Mahatma Gandi: filozofija vegetarijanstva i slani pohod

Najviše preneražuje neobična mršavost Mahatme, - pisao je ruski emigrantski pisac Mark Aldanov, koji je video u Londonu lidera indijskog oslobodilačkog pokreta. On teži četrdeset pet kilograma - to je rezultat ishrane limunima i kozjim mlekom, - nastavio je očevidac. - Pored toga on jednom nedeljno ništa ne jede, a nedavno - da bi pomirio induse i muslimane - nije jeo dvadeset i jedan dan. Takav je njegov običaj: uoči ozbiljnog posla ozbiljan post. Svojevremeno, kada je čuo 14 tačaka predsednika Vilsona, Mahatma je pitao američke novinare koliko je dana postio američki predsednik pre razrade svake od tih tačaka...
 

Bez obzira na svoju mršavost, čak i izmoždenost, Mahatma, čto znači Velika duša - nasušnom hlebu je pridavao veliki značaj. Poznata je Gandijeva izreka: Bog dolazi gladnome u obliku hrane.
 

Budući na čelu Indijaca u borbi za nezavisnost, Gandi je dodeljivao veliku pažnju i drugim problemima, među njima i pitanjima ishrane. Tokom čitavog svog života on je mnogo eksperimentisao sa različitim dijetama - probao je i meso (u svakom slučaju, sasvim mlad, on, kažu, nekoliko puta je probao meso), i vegetarijanstvo, i post, i voćnu dijetu, i odustajanje od soli.
 

Između ostalog, upravo sa solju je tesno povezano u indijskoj istoriji ime Mahatme Gandi. U vreme britanske vladavine u Indiji Indijci su bili primorani  da kupuju  so, donetu iz Engleske, po visokim cenama. Gandi je odlučio da stanovnici Indije moraju sami da obezbede sebi so. U martu 1930. godine Gandi je okupio svoje pristalice i krenuo peški morskom obalom po  so. Tako je počeo čuveni Slani pohod dužinom 388 kilometara - od  Ahmadabada  u Zapadnoj Indiji do sela Dandi na obali Aravijskog mora. Tokom pohoda su se Gandiju priključili mnogi ljudi. Do mora je došla povorka dugačka nekoliko milja. Ljudi su počeli evaporacijom (isparavanjem) dobijati so iz morske vode. U toku tri nedelje su Indijci evaporisali so. Britanci su to priznali nezakonitim, te je hiljade Indijaca bilo uhapšeno. Međutim, slani pohod je imao veliki odjek i udario temelj građanske nepokornosti kolonijalnim vlastima.
 

Jedna od osnova filozofije Mahatme Gandija je bilo vegetarijanstvo. Pre odlaska radi školovanja u London mladi Mohandas Karamčand Gandi obećao je svojim rođacima da će se uzdržavati mesa i alkohola. On je ispunio svoje obećanje, postavši ne samo ubeđeni vegetarijanac, već i vatreni njegov propagandista. Gandi je napisao knjigu Moralne osnove vegetarijanstva i niz članaka, posvećenih toj temi. Veliki uticaj na poglede Gandija su imali  londonski vegetarijanci, s kojima se mladi Indijac sprijateljio. Gandi je čak postao član izvršnog komiteta Vegetarijanskog društva u Ekgleskoj. U vreme  svog boravka u Britaniji Gandi je prestao da jede slatkiše, pije čaj i kafu, kao i uzima hranu koja je sadržala krompirovo brašno.
 

Jedno vreme se Gandi trudio da jede samo sveće voće i povrće, ali je bio primoran da uključi u svoje obroke kozje mleko. Nekoliko godina se on uzdržavao od mleka, ali se razboleo, te su mu lekari preporučili da pije mleko. Između ostalog, kravlje mleko on nije pio. Prvo je Gandijevo vegetarijanstvo bilo radi štednje i higijene, ali je kasnije počelo da stiče sve veći duhovni smisao.
 

Vegetarijanska dijeta, prema ubeđenju Gandija, ne samo najbolje odgovara potrebama  ljudskog tela, već je opravdana sa ekonomskog gledišta (meso je skuplje od povrća, voća i žita). Prema njegovom mišlenju, hrana  mora da služi samo za održavanje života i ništa drugo. Pored toga  Gandijeva navika da posti pomagala mu je da podnese štrajkove glađu, kada je isticao svoje zahteve. Verovatno je sistem ishrane, koji je on razradio, pomogo mu  da  dugo živi. On je imao 78 godina, verovatno bi živeo i duže, ali mu je život prekinuo 30. januara 1948. godine metak jednog fanatičara.