Balkanska karika u svetskoj narkotičkoj koncepciji

U zemlje EU preko Balkana svake godine stiže do sto tona herioina. Takve cifre naveo je rukovodilac misije EU u Srbiji Vinsen Dežer. Po njegovim rečima, slična situacija u sferi kriminalne aktivnosti može da postane prepreka za stupanje država regiona u EU. Organizovani kriminal i korupcija mogu da postanu barijera za stupanje u EU, ako ovi problemi ne budu rešeni na dužan način, podvukao je briselski činovnik. Slične ocene dao je ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić. Istupajući u Sočiju na međunarodnom sastanku predstavnika SB 44 države, on je saopštio da 70-80% herioina koji stiže u Zapadnu Evropu preko Avganistana, prolazi preko balkanskih zemalja, i pre svega u tom tranzitu učestvuju balkanske kriminalne strukture. Temu nastavlja naš analitičar Petar Iskenderov.
 

U potpunosti deleći zabrinutost EU povodom rastućeg transbalkanskog promena narkotika, treba podvući da aktuelna zaista dramatična situacija nije nastala tek tako. Jer geografska maršruta transporta narkotika i drugih pojava međunarodne kriminalne delatnosti podudara se sa drugom geografijom - kartom regionalnih konflikata. A to je već direktna posledica ne prosto propusta, već direktnog popuštanja EU, NATO-a i drugih zapadnih struktura, koje su se još na granici 80-ih i 90-ih godina simbolično latile prekrajanja regiona bivše Jugoslavije i njoj susedne Albanije. Vrhunac ovakve delatnosti bilo je konstruisanje samoproglašene države Kosova. Bukvalno ovih dana Svetska banka je odobrila izdvajanje posebne tranše od 30 miliona dolara kosovskim vlastima za održavanje, tačnije spas lokalnog budžeta. Prvobitno štab Svetske banke saopštio je nameru da uputi ova sredstva ciljano na borbu protiv nezaposlenosti, mada zatim je bilo rešeno da se ostave konkretne stavke troškova na volju Prištine u okviru finansiranja zajedničkih budžetskih potreba. Slična sloboda se ne slaže previše sa tradicionalno sitničavom praksom svetskih bankarskih vlasti i može da svedoči ili o neželji, ili o nesposobnosti detaljnog udubljivanja u dešavanja na Kosovu. I jedno i drugo je vrlo opasno.
 

Često razgovaramo sa evropskim i američkim službama, i one znaju da se na Kosovu nalazi mnogo kriminalnih grupa, koje se bave nezakonitom trgovinom narkoticima, pre svega heroina, svedoči Ivica Dačić. Ipak znanje nije isto što i dejstvo i Zapad nastavlja da popušta albanskim separatistima politički i finansijski, ponovo ispoljavajući dvostruke strandarde u svom odnosu prema globalnim pretnjama.
 

A to upravo i jeste ona plodotvorna sredina u kojoj uglavnom izrasta kriminalna delatnost. Slična delatnost ne samo da ne priznaje postojeće državne granice, već aktivno koristi neregulisanost balkanskog problema - kosovski, makedonski, bosanski i mnoge druge - istakla je u razgovoru za Glas Rusije ekspert Centra za proučavanje savremene balkanske rkize Instituta za slavistiku RAN Ana Filimonova.
 

Na postjugoslovenskom prostoru, posebno na prostoru Kosova, gde je sada formirana kvazidržava Republika Kosovo, u suštini stvari, deluje trougao narkoporizovdnje i isporuka Tirana-Priština-Skoplje. Isporuke su prosto čudovišne. Promet narkotika preko Kosova iznosi oko 5 tona mesečno: takve cifre navode međunarodni posmatrači i eksperti - svedoči Ana Filimonova.
 

I još jedan bitan momenat. U današnjem svetu regionalna nestabilnost, narkobiznis i međunarodni terorizam idu ne samo ruku pod ruku, već u istoj vezi. I ako specijalne službe EU i SAD same priznaju postojanje problema na Balkanu, ne treba da se čude kada teroristička opastnost kuca ne samo na balkanska, već i zapadnoevropska i američka vrata.