Ruski vazdušni udari u Siriji - iz minuta u minut - 17.09.

"Fokusirali smo se na situaciju u provinciji Idlib, s obzirom na prisustvo velikih militantnih grupa i njihove infrastrukture", rekao je Putin na konferenciji za novinare nakon razgovora.

"Složili smo se da napravimo demilitarizovanu zonu između sirijskih trupa i militantnih snaga pre 15. oktobra. Zona će biti širine 15-20 km, uz puno povlačenje tvrdih militantnih snaga, uključujući i `Džabat Al Nusra`. "

U sklopu rešavanja situacije, svo teško naoružanje, uključujući tenkove i artiljeriju, biće povučeno iz zone pre 10. oktobra, rekao je Putin. Zonom će patrolirati turske i ruske vojne jedinice.

Pre kraja godine, putevi između Alepa i Hame, i Alepa i Latakije moraju biti ponovo otvoreni za saobraćaj, rekao je on.

Prema rečima Putina, sporazum je dobio "opštu podršku" sirijske vlade.

Dogovor i druga pitanja rusko-turskih odnosa su uzeli više od skoro pet časova razgovora dva predsednika. U onome što ukazuje na proboj u rešavanju sirijske krize, Putin i Erdogan su pristali da obezbede mir uz pomoć ruskih i turskih trupa.

"Teritorija pod kontrolom sirijske opozicije mora biti demilitarizovana, a opozicija Sirije koja drži ove teritorije će ostati tamo. Ali zajedno sa Rusijom uložićemo napore da se ove teritorije očiste od radikalnih elemenata", rekao je Erdogan.

Sporazum je osmišljen da spreči novu humanitarnu krizu u Siriji, naglasio je Erdogan i pomoći će Turskoj da izbegne još "težu situaciju". On je ranije upozorio na porast broja izbeglica koje su došle zemlju, ukoliko bi bila pokrenuta ofanziva na Idlib.

Plan je važan znak za Siriju, a gde je situacija u poslednjem militantnom uporištu Idlib pretila da će se u poslednjih nekoliko nedelja pretvoriti u veliku međunarodnu krizu. SAD i druge zemlje NATO-a, a koje podržavaju antivladine militantne snage više puta su upozoravale Rusiju i Siriju da ne pokreću novu ofanzivu u regionu. Američki predsednik Donald Tramp saopštio je ranije ovog meseca da bi to bila "teška humanitarna greška", dok je američki izaslanik UN-i Niki Hejlej otvoreno saopštila da će svaki ruski napad na Idlib izazvati "teške" posledice.

Prema podacima ruske vojske, oko 70 odsto provincije Idlib je pod kontrolom različitih terorističkih frakcija, uključujući pripadnike "Al Kaide" iz Sirije "Hajat Tahrir al Šam" (ranije poznate kao Al Nusra front).

Istovremeno, i Turska i Zapad podržavaju razne militantne grupe koje smatraju "umerenim", a koje se suprotstavljaju sirijskim snagama.

Ovo se ispostavilo kao dilema za Ankaru, dok je turski predsednik istovremeno zabrinut zbog toga što su akcije Rusije i Sirije oslabile pobunjeničke grupe, ali i zbog brige širenja terorista i potencijalnog priliva novih izbjeglica u područja koja se nalaze na granici sa Turskom.

Sada se čini da je uprkos klimavim rusko-turskim odnosima poslednjih godina, uzajamno poverenje između Putina i Erdogana omogućilo da se prevaziđe sukob interesa i da se postigne kompromis.