Muzika bez akademske prašine

Stenografija osećanja, krila duše, akustinki sastav koji nam pobuđuje apetit prema životu - kako samo ne određuju umetnost zvukova poznatiju čovečanstvu pod pojmom „muzika"! Prvog oktobra se obeležio Međunarodni Dan muzike, koji je utvrđen odlukom UNESKA 1975. godine na inicijativu velikog ruskog kompozitora Dmitrija Šostakoviča.
 

U Moskvi aktuelni Dan muzike se odvija, može se reći, uz zvuke violine. Skoro pola stotine violinista doputovalo je u glavni grad Rusije iz 15 zemalja, kako bi učestvovalo u 4. Međunarodnom konkursu istaknutog ruskog muzičara Davida Ojstraha. Za ove izvođače ime Ojstraha je sveto, a njegova slava nedostižna. Ali postoji karika koja spaja aktuelnu omladinu i legendu violinske izvođačke umetnosti 20. veka: povorka Ostrajhovih učenika. Mnogi od njih su veoma poznati violinisti i ugledni pedagozi, čijim naporima je i napravljen Konkurs u čast Ojstraha. To je na primer član žirija, profesor Moskovskog konzervatorijuma Eduard Grač. Po njegovom mišljenju, iznetom u intervjuu za Glas Rusije, izvošačka umetnost Davida Ojstraha je jedan od večnih simbola same muzike.
 

Što više godina prolazi od kako je David Ojstrah preminuo, mi bolje shvatamo njegovu zaista neuporedivu veličinu. Smatram da ni jedan violinista u vreme kada je živeo David Ojstrah nije izbegao uticaj njegove svirke - ona je uzor koji je, razme se, nemoguće ponoviti, ali us vakom slučaju tome treba težiti.
 

Violina se našla u centru još jednog specijalnog događaja priređenog povodom Međunarodnog dana muzike. To je izložba pod nazivom Hirovita klasika, otvorena u moskovskom Muzeju muzičke kulture. Ni jedna zemlja sveta ne može da se pohvali muzejem muzike takvih razmera. U njemu je najveća zbirka instrumenata od drevnih vremena do naših dana, između ostalog i ruska Državna kolekcija unikatnih muzičkih instrumenata. Ali izložba Hirovita klasika u čast Dana muzike sastavljena je specijalno kako bi se sa praznika oduvala „akademska prašina". Izloženi su najneobičniji obrasci - eksperimentalni, darovani ili napravljeni po posebno hirovitim narudžbinama. Ovde su i džepne violine tansmajstora i francuska violina-gitara, i violona-gramofon sa pripojenom trubom. I čak politički proverena violina, napravljena svojevremeno kao poklon sovjetskom vođi Staljinu. Ona je ukrašena sovjetskim grbom, notnim retkom iz Internacionale i citatom Vladimira Lenjina. A neki izložbeni primerci ukrašeni su tako da se oko ne može odvojiti! Na to je skrenula pažnju u intervjuu za Glas Rusije saradnik Muzeja muzičke kulture Nina Milešina.

Ponekad po narudžbini bogatih ljudi majstori su pravili violinu sa ornamentalnim ukrasima, kaže ekspert. A dešavalo se da je već gotov instrument nekakav zahtevni vlasnik slao na doradu, tražeći poseban dekor. Sve to je više za oko. Jer violina u njenom klasičnom obliku savršeno je delo. Ona je jedinstvena po zvuku, po lepoti linija, po svojoj lakoći i dugovečosti, čak po pogodnosti za remnot, zato što se trup violine lako otvara. To je unikalna tvorevina u raznim pogledima - i naučnom, i umetničkom i u akustičkom.