Idemo dalje za manje pare

Nešto ne mogu da kažem da sam se šokirala, pa ni iznenadila rezultatima izbora. Da ne bude naknadna pamet, rekoh (i u pisanoj i u usmenoj formi) svoje mišljenje pre izbora da ne očekujem velike promene. Istine radi, priznam da me iznenadio rezultat Bakira Izetbegovića na državnom nivou, Šešeljevih radikala u RS-u (Mihajlicini platili cenu upornog zadržavanja imena, kao i omraze velikog Vođe), a Demokratskoj partiji sam predviđala dva mesta, a imaće više. Nije me iznenadila ni tzv. nepismenost birača, pa je toliko nevažećih listića baš tamo gde je najjednostavnije bilo zaokružiti. Bar oni koji su prošli farsu glasanja u komunističko vreme, odavno su naučeni da se križić stavlja samo pored jednog imena. Ali, pokazali su mi pre par godina, recimo, štoseve sa srcem olovke ispod nokta, pa je dovoljna samo šarica i listić je nevažeći. CIK na sve to kaže da ovoliki procenat nevažećih listića nije ništa neuobičajeno. Za njih i nije, oni nisu znali u toku izborne noći ni da izgovore tačno imena kandidata, pa je Ivanić bio Ivančić, Papović - Pavlović, a Borjana Krišto - Borjaga. Mucanje brojki me razveseljavalo jednako kao i kompleti (četiri presvlake na izborni dan) predsednice CIK-a. Plus za modne detalje, ogroman minus na frfljanje kod čitanja ili davanje rezultata uz šifru izborne jedinice kao da vaskoliki narod u dušu zna šta je izborna jedinica 511 u Federaciji ili trojka u RS-u. Pardon! Ispravka! Najviše me uveselila ona probna internet stranica s rezultatima koju niko nije mogao da otvori, pa onda kasnije kažu da otklanjaju nedostatke i da je to bila proba. Do ovih izbora nisu uvežbali, ali do vanrednih ili opštinskih očekujem da proradi i ta stranica, a oni ustanove neregularnosti oko izbora kada to više nikom ne bude bitno.

Dva izborna očekivanja su ispunjena: da se nastavlja diktatura u RS-u i da se može očekivati isplata penzija ili plata u bonovima, po ugledu na počivšeg Slobodana koji je dobijao izbore ekonomski zavijajući Srbiju u crno. Sve do jednom, što je ono treće što mislim da će se i ovde desiti, odnosno ono što uporno govorim: nema ovde pameti dok ne ogladne i prosečno site stražnjice (direktna veza mozga i debelog creva), dok stanovništvo Balkana ne počne da ceni sebe umesto što se zavarava da se ceo svet samo njima bavi. Dakle, sve je isto i sa njim pride. Uostalom, zar nije Boris Tadić, ta politička čovečija ribica, tako zdušno podržavao kuma, pa prepoznao snagu koja je najuspešnije vodila RS, pa tri puta došao da se po tri puta izljubi i izgrli?! Da li je dolazio kao predsednik svih građana Srbije ili kao predsednik Demokratske stranke? S obzirom da je kum pobedio, imaćemo prilike da pripitamo obojicu o specijalnim i paralelnim mostovima, investicijama i najavljenim projektima, baš kao što ni onih šina više nema ka Mokroj Gori ili one fiskulturne sale u OŠ Srbija koju je obećao donirati iz budžeta Srbije. Deca još ne preskaču kozlića, nigde grede, a bogami ni objekta. Sačekaćemo onaj most, čini mi se kod Bratunca, sa čijom se gradnjom startuje 2012., a možda do tada i vrate one specijalne i paralelne šine do Mokre Gore i daju konačno te pare deci za fiskulturnu salu. Takođe, sad znamo da će Srbija zajedno sa RS-om ući u istraživanje nafte, jer Dodik u RS-u a Tadić u Srbiji nemaju alternativu, pa sad s mirom, uz koktel i cigarete, čekam izvršenje tih srpsko-srpskih projekata, zatim autoput koji će graditi CPM pomognut Pahorom, fabrike, hidro i termocentrale, jeftinije naftne derivate po evropskom kvalitetu, povrat kredita datih uspešnim vladinim firmama, rod jabuka na porodičnom imanju, itd. Apsolutna je vlast i očekujemo apsolutne uspehe na svim poljima! Naravno, uz povećane plate i penzije svima i tih obećanih više desetina hiljada novih radnih mesta. Posebno ću sa radošću pratiti sve one kredite koje direktno daju borcima za samozapošljavanje, te redovnu otplatu istih. Nema opozicije da blokira ili onemogući put ka blagostanju, Srbija stoji čvrsto uz nas i sigurno je da možemo očekivati da nas prvo prizna Srbija, pa Rusija ako Vožd odluči da nas otcepi od mrske BiH. Jedino što u tom slučaju moraju da priznaju i Kosovo pre toga, ali to je ionako završena stvar. Uostalom, Vuk Jeremić je bio na završnoj manifestaciji SNSD-a u Banja Luci, pa je to garancija da će i RS braniti po svetu jednako kao i Kosovo. Ako ga u Srbiji nešto ne pominju, kao da nikad u Gabonu nije bio, ne znači da nama nije važan. Ceca je pevala i Arkanu i Slobi i pu, pu, pu (daleko bilo!) ne bilo primenjeno na ovdašnje vođe nadzemlja i podzemlja.

Sve u svemu, već viđeno na primerima u okruženju i žao mi je samo onih koji misle da ovde promene nabolje idu pre totalnog beznađa. Možda im je draga istorija iz doba Kosovske bitke, Nemanjića ili Karađorđevića, ali im je nešto promaklo u pozadini šestojanuarske diktature i njenih dalekosežnih posledica, a očito još nisu prostudirali uspon i pad Slobodana Miloševića.

Idemo dalje (za manje pare). Opet kažem da se izbori ne završavaju danom glasanja. Onaj kome se nisu pomešali mozak i stražnjica zna da su izbori svaki dan, da veselje tek počinje. Sa ovog mesta molim svekoliku javnost da bojazni za moje zdravlje sada kad izbori nisu doneli ništa novo i kada se, kao, brinu šta će mi Mile uraditi, upute javno kad su već propustili da stav kažu na izborima. Što to nešto kao šapuću i sve predišu konspirativno? Ima Mile načina za sve, kao i do sada, da mi oteža život, a ima i glavnog blogbalegara iz stranačke šume da se zaleće gde mu mesto nije, pa ne treba uopšte razbijati glavu koje su mu metode. Ali... Imao je podršku Dobrice Ćosića, Matije Bećkovića, stigao mu branilac kosovski Vuk, pevala mu Ceca... Da sam na njegovom mestu, malo bi me žmarci prošli, daleko bilo. A tek kad se doda evropsko-američko-kinesko-tursko-kosovsko-ruski Tadić znajući kakvo je stanje u Srbiji, uhhhhh... puuuu, baksuz! Da se pomerim s mesta.