Ekološka katastrofa u Mađarskoj preti da postane međunarodna

Rad na likvidaciji ekološke katastrofe u Mađarskoj zadobio je novi pravac. Oko milon tona crvenog mulja sa skladišta fabrike aluminijuma u Ajku izlilo se po tokovima reka i potoka i postepeno se širi na nove teritorije. Već je stigao do Mošoni-Duna, zapadnog rukavca Dunava, na granici sa Austirijom i Slovačkom, što je već dovelo do pomora ribe. U havariji su poginule četiri osobe (muškarac, žena i dvoje dece). Njihov automobil se našao zaliven otpadom. Oko 120 osoba je zadobilo povrede i hemijske opekotine, 40 osoba se nalazi u teškom stanju, na stotine ljudi je evakuisano. Šest osoba se smatra nestalim. Mnogi postradali su prebačeni u vojnu bolnicu u Budimpešti. Postepeno katastrofa može da poprimi međunaordni karakter. Specijalno za Glas Rusije iz Budimpešte novinar Valerij Tkačenko.
 

Prošle noći pojava crvenog mulja već je primećena u reci Raba. Na sprečavanje kretanja potoka usmereni su napori stručnjaka. Na mestima gde se pojavljuju crvene mrlje, u vodu se bacaju gips i supstance sa visokim sadržajem nitrata. Takve mere pomažu da se smanji sadržaj baze u vodi i da se umanji toksičnost rečne vode. U te svrhe već je iskorišteno trista tona neutrališućih materijala i preldaže se razbacivanje još 500 tona. Rukovodilac Zapadne Dunavske regionalne uprave vodoprivrede, na čijoj teritoriji se reka Raba uliva u Dunav, uveren je da će im poći za rukom da neutrališu baznu komponentu crvenog mulja i da neće dopustiti širenje toksičnih materija Dunavom.
 

Čak kada skladište tečnog otpada u fabrici ne bi sadržalo nikakve hemijske komponente, proboj ovakve brane je vanredan događaj, uveren je dopisni član RAN, ekolog Aleksej Jablokov. O tome da je havarija u Mađarskoj opasna po životnu sredinu on je govorio za Glas Rusije.

To nije samo voda - to su tečni otpadi, nastali od proizvodnje sirovine za aluminijum i tamo postoje vrlo otrovne komponente, između ostalog teški metali. Prisustvo ovih supstanci i određuje posebnu opasnost otpada, zato što se dešava trovanje ljudi i žive prirode, koji dospeju pod njegov uticaj. Ako se posledice proboja brane mogu likvidirati, izgraditi nove kuće, popraviti putevi, posle havarije u Mađarskoj formira se zagađeni sloj tla, koji će morati da se skida i da bude podvrgnut utilizaciji.
 

Kako piše nemački Frankfurter Alemajne Cajtung, stanovnici regiona opustošenih tokom crvenog mulja više ne vide svoju budućnost u rodnim mestima. Mnogi seljaci, bez obzira na uveravanja vlasti, govore da je njihova zemlja, umrla, da su životinje tamo umrle, da će biti nemoguće razvijati poljoprivredu za života ne samo ove generacije, već i naredne. Kuće i objekti čak posle njihove obnove neće imati nikakvu vrednost, smatraju lokalni stanovnici.
 

Zabrinutost zbog nastale situacije već je izrazila EU. Predstavnik Evropske komisije Džo Henon izjavio je da ako se katastrofa proširi, EU je spremna da pruži pomoć na njenoj likvidaciji. Pri tome, po mišljenju eksperata, likvidacija posledica katastrofe može da traje mesecima, čak godinama.