Lepotica Amerika i ružna Srbija

Često se dešava da lepe devojke biraju sebi za drugarice one ružne. Zbog kontrasta, mila osoba izgleda još milije, i pri tome, pod maskom dobrih odnosa može da manipuliše drugaricom kako hoće. Razme se, sve to nije prijateljstvo, zato što nema prijateljstva izgrađenog na poniženju - pre bi se reklo da je to eksploatacija.
 

Pošto je Međunarodni sud u Hagu izneo svoju presudu povodom proglašenja nezavisnosti Kosova, Hilari Klinton je nazvala Srbiju i Kosovo prijateljima i partnerima SAD. Plemenit gest. Ali zajedno sa tim proradio je i princip lepotice: citat - Mi pozivamo sve zemlje da ostave iza sebe pitanje o statusu Kosova i deluju konstruktivno na podršci mira i stabilnosti na Balkanu, tačnije dešifrujući dati poziv može se posmiliti da je pitanje južne pokrajine već rešeno. Između ostalog, Klintonova, još kao kandidat za dužnost predsednika SAD, zabrinuta ruskim pravom veta u SB UN, pozivala je da se odlučno podrži volja većine naroda na Kosovu i apelovala na EU da prizna nezavisnost.
 

I evo, u utorak gospođa Klinton stiže u Beograd, već u svojstvu državnog sekertara SAD. Poseta vašintgonskih glavešina Balkanu uvek podseća na pregled svoje svojine, mada se to dekoriše raznim izgovorima. Čak je i Bil Klinton, zahvaljujući kome se za 15% umanjila teritorija Srbije i koji odavno više nije predsednik, leteo na Balkan da na Kosovu otkrije spomenik samom sebi. Šta ćete, lepotica je u pravu.
 

A sada je izgovor mnogo lepši - gospođa Klinton se uputila u Istočnu Evropu kako bi pokušala da ubedi Srbiju i Kosovo da se dogovore. Konačno odluku o svojoj budućnosti treba da donose njihovi lideri i narodi, rekla je ona. Samo što se ova miroljubiva izjava pomalo razilazi sa činjenicom da je 2008. godine bila uzeta u obzir samo volja Albanaca, a stav Beograda se rastvorio u predrasudama iz sredine 90-ih: Srbi su agresori, oni su krivi za sve. Mada su i naš prijatelji. Ali oni su tako ružni...


I ako prištinske vlasti koje sede u kabinetima praktično s pogledom na kopiju Kipa slobode drugi izlaz osim da prate instrukcije Vašingtona nemaju, šta će da radi Beograd? Šta očekuju srpske vlasti od posete gospođe Klinton? - na ovo pitanje odgovorio nam je poznati srpski političar, načelnik Kosovskog okruga Goran Arsić:
 

Dolaskom predstavnika SAD na prostor Kosova i Metohije i Srbije u zvaničnu posetu očekujemo da se izvrši određeni pritisak na kosovske institucije kako bi se dijalog između Beograda i Prištine odvijao što pre i kako bi se došlo do određenog kompromisnog rešenja, a samim tim  i rešavala pored tehničkih pitanja i statusna pitanja, koja imaju predstavnici srpskog naroda na prostoru Kosova i Metohije.

U dosadašnjem periodu uvek je međunarodna zajednica vršila pritisak na institucije u Beogradu da započnu dijalog. Međutim, posle rezolucije u Generalnoj Skupštini, gde su 27 članica EU, a samim tim i Srbija doneli novu rezoluciju o Kosovu i Metohiji. Očekujem da sada SAD, Rusija i ostale u Međunarodnoj zajednici i EU izvrše određeni pritisak na institucije u Prištini, kako bi taj dijalog počeo što pre. Mislim da dolazak Hilari Klinton je samo početak pritiska na Prištinske institucije.  Bez obzira na sva dešavanja u Prištini i na ostavku predsednika Kosova i Metohije očekujem jedan vid pritiska i da taj dijalog što pre započne i da dođemo do kompromisnog rešenja, prihvatljivog za sve strane. 
 

I tako, pritisak. Da li je to zanimljivo Vašingtonu? - mišljenje ruskog istoričara balkanologa Vladimira Putjatina:
 

Za američki establišment pitanje statusa Kosova rešeno je konačno i neopozivo, i predstojeći pregovori Beograda i Prištine se svode, po mišljenju američke strane, na rešavanje strogo praktičnih, tehničkih pitanja života dve zemlje. Pri svetu tome neophodno je istaći da ekonomija Kosova ne može da funkcioniše bez neposredne pomoći Srbije.

Moguća je pojava nekih glasina u srpskoj štampi povodom razmatranja statusa Kosova, ali najverovatnije će to pitanje Beograd pokrenuti u kuloarima i teško da ćemo čuti neku zvaničnu tačku gledišta posle pregovora sa gospođom Klinton, zaključuje Vladimir Putjatin.

Po našem mišljenju, ne treba gajiti iluzije povodom posete Klintonove. A što se tiče partnerstva, odavno je primećeno da SAD, u zavisnosti od situacije, mogu da nazovu prijateljima bilo koga. Kada sledeći put mikrodržava izgubljena u prostorima svetskog mora, čije stanovništvo čini ukupno 150 seljaka, prizna Kosovo, i ona će postati strateški partner Vašingtona. Velika je šteta što se kao „150 seljaka" ispoljavaju često vrlo poštovane zemlje članice Međunarodne zajednice. Šta da se radi, drugovanje SAD i ostalog sveta je prijateljstvo lepe i ružne drugarice.