Trejder od 5 milijardi evra

Bivšeg trejdera banke „Sosijete Ženeralj" Žeroma Kervjela, sud je osudio na rekordnu kaznu - od skoro 5 milijardi evra i na 5 godina zatvora. Dve godine će izdržavati uslovno. Sud ga je proglasio krivim za falsifikovanje dokumenata, zloupotrebu poverenja i korišćenje kompjutera za lopovluk. Sam trejder krivicu priznaje samo po poslednjoj tački.
 

Kazna izrečena trejderu jednaka je iznosu gubitaka, koje je naneo banci. Istina, Kervjelovi advokati su već izjavili: da bi isplatio ovaj novac biće mu potrebno 170.000 godina.
 

Istorija Žeroma Kervjela počela je još 2005. godine. Trejder je u ime banke vršio operacije za koje nije imao ovlašćenje. Međutim, kako Kervjel tvrdi, rukovodstvo banke je znalo za nelegalne operacije, ali je ćutalo dok su donosile dobit. Oči su mu se iznenada otvorile 2008. godine, kad je banka umesto očekivanog dobita ostvarila milijardu i po gubitaka u 5. I sve to zbog Kervjelovih radnji. Usled toga Francuska bankarska komisija je izrekla banci rekordan iznos kazne - 4 miliona evra. A sama banka je bila prinuđena da potroši 130 miliona evra za modernizaciju sistema kontrole. Nije lako poverovati u to da je jedan čovek mogao da sprovede takvu operaciju, potvrdio je u intervjuu za „Glas Rusije" stručnjak za bankarstvo Igor Nikolajev:
 

Nije moguće zamisliti da jedan bankarski službenik, čak i ako ima pristup obavljanju takvih operacija, može da prevari svoju banku za 5 milijardi evra. Uz savremeni sistem revizije, uz savremene tehnologije operativne uprave, naravno, teoretski se može zamisliti da je sve to pod navodnicima „zasluga" jednog čoveka. Međutim, praktično je to po mom mišljenju, nemoguće.
 

Uzgred rečeno, pitanje o tome ko je bio pokrovitelj Kervjela, na ročištima se postavljalo više puta. Međutim, ime svog pretpostavljenog „visokog pokrovitelja" u banci, trejder nije naveo. O tome da je on najverovatnije postojao, govori jedna prosta činjenica: za svega pet godina službe u banci Kervjel je, iako nema prestižnu diplomu, dobio pristup operacijama vrednim na milijarde evra.
 

Još jedno pitanje jeste koje je tačno finansijske šeme koristio radi stvaranja dobiti. I glavno pitanje - s kojim ciljem je sve to radio. Jer, kako je pokazala istraga, on praktično ništa nije zaradio. Međutim, ove mahinacije su nanele jak udarac reputaciji banke i celom finansijskom sistemu Francuske. Sam Kervjel je dugo objašnjavao na suđenju da upravo sistem primorava trejdere da ulaze u takve fiktivne operacije, kako bi sakrili prave obaveze banke. Suđenje Kervjelu je takođe u prvi plan istaklo problem efikasnosti tehnologija, koje kontrolišu bankarske operacije, dodaje Igor Nikolajev:
 

Naravno, mnogo toga je bilo poznato. Ako se čak i zamisli da nije bilo poznato, mora se staviti primedba na to kako je vršena revizija, gde je kontrola vlasnika. Čak i ako se zamisli da se sve to nije činilo uz znanje rukovodstva banke, to znači da nisu radile druge tehnologije, koje su predviđene upravo za sprečavanje zloupotreba slične vrste.
 

Uzgred rečeno, ako banke u budućnosti žele da izbegnu ovakve potrese potrebni su im prvoklasni stručnjaci u ovoj oblasti. Žerom Kervjel je već dokazao celom svetu da jeste jedan od takvih. A to znači, savetuju stručnjaci, da vodeće svetske banke treba da razmisle o tome kako da ovakvog profesionalca privuku da radi kod njih.