Vitez našeg neba će opet leteti - general-pukovnik Ljubiša Veličković

Piše Boško Antić, kontraadmiral u penziji

Ljubiša Veličković, «general nad generalima» kako ga je nazvao njegov saborac general-pukovnik Nebojša Pavković, legendarni komandant Treće armije, u svom Ratnom dnevniku, nije prihvatio okupaciju zemlje, već je od prvog dana bestijalne agresije stao u prve redove odbrane otadžbine. Stalnim prisustvom u jedinicama, tamo gde je najteže, ličnim primerom davao je podstrek i bio oslonac svojim potčinjenima. A stizao je svuda i u pravo vreme da pomogne, ohrabri, posavetuje, na borbenim položajima i prvim linijama odbrane. Zbog izuzetnog doprinosa u odbrani otadžbine general - pukovnik Ljubiša Veličković svrstao se među legendarne srpske junake, koji su za čast i dostojanstvo svog naroda žrtvovali i svoj život.

Vitez našeg neba će ponovo poleteti tako što će jedan od aviona Mig 29, koji su ovih dana poleteli, nositi njegovo ime.

Među mnogobrojnim herojima koji su položili svoj život za Otadžbinu u zločinačkoj agresija NATO-a na našu zemlju nalaze se i piloti, koji su bili pripadnici 204. lovačkog avijacijskog puka. Ni trenutka nisu imali dileme da li treba ili ne treba da rade ono za što su godinama pripremani. Vinuli su se u svoje nebo da ga brane kao profesionalni vojnici, rodoljubi i časni ljudi. Nisu oni bili pozvani da odlučuju o ratu, ali su pozvani da brane Otadžbinu od onih koji su besomučno rušili naše svetinje, škole, bolnice, ubijali nevinu decu i starce... Vinuli su se u nebo i ušli u istoriju. Otadžbina ih nikada ne sme zaboraviti, a njihovi drugovi iz jedinice neka se ugledaju na njih ako zatreba - braniće samo svoje nebo, tuđe neće dirati.

Priključio im se i njihov komandant - general - pukovnik Ljubiša Veličković. Dobro sam ga poznavao, bio mi je predpostavljeni u Genearlštabnoj akademiji. Kad sam saznao da je poginuo bio je to grom iz vedra neba. Nisam mogao da napišem tekst saučešća njegovoj porodici od komandanta i pripadnika Ratne mornarice dok nisam popio dve rakije, a onda sam sastavio takav teskt da je vicaedmiralu Zecu potekla suza dok ga je čitao. Znam da su oni bili prijatelji, ali nisam siguran koliko on zna da smo ja i Ljubiša bili prijatelji. Ništa on nije krio od mene - bio sam prisutan kada je telefonom iznosio nekome svoje namere u kadrovskim promenama u Ratnom vazduhoplovstvu i protivvazdušnoj odbrani - znao je da ono što čujem kao da nisam ni čuo. Kasnije, pomažući mom sinu Goranu da napiše monografiju 204. puka lake proivavionske avijacije, napisao sam njegovu biografiju koju ovde unosim. Neka to bude pozdrav mom predpostavljenom.
 

GENERAL - PUKOVNIK

LJUBIŠA VELIČKOVIĆ

                        Rođen je 1. marta 1946. godine u selu Crljenac, Malo Crniće kod Požarevca. Kao petnaestogodišnji dečak krenuo je iz rodnog Crnića u prvu klasu pripremne škole Vazduhoplovne vojne akademije, koju je završio kao prvi po rangu. Njegovo mesto je uvek bilo među najboljima. Završio je sve vojne škole Jugoslovenske narodne armije - Vazduhoplovnu vojnu akademiju, Komandno - štabnu akademiju Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane, Komandno - štabnu školu operatike i Genearlštabnu akademiju “Vorošilov” i Moskvi.

                        U veoma bogatoj vojničkoj karijeri obavljao je brojne dužnosti, a o uspešnosti  govore njegove službene ocene.

                        Obavljao je sve letačke i najodgovornije komandne i upravne dužnosti u Ratnom vazduhoplovstvu i protivvazdušnoj odbrani i Vojsci Jugoslavije. Bio je pilot u eskadrili, nastavnik letenja, komandir lovačke eskadrile, načelnik Inspekcije borbene gotovosti Komande Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane, komandant 204. lovačkog avijacijskog puka i Korpusa Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane, direktor Savezne direkcije za kontrolu letenja, načelnik Generalštabne škole Vojske Jugoslavije, načelnik Sektora za Ratno vazduhoplovstvo i protivvazdušnu odbranu Generalštaba Vojske Jugoslavije, komandant Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane, zamenik saveznog ministra za odbranu, pomoćnik načelnika Štaba Vrhovne komande u ratu.

                        U 204. lovački puk došao je 1966. godine kao potporučnik - pilot na avionu MiG-21. Tu je stekao sva svoja letačka zvanja i postao vrhunski pilot, instruktor letenja i nosilac zlatnog letačkog znaka. Posle toga obavljao je mnoge dužnosti, ali se u svoj puk vraćao često, a u toku rata 1999. godine kad god je stigao, a pripadnici puka neće nikada zaboraviti njegov let 25.marta 1999. godine kada je dežurao sa njima i poleteo deleći sudbinu sa njima, a u Ratnom dnevniku puka ostalo je zabeleženo: “Oko 10.00 časova, gen. pukovnik Veličković Ljubiša izvršio je let po maršruti a. Surčin - Novi Sad - Bečej - a. Batajnica - a.Surčin”.

            Dva puta je prevremano i dva puta vanredno unapređivan u viši čin. Odlikovan je brojnim odlikovanjima, između ostalih Ordenom za vojne zasluge sa srebrnim mačevima, Ordenom narodne armije sa srebrnom zvezdom, Ordenom za vojne zasluge sa zlatnim mačevima, Ordenom narodne armije sa zlatnom zvezdom, Ordenom ratne zastave prvog stepena (posmrtno)..

                        Nezadovoljan odnosom Generalštaba Vojske Jugoslavije prema Ratnom vazduhoplovstvu i ne prihvatajući ultimatume koje je NATO postavljao u razgovorima sa predstavnicima Generalštaba Vojske Jugoslavije dva puta je tražio penzionisanje (u decembru 1998. godine mi je svoje molbe za penzionisanje, kao i beleške sa razgovora kod Predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića i načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije general - pukovnika Momčila Perišića, pročitao i ispričao mnogo toga što je u vezi događaja u tom periodu). Odbio je da uđe u zgradu Komande Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane dok se tamo nalaze predstavnici NATO-a. Posle toga raspoređen je u Ministarstvo odbrane na mesto zamenika ministra odbrane.

            Nikoga nije iznenadila vest da je poleteo na avionu L-18 u susret neprijatelju, ali je to prećutano, nažalost, malo je poznato.

GENERAL U ULOZI OBIČNOG VOJNIKA

         ”Na karaulu Morina dolazi i jedan izuzetno hrabar čovek koga sam prilično dobro poznavao i koji je zaista bio neobičan general, izuzetan pilot, koji je sve prisutne zadivio letom na avionu MiG-28 na aero-mitingu u Batajnici 1998. gdodine. Bio je to genaeral Ljubiša Veličković. Na karaulu Morina došao je u pratnji komandanta granične jedinice, majora Soraka. Sorak kaže borcima: ‘Ostavljam vam generala koji će ići sa vama’. Borci si iznenađeni. Nigde na svetu se nije desilo, sem na jugoslovensko - albanskoj granici, da oficir tako visokog ranga ide u zasedu sa grupom graničara kada se na tom delu granice stalno pucalo. Vođa zasede, stariji vodnik Nikolić, izdaje zadatak: ‘Prvi pratilac desetar, drugi pratilac general Veličković’. General, koji je sada u ulozi običnog vojnika sluša komandu bez pogovora. Uostalom general Veličković je bio poznati oficir koji nadasve vodi računa o disciplini. bio je dosta strog. Ponekad sam, prilikom naših susreta, mislio da preteruje, ali sam brzo shvatio da kao iskusan vojnik zna da samo disciplinovana vojska pobeđuje i preživljava.

          Kreću kroz šumu. Postavljaju zasedu u kojoj ostaju cele noći. Sa generalom Velićkovićem je jedan graničar. General, u poodmaklim godinama, mogao bi otac da mu bude. I on se prema vojnicima ponašao baš  kao brižan roditelj. Oko 23.00 časova vojnik vidi da je generalu klonula glava i kaže mu: ‘Gospodiene generale, odmorite se malo ja ću da dežuram, a posle ćete vi mene da odmenite’. Veličković mu odgovara: ‘Probudi me za sat vremena’. Vojnik ga, međutim, budi oko dva časa. Veličković ga je malo ukorio što ga ranije nije probudio. Dok je vojnik spavao, zapravo više dremao, general ga je stalno pokrivao, navlačio ćebe. U jednom trenutku Veličković upita vojnika: ‘Da li se zaista ovde očekuje prolazak terorista ili ste me doveli tu gde se ništa ne dešava?’ Sumnjao je da su ga poslali tamo gde je ‘sigurno’, ali nije bilo razloga njegovih sumnji. Tu se stvarno očekivala teroristička grupa.... Takav je bio general Ljubiša Veličković. Poginuo je dan - dva nakon našeg poslednjeg susreta na Kosmetu, od dejstava NATO avijacije. Zabolela me njegova smrt. Zavoleo sam tog hrabrog generala”.

                                                                                Milovan Drecun, 

                                                           Delfin grafoteka, Novi Sad, 2003, str. 255-256..

Poginuo je “na službenom zadatku”, saopštio je Štab Vrhovne komande Vojske Jugoslavije, “u obilasku jedinica na prvoj liniji odbrane otadžbine general - pukovnik Ljubiša Veličković, pomoćnik načelnika Štaba Vrhovne komande za Ratno vazduhoplovstvo i protivvazdušnu odbranu Vojske Jugoslavije”, a u ratnom izdalju “Vojske” od 3. juna 1999. godine, na str. 4, zabeleženo je:

”General - pukovnik Ljubiša Veličković otišao je u legendu jer je delima iza sebe u Vojsci Jugoslavije i njenom Ratnom vazduhoplovstvu i protivvazdušnoj odbrani ostavio dubok i neizbrisiv trag. Visokoobrazovan, sa izuzetnim smislom za organizaciju i komandovanje, ličnim poštenjem i principijelnom strogošću, drugarskim odnosom i ljudskom toplinom, humanošću i širokim poimanjem života, plenio je i okupljao ljude oko sebe. Verovali su mu i potčinjeni i pretpostavljeni, jer je svako njegovo delo nanovo ulivalo slobodarski duh i borbeni moral, značilo traženje puta za bolje sutra, za moderniju, savremeniju, borbeno jaču i profesionalnu Vojsku Jugoslavije.

General Veličković se, nošen patriotizmom i hrabrošću, u potpunosti posvetio borbi za dostojanstvo i slobodu otadžbine, a protiv višestruko jačeg agresora Alijanse. Nije prihvatio okupaciju zemlje, već je od prvog dana bestijalne agresije stao u prve redove odbrane otadžbine. Stalnim prisustvom u jedinicama, tamo gde je najteže, ličnim primerom davao je podstrek i bio oslonac svojim potčinjenima. A stizao je svuda i u pravo vreme da pomogne, ohrabri, posavetuje, na borbenim položajima i prvim linijama odbrane. Zbog izuzetnog doprinosa u odbrani otadžbine general - pukovnik Ljubiša Veličković svrstao se među legendarne srpske junake, koji su za čast i dostojanstvo svog naroda žrtvovali u svoj život”.

Ljubiša, neka je Tebi i svim junacima koji su život dali za slobodu večna slava!
Neka avioni sa imenom vitezova našeg neba dugo lete iznad Srbije, za koju su Ljubiša i njegovi piloti dali život.

Verovatno će neki pokušati da umanje njihovo junaštvo, ali ih narod nikada neće zaboraviti, a onaj koga ne zaborave nije ni umro.

Boško Antić, kontraadmiral u penziji