Bosna i Hercegovina: "stambeno pitanje"

Stambeno pitanje pokvarilo je moskovljane, govorio je ruski pisac Mihail Bulgakov još početkom 30-ih godina prošlog veka. Istinita je ta tvrdnja i danas, i ne samo u pogledu ruskog megapolisa. Ako se izračuna statistika razvoda među porodicama koje žive sticajem okolnosti u jednosobnom stanu, ona će garantovano biti tužnija nego među onima koji poseduju veliki broj kvadrata... Ali da pređemo sa književnosti na poltiku.

U Bosni i Hercegovini, najbirokratskijoj i najrazjedinjenijoj državi Evrope, održani su izbori, koji su izazvali neviđeno interesovanje birača u poslednjih 8 godina. Svaki izbori su uvek intriga. Intriga postoji i sada.
 

Na dužnost predsednika Republike Srpske, već se sasvim očigledno, došao je Milorad Dodik, neordinaran političar, da kažemo direktno: u intervjuu stranim medijima i u zvaničnim izjavama to je primer diplomatičnosti i razumnosti, u predizbornim istupanjima majstor da zapali masu, ne uvek politički korektnim govorima i ne uvek pristojnim rečima. Ali na kraju krajeva Republiku Srpsku toliko puta su nazivali „genocidnom tvorevinom" da je nastupiti pred ljudima sa neutralnim parolama isto što i reći: aha, uvređeni ste, a na uvređenima, po ruskoj poslovici, vodu voze. Trpite i dalje. Pre svemu tome Milorad Dodik je više puta (u našem prisustvu dva puta, u Moskvi) izjavljivao da je Dejtonski sporazum temelj odnosa u BiH.

Još jedan pobednik je mnogo manje poznata figura u Rusiji, Bakir Izetbegović, novi član prezidijuma Bosne i Hercegovine u ime bosanskih muslimana. Specijalno da ostavimo po strani razna tumačenja vezana za njegovo prezime, mada postoji mišljenje da su mnogi u Federaciji BiH glasali za njega kao za sina „oca nacije". Mi razmišljamo šta on može da učini za budućnost zemlje, i pomoći će nam u tome politikolog iz Republike Srpske, urednik portala Frontal, Daniel Simić:
 

 Stranka Demokratske akcije pokušava da u odnosima  sa Republikom Srpskom  zauzme jedan umireniji ton  za razliku od Stranke za BiH koju predvodi Haris Silajdžić čija politika je prilično agresivna, veoma anahrona  i koja ide direktnim i agresivnim pristupom,  što je same muslimanske predstavnike koštalo  nekakvih ustupaka  na koje su već pristali Srbi. Mislim na takozvani „aprilski paket" koji je propao zbog Silajdžića čije maksimalističke težnje su išle prema tome da je to premalo  i da bi trebalo još više ustupaka da se izboksuje od strane Republike Srpske.  Naravno uz pritisak sila Zapada, koje deluju u BiH.

 Što se tiče odnosa između Banja Luke i Sarajeva tu neće u dogledno vreme doći ni do kakvog poboljšanja  iz prostog razloga što  taj ključ za dobre odnose nije niti u Banja Luci niti u Sarajevu.  Najčešće  su sile Zapada, koje deluju u Banja Luci  preko stranih ambasada,  a pre svega preko kancelarije Visokog Predstavnika, do sada u praksi neprestano podržavale sva  antidejtonska htenja sa strane muslimanskog rukovodstva.  Ukoliko zapadne sile budu prestale da podržavaju sva politička nastojanja muslimanskih predstavnika u BiH tada će doći do nekog smirivanja situacije.

 Nacionalizam je postao glavni motiv predizborne kampanje i zemlji, saopštava svetska služba Bi Bi Si o izborima u Bosni i Hercegovini. Šta da se radi. Nismo mi džabe započeli razgovor porodicom. Zato što pokušaji koji se periodično preuzimaju spolja i iznutra da se centralizuje zemlja jestu pokušaji da se svi đuture smeste u jednu sobu, gde iz jednog ćoška televizor saopštava o novoj ulozi Breda Pita, u drugom svira klasična muzika, u trećem plače dete, a četvrti je zatrpan raznim starudijama u slučaju da se dobije veći stan.
 

Zato što je bolje da mlada porodica (dozvolimo sebi da uporedimo sa njom multinacionalnu i ne baš odraslu, po istorijskim merama, državu BiH) ipak živi u dve sobe: svako ima svoje interese, pri čemu postoje i zajednički. Ovakvo stanje stvari je i potvrđeno Dejtonskim sporazumom. Želimo da se nadamo da će ka tome i povesti zemlju političari koji su pobedili na izborima.