BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

Zašto su sovjetski piloti bombardovali Berlin kada su nacisti već stigli skoro do Moskve?

Zašto su sovjetski piloti bombardovali Berlin kada su nacisti već stigli skoro do Moskve?
24.08.2018. god.


Na Zapadu je dobra poznata Dulitlova akcija u kojoj je američka avijacija bombardovala Tokio u znak osvete za napad na Perl Harbor. Manje je poznata akcija sovjetskih pilota, koja je izvršena ranije, a na prvi pogled je delovala još besmislenije. Naime, sovjetski avioni su bombardovali Berlin u trenutku kada su nemačke trupe potisnule sovjetsku armiju do same Moskve.

Kada su se 7. avgusta 1941. godine iznad Berlina pojavili neprijateljski avioni, Nemci su mislili da je to britanska avijacija. Ubrzo zatim su saznali da su prestonicu Trećeg rajha napali sovjetski bombarderi.

To je izgledalo neverovatno jer su Nemci bili uvereni da je SSSR praktično već izgubio rat. Vermaht je okupirao gotovo ceo Baltik, Belorusiju, polovinu Ukrajine i došao do Lenjigrada (tadašnjeg Sankt Peterburga) i već je uveliko nadirao prema Moskvi.

Još u julu je komandant nemačkog ratnog vazduhoplovstva Herman Gering uveravao Hitlera da je sovjetska avijacija potpuno uništena. Ispostavilo se, međutim, da je ona sasvim upotrebljiva i da može bombardovati Berlin celih mesec dana.

Osveta za glavni grad

Sovjetsko rukovodstvo je došlo na ideju da uzvrati vazdušnim napadom na Berlin čim su Nemci počeli da bombarduju Moskvu krajem jula 1941. godine.

Bombardovanje prestonice je poljuljalo veru sovjetskog naroda u svoje snage i svoju sposobnost da se suprotstavi neprijatelju. Zato je doneta odluka da se neprijatelju odgovori „simetrično“, tj. da se bobarduje glavni grad Trećeg rajha. Komandant sovjetske flote, admiral Nikolaj Kuznjecov, koji je bio odgovoran za ovu operaciju, pisao je: „Uspešan napad na Berlin bi imao ogroman značaj. Hitlerovci su po celom svetu trubili da je sovjetska armija uništena“. (Nikolaj Kuznjecov, Kurs u pravcu pobede, Moskva, 1975.)

To je, međutim, bilo gotovo nemoguće jer je sovjetska avijacija imala katastrofalne gubitke – uništeno je nekoliko hiljada aviona, što je Nemcima obezbedilo dominaciju u vazduhu. U takvim okolnostima svaki avion je bio zlata vredan i morao je biti primenjen vrlo racionalno. Pored toga, SSSR već više nije imao aerodrome sa kojih bi avioni mogli poleteti, stići do Berlina, i vratiti se nazad.

Odgovarajući aerodromi koji su bili najbliži Berlinu nalazili su se blizu Lenjingrada, ali sa tih aerodroma bi bombarderi mogli stići samo do Libave (danas Lijepaja na zapadnoj obali Letonije). Tada je doneta odvažna odluka da se za let iskoriste nepripremljene piste na Monsundskom arhipelagu u istočnom delu Baltičkog mora koje su bile vrlo blizu neprijateljske teritorije.

Odatle bi sovjetski bombarederi DB-3 mogli da prevale rastojanje do Berlina (900 kilometara) i da se vrate nazad. Međutim, nemačke trupe su već prišle sasvim blizu Talina, glavne baze Baltičke flote, i probijale su se prema Finskom zalivu. Pored toga, u ovom regionu je bila vrlo aktivna i finska avijacija.

Priprema

Aerodrom na ostrvu Ezel (danas Sarema) bio je najveći na Monsundskom arhipelagu, ali uopšte nije bio pripremljen za poletanje i sletanje strateških bombardera. Zato je hitno preuređen u najkraćem mogućem roku i uskoro su sovjetski bombarderi prebačeni na ovo ostrvo.

„Mornari su imali težak zadatak. Na ostrvu nije bilo dovoljno rezervi goriva i avionskih bombi. Mali teretni čamci sa benzinom i bombama su pod jakom zaštitom plovili kroz minirani Finski zaliv do Talina, a zatim dalje na ostrvo Ezel. Opasnost ih je vrebala na svakom koraku. Treba imati u vidu da je neprijatelj već držao Talin pod opsadom“, piše Kuznjecov.

Još veću opasnost su predstavljali mogući napadi nemačke avijacije. Avioni su skrivani na ostrvu na različitim mestima, pored zaselaka i sa maskirnim mrežama kako ne bi privlačili pažnju Nemaca. Cilj je bio da aerodrom na ostrvu Ezel iz vazduha i dalje izgleda kao da je napušten.

Operacija „Berlin“

Pet aviona je 6. avgusta izvršilo osmatrački let do Berlina. Ova akcija je bila uspešna. Dva dana kasnije 15 bombardera DB-3 sa punim tovarom bombi pod okriljem noći je otpočelo operaciju „Berlin“. Avioni su preleteli veći deo rastojanja iznad Baltičkog mora da bi kod Ščećina krenuli u pravcu nemačke prestonice.

Nemci uopšte nisu očekivali ovakav vazdušni napad. Najpre su pomislili da su to nemački avioni. „Neprijatelj nije očekivao toliku drskost. Dok su se naši avioni približavali cilju Nemci su signalima sa zemlje pitali koje letelice su u pitanju i kuda lete. Pomislili su da su nemački piloti zalutali, pa su im predložili da se spuste na obližnji aerodrom“, seća se Kuznjecov.

Grad je bio potpuno osvetljen, kao na dlanu. Britanska avijacija je napadala sa zapada i to veoma retko. Nemačka protivvazduhoplovna odbrana je reagovala sa zakašnjenjem jer nije očekivala napad sa severa.

Pet sovjetskih aviona je prodrlo do Berlina – oni su ga i bombardovali. Ostali su bombardovali predgrađa i Ščećin. Po izvršenom zadatku sve posade su se bez gubitaka vratile u bazu.

Nemci u šoku

Istog dana je nemački radio saopštio: „Noću između 7. i 8. avgusta jake snage engleske avijacije od 150 aviona pokušale su da bombarduju našu prestonicu... Od 15 aviona koji su prodrli do grada oboreno je devet“.

Bi-Bi-Si je demantovao ovu vest: „Nemačko saopštenje o bombardovanju Berlina je zanimljivo i zagonetno jer 7. i 8. avgusta engleska avijacija nije letela iznad Berlina“.

Kada se saznalo ko je zapravo bombardovao Berlin rukovodstvo nacističke Nemačke je bilo šokirano, kao i obični građani. Svi su mislili da je sovjetska avijacija razbijena, te niko nije očekivao da je ona u stanju da stigne do prestonice Trećeg rajha.

Psihološka pobeda

Tokom meseca su sovjetski avioni izvršili još devet napada na glavni grad Nemačke, ali nisu više mogli da iskoriste efekat iznenađenja kao prvi put jer je neprijatelj već bio spreman za takav napad.

U narednim akcijama sovjetska avijacija je izgubila 18 avina. Početkom septembra, posle zauzimanja Talina, nemačke trupe su krenule u ofanzivu na Monsundska ostrva, tako da je 5. septembra operacija „Berlin“ morala biti obustavljena.

O vazdušnim napadima sovjetske avijacije pisala je i ruska i zapadna štampa. Ti napadi nisu mogli naneti ozbiljnu štetu Nemcima, ali je bombardovanje Berlina imalo veliki psihološki značaj jer je svet video da sovjetska avijacija nije uništena, nego je, štaviše, kadra da zada snažan udarac direktno u srce Nemačke.

Potpukovnik Sergej Ostapenko, koji je lično poznavao učesnike ovih napada, 
seća se: „Posle prvih bombardovanja Rusi su počeli da razmišljaju, govore i pišu u novinama: ’Ako smo po vazduhu stigli do Berlina, stići ćemo do njega i po zemlji’“.

Boris Jegorov, Russia beyond



  • Izvor
  • foto: Getty Images / Russia beyond/ vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Ideja o direktnom učešću Zapada u sukobu navodno je ponovo na razmatranju, prema pisanju francuskog lista.


„Sve što je moguće“ mora se učiniti kako bi se sprečila upotreba nuklearnog oružja, izjavila je bivša nemačka kancelarka.

RT prikazuje drugu stranu SAD, skrivenu od strane Vašingtona i Holivuda, izjavio je poznati reditelj


Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril čestitao je 70. rođendan čuvenom srbskom reditelju Emiru Kusturici i odlikovao ga Ordenom Svetog Serafima Sarovskog 1. stepena.

Stanje do 20:00, 24.11.2024.


Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.


Ostale novosti iz rubrike »