Šest sovjetskih amfibijskih vozila: Od kopija američkih modela do originalnih projekata

Vozila koja se kreću i po kopnu i po vodi nekada su bila deo vizije budućnosti SSSR-a, tako da su stvoreni mnogi neobični modeli. Međutim, neke od ovih ideja nikada nisu zaživele.

1. GAZ-46 MAV

 

Pavel Lisicin/Sputnik

MAV je skraćenica za „malo plutajuće vozilo”. Imalo je motor jednog od najpoznatijih sovjetskih automobila, „Pobeda”, koji se u SSSR-u proizvodio neposredno posle Drugog svetskog rata.

Ovo amfibijsko vozilo je navodno bilo kopija američkog modela Ford GPA. Sličnost među njima je očigledna. GAZ-46 se proizvodio od 1953. do 1958. godine, a bio je namenjen za prevoz vojnika i izvršenje različitih vojnih zadataka na vodi. Bio je zaista mali i u njega je moglo da se smesti pet osoba.

2. BAV- 485        

 

Wisnia6522/Wikipedia

SSSR-u su bila potrebna i velika amfibijska vozila, pa su konstruktori napravili model BAV, „veliko plutajuće vozilo”. 

I BAV je bio zasnovan na američkom prototipu, na amfibijskom kamionu DUCW-353. SSSR je tokom Drugog svetskog rata dobio na stotine ovakvih vozila u okviru programa savezničke pomoći.

Sovjetska verzija je mogla da prevozi 28 osoba ili 2,5 tona tereta. Proizvodio se do početka 60-ih, ali je i naredne dve decenije intenzivno korišćen u zemljama Istočnog bloka i na Bliskom istoku.

3. PTS

 

Vitalij Ankov/Sputnik

Početkom 60-ih SSSR je počeo sa realizacijom novog projekta, ovoga puta radilo se o potpuno originalnom vozilu. Dobilo je naziv PTS, a bilo je to amfibijsko transportno vozilo srednje veličine. Ono je bilo preteča svim budućim amfibijskim transporterima, a najnovije modifikacije ovog projekta još uvek koristi ruska vojska.

Prvo vozilo je predstavljeno 1965. godine. Moglo je da nosi dvostruko više tereta od BAV-a: pet tona. Za razliku od svog prethodnika, imalo je gusenice i moglo je da se kreće u rejonima koji su bili izloženi radijaciji ili delovanju biohemijskog oružja.

4. VAZ-Э „Reka”

 

Arhiva NIIC AT

Najpoznatiji sovjetski terenac „Niva” uspeo je da šarmira čak i stroge zvaničnike iz Ministarstva odbrane, koji su naredili da se napravi amfibijska verzija vozila. Ona je konstruisana 1976. godine, ali je bilo potrebno da prođe još jedna decenija da fabrika VAZ reši pitanje sistema za hlađenje motora.

Ukupno je proizvedeno 21 vozilo, ali ona nisu zadovoljila očekivanja sovjetske vojske. Gorbačovljeva perestrojka je dokrajčila projekat i koncept plutajuće „Nive” je zaboravljen. 

5. LuAZ-967

 

Boris1960/Wikipedia

Ovo vozilo je takođe konstruisano za Vazdušno-desantne snage kako bi se evakuisali ranjeni vojnici sa bojišta i obezbedilo snadbevanje municijom. Moglo se voziti u poluležećem položaju.

LuAZ je bilo dovoljno lako vozilo da se moglo prevozili avionom, ali je zato njegova nosivost bila smanjena na oko 400 kilograma. Za razliku od amfibijske „Nive”, ovo vozilo je 60-ih i 70-ih bilo u masovnoj proizvodnji.

6. UAZ 3907 „Jaguar”

 

Arhiva UAZ

Fabrika automobila UAZ u Uljanovsku (900 kilometara istočno od Moskve) proizvodila je vozila koja su nekada bila popularna u SSSR-u. Krajem 70-ih godina počela je projekat lakog amfibijskog vozila za vojsku i granične patrole. Trebalo je da ima nosivost do 600 kilograma. Projekat je završen početkom 80-ih.

Do 1989. godine UAZ je proizveo 14 „Jaguara”. Model je mogao lako da manevriše u vodi, dostizao je brzinu do 100 kilometara na čas, a čak je mogao da podnese udarni talas nuklearne eksplozije. Konstruktori su tvrdili da nijedna vojska na svetu ne poseduje takvo vozilo. Dve godine je bilo potrebno da ga vojska testira i odobri, ali tada se Sovjetski Savez raspao i projekat je, kao i mnogi u to doba, završio u korpi za otpatke.

Aleksej Timofejčev, Russia beyond