.
Budimpešta je zauzeta 13. februara 1945. godine, a mornari Dunavske flotile su pružili značajnu pomoć kopnenim jedinicama u razbijanju nemačkih trupa, a brodovi su obezbeđivali i prevoženje rekom.
Za vreme pripreme i u toku budimpeštanske operacije flotila je prevezla preko reke preko 495.000 boraca, 634 tenka i samohodna oruđa, 441 oklopni automobil, 1820 artiljerijskih oruđa, 2.269 minobacača, mitraljeza i protivtenkovskih oruđa, 17.538 kamiona, 45.584 tone muncije i drugog tereta, 21.262 kola i 45.555 konja.


Dejstva u Bečkoj operaciji

Posle razbijanja fašističkih grupacija kod Budimpešte, sovjetske snage su dobile zadatak da organizuju i izvedu operaciju za uništenje grupe armija "Jug", zauzmu Beč i izbiju na južne granice Nemačke. Glavni udar je trebalo naneti južno od Dunava. U ovom cilju, Dunavska flotila je pretpotčinjena 2. ukrajinskom frontu čije je napredovanje trebalo da se odvija duž desne i leve obale Dunava, pa je bratislavsko-bečki pravac postao glavni za Dunavsku flotilu. Jedinice flotile dobile su zadatak od komandanta fronta maršala Malinovskog da se grupišu na prilazima Estergomu, zbog čega je bilo neophodno izvršiti razminiranje tog dela Dunava.
Da bi realizovao ovaj zadatak komandant flotile je do 1. marta koncentrisao 1. i 2. brigadu rečnih brodova u rejonu Višegrada. Ukupno je u sastavu bilo 33 oklopna čamca, 14 minobacačkih čamaca, 508. pokretna baterija Pratećeg obalskog odreda i 3 bataljona mornaričke pešadije.
U cilju likvidacije opkoljene budimpeštanske grupe Nemaca Dunavska flotila je dobila zadatak da u zoru 20. marta izvrši desant zapadno od Tata radi sadejstva sa delovima jedne armije i uništenja estergomske grupacije Nemaca. Za izvršenje ovog zadatka, desantni odred od 10 oklopnih čamaca sa 400 boraca mornaričko-desantne brigade, odred brodske podrške od tri oklopna čamca trebalo je da se probiju duž Dunava kroz liniju fronta i prebace u pravcu Estergom - Tat.
Prilikom prodora u uzvodnom pravcu kroz liniju fronta, desantni odred brodova bio je dočekan jakom vatrom, koja je nautralisana vatrom brodske artiljerije i obalskog odreda sprovođenja. Desantu je uspelo da se iskrca u planirano vreme i na određeno mesto severno od Tata i da uspostavi mostobran širine 1,5 km i dubine 1 km. Desant nije u toku dana uspeo da se sjedini sa delovima fronta, pa ga je naredne noći trebalo pojačati novim snagama.
Posle utvrđivanja mostobrana, a u cilju prevoženja pojačanja desantnoj jedinici, oklopni čamci su se u povratku probili u Višegrad, uništavajući usput vatrene tačke protivnika, koje su bile raspoređene na obe obale Dunava. Naročito ogorčena borba vodila se oko estergomskog mosta.
Prebacivši prethodno u rejon Basahard ljudstvo i materijal, brodovi su u toku naredne noći preduzeli prevoženje pojačanja, ali su na prilazima estergomskom mostu dočekani jakom unakrsnom vatrom 10-12 samohodnih oruđa i tenkova, kao i serijom dimnih zavesa u dužini od pet kilometara. Posle žestokog boja, samo su tri oklopna čamca i dva minolovca uspešno forsirali most i probili se do mostobrana. Na povratku su ponovo napadnuti jakom artiljerijskom vatrom.
U međuvremenu desant je presekao odstupnicu neprijateljskom povlačenju na zapad i održao se svojim snagama sve do sjedinjenja s ostalim delovima svoje brigade, odbivši 18 neprijateljskih napada pešadije i tenkova.
Prodor brodova flotile u taktičku dubinu neprijatelja, koji je držao obe obale, predstavlja složen i vrlo težak zadatak, ali se pokazalo da se može izvršiti i po relativno uzanom koritu, ako su dejstva flotile podržavana kopnenom artiljerijom i snagama avijacije. Forsiranje estergomskog mosta, iskrcavanje desanta i naredno popunavanje i snabdevanje desanta, mogu se smatrati kao samostalne operacije izvedene snagama flotile.
Izbijanjem jedinica levog krila 46. armije na desnu obalu Dunava nemačka grupacija je priklještena uz Dunav i 21. marta zauzeto je važno neprijateljsko prirečno uporište Estergom, što je omogućilo Dunavskoj flotili da tu koncentriše brodove 1. brigade, a nakon toga, u daljem nastupanju jedinica 2. ukrajinskog fronta ka Komoranu, flotili je naređeno da 28. marta 1945. godine izvrši noćni desant sa 500 boraca mornaričkodesantne brigade u rejonu Rodvanj - Moč i da posle izvršenog desanta prebaci celokupnu brigadu.
Zbog porušenih mostova na sektoru Estergom - Nesmei, koji su usporavali prevoženje desanta, mornarička desantna brigada i artiljerija koncentrisale su se u rejonu Nesmei tek u zoru 28. marta, usled čega se noćni desant nije mogao izvršiti. Odlučeno je, zbog potrebe da se desant izvrši po danu. U 16.15 časova počelo je ukrcavanje desanta na oklopne čamce dva kilometra niže od mesta Nesmei koje je trajalo svega 7-8 minuta. Prevoženje desanta ometale su neprijateljske baterije kod Parkanja. Prevoženje i iskrcavanje desanta podržavano je vatrom brodske artiljerije, obalskog odreda za sprovođenje i avijacije.
Odolevajući upornoj neprijateljskoj odbrani, desantna jedinica podržavana artiljerijom, u 18.00 časova zauzela je Rodvanj, a oko pola noći i Moč. U toku noći oklopni čamci su prevozili pojačanje desantnoj jedinici.
Nakon zauzimanja Đera, Dunavskoj flotili je naređeno da prodire pravcem Mađarovar - Beč i do 31. marta izbije u predgrađe Bratislave. U tom cilju bilo je potrebno da 23. streljački korpus forsira Dunav kod Komorana. Da bi se probilo ka Bratislavi bilo je potrebno zauzeti Komoran, a u tu svrhu je flotila dobila zadatak da po svaku cenu prebaci preko rukavca Mali Dunav mornaričko-desantnu brigadu i da izvrši desant u samom gradu Komoranu. Za izvršenje ovog zadatka prethodno je izvršena koncentracija od 11 oklopnih čamaca i predislokacija obalskog odreda za sprovođenje. Oklopni čamci podržavani artiljerijom obalskog odreda za sprovođenje forsirali su 30. marta po danu, pri jakoj neprijateljskoj vatri, rukavac Mali Dunav i iskrcali jedan bataljon mornaričko-desantne pešadije neposredno u pristanište Komoran, a zatim su brodovi flotile u roku od četiri časa prebacili preko Malog Dunava pešadijsku diviziju u punom sastavu.
Nastupajući duž leve i desne obale Dunava, jedinice levog krila 2. ukrajinskog fronta izbile su 2. aprila pred Bratislavu, a ideja je bila da se na desnu obalu prebaci nekoliko divizija za 
što je bilo potrebno koncentrisati u rejonu Karlsburga snage Dunavske flotile radi artiljerijske podrške snagama koje napadaju Bratislavu.
Prilikom vožnje ka Bratislavi naišao je na minu i potonuo oklopni čamac broj 244, a 4. aprila je otpočeo juriš na grad. Oklopni čamci, zajedno sa minobacačkim čamcima, podržavali su artiljerijskom vatrom sa vatrenih položaja u rejonu kilometra 1863. U toku noći zauzet je istočni deo Bratislave, a oklopni čamci su se, zbog jake neprijateljske vatre, probijalu u grupama od četiri do šest brodova uništavajući živu silu i tehniku neprijatelja na obali. Otpor u Bratislavi srušen je 4. aprila u 17.40 časova.
Po zauzimanju Bratislave nastavljen je prodor flotile uzvodno Dunavom i 8. aprila izvršen je desant kod Orta, čiji je cilj bio olakšavanje izvršenja prodora jedinica fronta kroz neprijateljsku odbranu u rejonu ušća reke Morave i dalje napredovanje ka Beču. U desantu je učestvovalo četiri oklopna čamca, tri minobacačka čamca i 300 boraca mornaričko-desantne brigade.
Za izvršenje ovog desanta jedinice su prebačene u Hajnburg, odakle su brodovi flotile, uz podršku obalskog odreda za sprovođenje i artiljerije jednog streljačkog korpusa, izvršili noću 8. aprila desant južno od Orta, koji je uprkos jakog neprijateljskog otpora istog dana u 15.30 časova zauzeo pristanište.
Da bi se olakšali manevri kopnenih snaga u pravcu Beča, flotila je zatim 15. aprila vršila prebacivanje ljudstva i tehnike u rejonu ušća reke Morave i učestvovala u postavljanju pontonskih mostova na području Komoran - Bratislava. U toku od sedam dana plovna sredstva flotile su na odseku zapadno od ušća Morave prevezla 25.275 ljudi, 1.417 konja, 208 topova, 212 bacača, 87 tenkova i samohodnih oruđa, 603 tone materijala i municije itd.
U operacijama za osvajanje Beča, Dunavska flotila je oklopnim i minobacačkim čamcima podržavala bokove jedinica 2. ukrajinskog fronta u učestvovala u osvajanju jednog neoštećenog bečkog mosta.
U osvajanju bečkog mosta učestvovao je odred desantnih čamaca sa 105 boraca iz sastava jedne divizije, koji je bio podržavan vatrom oklopnih i minobacačkih čamaca. Prodor brodova uz Dunav izvršen je po danu 11. aprila 1945. godine u uslovima jake neprijateljske odbrane s obe obale reke. Iznenadni jaki artiljerijski i minobacački udari brodova podrške, kao i istovremena podrška odreda za sprovođenje, divizijske artiljerije i avijacije izazvali su pometnju kod jedinice koja je branila most, tako da nije pružila organizovan otpor desantu, koji je izvršen u 14.00 časova na obe obale Dunava 50-70 metara niže od bečkog mosta.
U borbi za Beč i Kornejburg, Dunavska flotila je, pored iskrcavanja desanta, sadejstvovala jedinicama 4. gardijske i 46. armije podržavajući njihova prirečna krila i u toku borbi uništila je 26 artiljerijskih oruđa i 7 tenkova, preko 40 bunkera i drugih vatrenih tačaka.


 

Admiral Holostjakov, komandant Dunavske flotile, pored višecevnog raketnog bacača “kaćuša” na oklopnom čamcu tipa “bk-125”

Trinaestog aprila su jedinice 3. ukrajinskog fronta definitivno razbile bečku grupaciju, prebacile se preko drugog bečkog mosta i spojile se sa snagama 2. ukrajinskog fronta. Već 16. aprila brodovi 1. i 2. brigade i Prateći obalski odred koncentrisali su se u Beču i ponovo su ove snage potčinjene 3. ukrajinskom frontu. Poslednji zadatak izvršavan je na odseku od Kremsa do Linca, ali napad na neprijatsljske brodove koji su se povlačili nije izvršen jer je kapitulirala fašistička Nemačka.

Priredio, Boško Antić,

  • Izvor
  • Rečni oklopni čamci Dunavske flotile SSSR-a/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Hronika specijalne vojne operacije za 22.1..2024.

Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za

Rusija ima zalihe raketa „Orešnik“ – Putin

Nova raketa je uspešno testirana, rekao je ruski predsednik na sastanku u Kremlju.

Bićeš Ataman samo se strpi: arhivski dokumenti o životu Matveja Platova

Piše: Julija Karasjuk

Orban: Ozbiljno shvatite Putinove pretnje

Izjave ruskog predsednika nisu prazne priče kao one evropskih političara, rekao je mađarski lider.

Zelenski zahteva „snažan odgovor“ na ruski udar hipersoničnim raketama

Moskva mora biti „primorana“ na mir kroz snagu, izjavio je ukrajinski lider.

Kako da vaša kuhinja postane mesto za uživanje u pripremi jela?

Iako mnogi smatraju da je kuhinja samo funkcionalna, zapravo mož


Ostale novosti iz rubrike »
BTGport.net - u1
Rusija u XIX veku

SLIKA SEDMICE



Docent Korać pomjera sajber granice

VIDEO

Taras Buljba

VIDEO

Selimović: Najveći dio Bošnjaka vodi srpsko porijeklo i tu nema spora što se tiče nauke

VIDEO

WEB SHOP
WebMaster

DjEVOJKA DANA

Na današnji dan

Novi komentari

Najpopularnije

mojeNovosti.com

mojeNivosti.com vas pozivaju da objavite aktuelne i interesantne događaje, da postanete novinar i urednik portala.
Objavite novost

Preporučujemo

Kontakt

© Copyright 2017 - Hoting, web razvoj - BitLab.rs