RT: SAD će proširiti Pacifičku vojnu bazu zajedno sa Australijom u nastojanju da zaustave rastući uticaj Kine

18.11.2018. god.

Izvor: Vostok / RT

SAD su saopštile da će se pridružiti Australiji u razvoju pomorske baze na ostrvu Manus Papua Nove Gvineje kako bi "zaštitile slobodu mora", u potezu koji očigledno ima za cilj smanjenje prisustva Kine u Pacifiku.

Australija, čvrsti američki saveznik u Pacifiku, već je u novembru izrazila nameru, tražeći izgradnju objekata u dubokim vodama za svoju mornaricu u postojećoj bazi "Lombrum". Sada se Vašington takođe odlučio da se pridruži nameri, u potezu koji je jasno usmeren na slanje signala Pekingu, a koji je već u trgovinskom ratu sa Vašingtonom i u sporovima oko Južnog kineskog mora.

"Radićemo s ovim zemljama radi zaštite suvereniteta i pomorskih prava na pacifičkim ostrvima", rekao je potpredsednik SAD Majk Pens u subotu, pozivajući se na Australiju i Papua Novu Gvineju, dok je govorio o planovima SAD-a u bazi "Lombrum".

"I možete biti sigurni da će SAD nastaviti da podržavaju slobodu mora i neba", dodao je on.

Nije iznenađenje što je američka odluka očigledno došla za vreme saopštenja, da bi se i Kina mogla pojaviti kao potencijalni graditelj baza u dubokim vodama. Neki drugi izveštaji sugerišu da se Kina obratila drugoj pacifičkoj ostrvskoj zemlji, Vanuatu, u nastojanju da tamo otvori vojnu bazu.

Osim toga, SAD takođe zabrinjava da bi Peking mogao da iskoristi sve veći uticaj na pacifičke ostrvske zemlje kako bi dobio pristup nekoj vojnoj infrastrukturi u blizini glavnih pomorskih puteva u regionu. Pens se čak angažovao u indirektnom verbalnom duelu sa kineskim predsednikom Ksi Đingpingom na samitu APEK-a, gde su se očigledno borili za pažnju manjih pacifičkih država.

"Ne prihvatajte dug koji bi mogao ugroziti vaš suverenitet. Zaštitite svoje interese", pozvao je Pens ostrvske zemlje, misleći na aktivnu politiku Kine u davanju zajmova pacifičkim državama, što bi moglo da je pretvori u glavnog zajmodavaca ostrvskim ekonomijama.

Zatim je pozvao pacifičke zemlje da se drže SAD jer navodno nude "bolju opciju", jer one nikad neće "prisiljavati ili ugroziti vašu nezavisnost". Ksi je zauzvrat rekao da "niko nema moć da zaustavi ljude da traže bolji život", pozivajući pacifičke zemlje da "jačaju razvojnu saradnju ".

Međutim, u pokušaju da preduhitre Peking da stekne kontrolu nad strateškim lokacijama u Pacifiku, SAD i Australija su u svojoj žurbi zaboravile da pitaju lokalno stanovništvo o njihovom ponovnom vojnom raspoređivanju.

Niko nije tražio podršku lokalnih stanovnika, rekao je guverner ostrva Manus Čarli Bendžamin. Projekat je takođe kritikovao bivši premijer Papua Nove Gvineje Roni Najt, koji je rekao da "prvo ima puno pitanja".

"Nije bilo razgovora sa lokalnim stanovnicima, to je ponovo nametnuto i to je ono o čemu se ljudi ne slažu", rekao je on, izrazivši svoju zabrinutost zbog potencijalnog razmeštanja "strane vojne baze na našem tlu".

Manus ostrvo već ima istoriju da služi interesima SAD i njenih saveznika. Najmanja pokrajina Papua Nove Gvineje, koja ima oko 50.000 stanovnika, nekada je služila kao glavna američka pomorska baza tokom Drugog svetskog rata i ugostila je jedan od dvaju kontroverznih centara za zadržavanje imigracija u Australiji u ne tako davnim vremenima.

Izvor
foto: © Reuters / US Navy / Mass Communication Specialist 1st Class Jason Abrams/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Hronika specijalne vojne operacije za 22.1..2024.

Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za