Prvi vojnik prvi gine: Ppodsećanje na podmorničara Krstu Đurovića

14.10.2018. god.

priredio Boško Antić, kontraadmiral u penziji

U prvom borbenom redu poginuo je komandant Vojnopomorskog sektora Boka kapetan bojnog broda Krsto Đurović. Tog dana saznao je da je vanredno unapređen u čin kontraadmirala „za izuzetno držanje i postupanje u izvršenju borbenih zadataka od posebnog značaja za oružane snage i odbranu zemlje, kao i za uspešno kamandovanje i rukovođenje, inicijativu i ličnu hrabrost“. Očinski je čuvao živote svojih ljudi u borbama na ovom frontu, a pao je kao prva žrtva jedinica kojima je uspešno komandovao.

Krsto je bio referent za operativno – nastavne poslove u 88. divizionu podmornica i komandant rezervne posade podmornice P-831 “Sava”.

Savezni sekretarijat narodne obrane saopštio je da je 5. septembra 1991. u 15.15 časova na širem području aerodroma Čilipi, u visini sela Popovići, pogođen i oboren helikopter gazela u kojem su se nalazili general-potpukovnik Jevrem Cokić i kapetan bojnog broda Krsto Đurović. Tom prilikom teško je ozleđen kapetan bojnog broda KrstoĐurović koji je od zadobivenih rana preminuo. General-potpukovnik Jevrem Cokić i članovi posade kapetan Nervin Tobunčić, pilot i vodnik prve klase, i Ilija Radulović, kopilot, ozleđeni su i van životne opasnosti su.

Porodici premunulog kapetana bojnog brida Krste Đurovića izraze saučešća uputio je savezni sekretar za narodnu odbranu general armije Veljko Kadijević.

Porodici i Komandi Vojnopomorskog sektora Boka stižu telegrami saučešća iz Herceg Novog, cele Crne Gore i iz drugih krajeva zemlje.

Čuvao svoje borce

Koliko juče Krsto je izjavio novinarima da Sektor kojim komanduje besprekorno izvršava sve zadatke više komande, kao i to da među pripadnicima ovog Sektora nema poginulih.

Taj visoki Crnogorac, rođen na Cetinju 1940. godine, delovao je mirno i staloženo i samo dva dana pre smrti na vest koju je, kao i obično lažno, objavio hrvatski radio o njegovom „smenjivanju” odgovorio mi je kada sam ga telefonom o tom obavestio: „Samo neka oni mene ljute”.

U „Narodnoj armiji“, objavljen je tekst pod naslovom „Kapetan bojnog broda Krsto Đurović - U PRVOM BORBENOM REDU“, u kome, između ostalog stoji:

Stručan i marljiv, hrabar i odgovoran, humanista i patriota, komandant Đurović je blistavo vodio operaciju razbijanja jakih i izuzetno agresivnih neonacističkih snaga hrvatske soldeteske na pravcu Prevlaka–Dubrovnik, smatrajući da nema pravo da iz štaba rukovodi borbama i bojevima svojih mornara i vojnika, već da mora biti sa trupama, u prvom borbenom redu, tamo gde se juriša i pobeđuje, uz rizik da se izgubi život. On je i taj rizik, nadahnut primerima čojstva i junaštva iz istorije svoje domovine, vaspitan na podvigu heroja Spasića i Mašere, nošen komandantskom i ličnom hrabrošću, s dostojanstvom koja pristoji čoveku što drži do sopstvenog obraza, tradicije naroda i ugleda oficirske profesije – spremno poneo. I poginuo usred oružanog okršaja, nadgledajući iz helikoptera streljački stroj svojih boraca ponetih jurišima prema Dubrovniku.

Kao mudar i pricipijelan pregovarač, dugo je pokušavao da sa čelnicima Dubrovnika nađe jezik dogovora zarad očuvanja mira pred nasrtajima ustaških oružanih formacija, pre svega, pred zloglasnom 'crnom legijom' i 'gardistima', koji su ugrožavali slobodu bokeljskih slobodara. Istovremeno je energično čistio štabove svojih jedinica na kopnu i moru od izdajnika i kolebljivaca, jačajući moral i održavajući borbenu gotovost na najvišem nivou. U operaciji kojom je sjajno danima rukovodio odbio je neprijatelja od vojnih objekata i napravio dubok prodor na zapad, osokoljen hrabrošću i odanošću svoji saboraca i ljubavlju i poštovanjem naroda. Očinski je čuvao živote svojih vojnika i starešina i ostaće u istoriji ovog zlosrećnog rata da je pao kao prva žrtva jedinica kojima je pouzdano i samopregorno komandovao.»

Zračeći ljudskim kvalitetima i rezultatima rada, Krsto Đurović je upravo trebalo da ponese zaslužene admiralske oznake. Junačka smrt na ratnom zadatku onemogućila ga je u tome. Svejedno, on je snagom i lepotom svog poslednjeg životnog čina potvrdio da je bio admiral časti i ugleda, primer onima koji su ga ožalili, koji će ga slediti. Posmrtno unapređenje to bi samo potvrdilo i pospešilo ulazak njegovog primera u legendu JNA i njene Ratnem ornarice.

Poginuo na frontu

Sjajno je rukovodio operacijama na svom delu ratišta, zaštitio je svoje vojne objekte, potisnuo neprijatelja prema zapadu i sačuvao živote svojih ljudi. Nažalost, svoj život nije sačuvao: poginuo je na frontu, na kome se našao u helikiopteru vršeći komandantsko izviđanje. Hteo je Krsto da sve ima u svojim rukama, da zna tačno raspored neprijatelja, da uoči njegove slabosti i to iskoristi u cilju očuvanja svakog života u svojim jedinicama.

Na moj predlog održana je komemoracija u Sektoru zamenika načelnika Generalštaba za Ratnu mornaricu, za koju sam napisao govor:

„Okupili smo se da odamo poštu poginulom kapetanu bojnog broda Krsti Đuroviću, komandantu Vojnopomorskog sektora Boka, koji je poginuo 5. oktobra izvršavajući zadatak sa grupom starešina.

Svi smo mi poznavali Krstu Đurovića, jer smo se sa njim sretali tokom službe u Ratnoj mornarici.

Obavljao je niz dužnosti u Ratnoj mornarici – bio je ukrcan na razaračima, bio je dugogodišnji podmorničar, obavljao je dužnost načelnika veze u Komandi Vojnopomorske oblasti i poslednje dve godine je bio komandant Vojnopomorskog sektora Boka. Upravo se nalazio pred odbranom admiralskog rada. Nije stigao da teoretski odbrani taj rad, ali naš Krsto je svoj admiralski rad odbranio u praksi vešto komandujući jedinicama svog Sektora, tako da i pored niza dejstava njegove jedinice nisu imale poginulih, a svi zadaci su uspešno izvršeni . Prvi vojnik Bokokotorskog sektora je i prvi pao u borbi protiv ustaških zločinaca skupljenih iz svih krajeva sveta.

Iako svi poznajemo ovo divnog čoveka, podsetimo se da je bio cenjen i omiljen u svim sredinama u kojima je službovao i radio. U njegove vrednosti smo se mnogi od nas mogli uveriti iz razgovora sa njegovim potčinjenim u Vojnopomorskom sektoru Boka, iz visokog jedinstva u ovoj jedinici.

Iako miran i tih čovek, smogao je snage da reaguje po svim propisima kada je pokušana izdaja u njegovoj jedinici, sasvim mi je ozbiljno rekao ‘neka me oni samo ljute’, kada je hrvatski radio javio da je uhapšen.

Ratna mornarica je mnogo izgubila, jer nas je jedan veći deo odgovornih starešina napustio i čak prešao na drugu stranu, jedan deo je ‘iznenada’ penzionisan, ali sve nas to obavezuje, pa i smrt našeg druga Krste, na još veći rad i zalaganje.

Kapetan bojnog broda Đurović će biti sahranjen sutra u Kotoru. Mi ne možemo prisustvovati, ali će nas predstavljati naši drugovi koji su sada dole na terenu.

Neka je slava palom kapetanu bojnog broda Krsti Đuroviću!”

Ispraćajući Đurovića iz Herceg Novog, gradonačelnik ovog grada Velimir Đurđević, je rekao: „Ostaće zapisano u istoriji ratovanja da je prva žrtva divizije komandant, a to se moglo dogoditi samo starešini u čijem je ljudskom i hrabrom srcu bilo mesta za svakog vojnika. Sačuvao je živote svojih vojnika, ali ne i svoj. Borba koja traje, naša je zajednička i neće joj biti kraja do poraza onih koji su nasrnuli na Jugoslaviju i od kojih je pao braneći je. Tvoja smrt još više je zbližila narod i garnizon Boka”. Ispraćaju posmrtnih ostataka kapetana bojnog broda Krste Đurovića prisustvovalo je više hiljada građana Herceg Novog.

Veliki čovek u miru veliki i u ratu

Krstu Đurovića sam upoznao kada smo bili na zajedničkom školovanju u Komandnoštabnoj akademiji Ratne mornarice. U klasi je imponovao svojom visinom i staloženim reagovanjem na sve što se oko njega događalo. Bio je najstariji po činu i poštovan i od slušalaca i od nastavnika.

Kada se približio kraj školovanja i kada je već bilo jasno da ću ja biti prvi po rangu ponudili su mu da naknadno polaže ispite kako bi to izmenili, jer nije se smelo dozvoliti da slušalac iz Rečne ratne flotile bude najbolji. I to još najmlađi po činu u klasi. Krsto je to odbio i potvrdio svoje poštenje u koje ni u toku školovanja, ni kada sam saznao za taj pokušaj, ni kasnije, nikada nisam posumnjao. Ostali smo prijatelji do kraja.

Krsto je bio veliki čovek u miru i ostao veliki i u ratu.

priredio Boško Antić, kontraadmiral u penziji