Kako da pronađete svoje korene u Rusiji ako imate rusko poreklo

Ruska imperija je bila dom ljudima iz različitih zemalja koji su tu studirali, radili i zasnovali porodice. Posle Oktobarske revolucije mnogi stranci su napustili zemlju i sada njihovi potomci pokušavaju da otkriju svoje ruske korene. Pitali smo ruske genealoge da nam ispričaju svoje zanimljivije slučajeve.

Vedensko groblje u istočnom delu Moskve bilo je namenjeno za sahranjivanje katolika i protestanata koji su živeli u Rusiji. Bilo je poznato i kao „nemačko groblje”. Puno je kripti, mauzoleja, memorijalnih stubova i predivnih grobnih skulptura. Jedna od njih se nalazi na grobnici porodice Bodlo. Bili su to čuveni ruski proizvođači parfema francuskog porekla. Između prstiju statue nalazi se papirna cedulja: neke reči se više ne mogu pročitati, ali ovo se može razabrati: „Zovem se... a moja majka je... Bodlo. Živim u Francuskoj... Mi tražimo...” Poruka je potpisana imejl adresom.

Grobnica porodice Bodlo na Vedenskom groblju

Georgij Manajev

Tokom svoje istorije Rusija je bila dom ljudi različitih nacionalnosti. Francuzi, Nemci i Englezi najrazličitijih profesija, među kojima su bili trgovci, lekari, vojnici, naučnici i pisci, radili su tu, pronašli ljubav i ostali da žive, pomogavši Rusiji da postane velika zemlja. Posle Oktobarske revolucije i ratova mnogi od onih koji su rođeni u ovim starim porodicama napustili su Rusiju i vratili se u zemlju svojih predaka, koja im je bila potpuno strana. Danas, međutim, mnogi stranci dolaze u Rusiju da traže svoje poreklo.

Poruka u ruci statue

Georgij Manajev

Igla u plastu sena

Genealoško ispitivanje u ruskim arhivama je prilično složen posao, čak i za Rusa koji je magistrirao rusku istoriju. Ovakvo istraživanje zahteva poznavanje složenih istorijskih izvora, kao što su crvene matične knjige ili registri regrutacije. Osim toga, genealoška istraživanja zahtevaju stalnu pisanu korespondenciju sa mnogim lokalnim arhivama. Za ljude koji ne govore ruski teškoća se sastoji u tome što većina zaposlenih u arhivama još uvek govori i piše samo na ruskom. Tako da su traženi genealozi koji tečno govore evropske jezike.

„Radim sa velikim brojem stranih klijenata, jer znam sedam jezika, iako ne govorim sve tečno”, kaže Vitalij Semjonov, nezavisni istoričar sa preko deset godina iskustva na polju genealogije. „Većina mojih stranih klijenata su iz Francuske i Belgije. Oni su potomci naših emigranata.”

„Drugu grupu, koja je gotovo jednako velika, čine američki Jevreji, potomci Jevreja iz Ukrajine, Belorusije i Rusije. Ovi ljudi obično ne govore niti čitaju ruski, a to nisu mogli ni njihovi roditelji. Ali njihovi roditelji su imali sećanja iz detinjstva na svoje babe i dede koje su im govorile o životu u Rusiji, ili su zadržali neki dijalekat hebrejskog koji su govorili njihovi preci. Treću grupu čine potomci Nemaca sa Volge”, objašnjava Semjonov.

Stanislav Dumin drži u rukama svoju knjigu „Rusija: istorija krunisanja”

„Ne završe se sva genealoška istraživanja dobrim rezultatima”, kaže Stanislav Dumin, stručnjak za grbove u Ruskom plemićkom savezu, organizaciji koja okuplja potomke ruskih plemićkih porodica. „Jedan klijent iz Švajcarske je tražio svoje rusko-nemačke korene. Za vreme vladavine Katarine Velike, njegov predak se priključio ruskoj vojsci, živeo je u Moskvi, dobio plemićku titulu i imao decu, ali se početkom 19. veka u izvorima gubi svaki trag njegovoj porodici.”

Stajati na grobu svog pradede

Filip Patrik i njegova žena na Donskom groblju

Prichod.ru

Jedan Rus je nedavno bio svedok neverovatnog otkrića: na starom Donskom groblju u Moskvi fudbalski navijač koji je došao na Svetsko prvenstvo u fudbalu pronašao je grob svojih predaka.

„Ovde leži moj pradeda, ujak moje babe po majci”, rekao je Filip Patrik iz okoline Nice u Francuskoj. „Nikolaj Kozljaninov, general-ađutant, komandant Kijevskog vojnog okruga.” Filip kaže da su on i njegova žena upravo bili u Sankt Peterburgu i tamo pronašli kuću njegovih predaka sa memorijalnom tablom. „Moji preci su napustili Rusiju odmah posle revolucije”, kaže Filip.

I Rusi, kao i stranci, sanjaju o tome da otkriju pretke koji su povezani sa ruskim velikanima iz prošlosti, sa onima koji se spominju u književnosti, mamoarima ili dnevnicima. Oni smatraju da je to važnije i na neki način „prestižnije” nego da nađu „samo” bogate pretke ili pretke plemićkog porekla.

„Imao sam klijentkinju iz Francuske koja je, za razliku od većine mojih klijenata, nestala kada je saznala rezultate istraživanja o svom pretku, uralskom kozaku koji je nekada upoznao Lava Tolstoja, pričao sa njim, a ruski pisac je o tome zapisao u svom dnevniku”, kaže Semjonov. „Zato sam ponudio da joj pošaljem dokaz (stranicu iz Tolstojevog dnevnika) i ona je odmah poslala novac!”

„Drugi problem predstavljaju ljudi, recimo, sa Forbsove liste, koji komuniciraju preko svojih sekretara, jer nemaju vremena. A ovi sekretari stalno odlažu plaćanje 'sve dok šef ne pročita materijal', što blokira istraživanje: sa ruskim arhivama morate stalno da plaćate kako biste napredovali u istraživanju. Tako da mnogo bolje ide kada klijenti, čak i oni najvažniji, komuniciraju sa mnom direktno. A ponekad naiđemo na neka zaista fascinantna otkrića.”

Kako početi i koliko to košta

 

Getty Images

Znači, sigurni ste da imate pretke u Rusiji i imate želju da pronađete neke podatke o njima i napravite svoje porodično stablo.

Pre svega potrebno je da skenirate sve lične dokumente koji pripadaju vašoj porodici, posebno stare dokumente i to ne samo one na ruskom jeziku (ako ih imate). Kao drugo, a to je jednako važno, razgovarajte sa svojim rođacima, posebno sa onim starijim o njihovoj prošlosti. Pitajte ih da li se sećaju imena rođaka i mesta gde su živeli. Najbolje je da svi razgovori budu snimljeni. Dodajte puna imena, datume rođenja i profesije svakom intervjuu. Skenirajte stare fotografije, ali samo ako ste sigurni ko se nalazi na njima.

Kao treće, vreme je da angažujete ruskog genealoga. Kako biste ih proverili raspitajte se o njihovim nedavnim istraživanjima, kao i o knjigama koje su pisali ili uređivali.

I najzad: troškovi. Zapamtite da sve vreme koje je uloženo u razgovor ili rad sa vašim podacima mora biti plaćeno, znači nemojte bolje da pričate sve svoje tajne, jer će vam to verovatno biti naplaćeno. Najobičnije istraživanje genealoškog stabla vaše porodice (samo muških predstavnika) košta oko 70 000 rubalja (1000 evra), a ako ste spremni da izdvojite i više novca, cena celokupnog istraživanja je najmanje 1500 evra. Obično je potrebno oko šest meseci za prve rezultate.

Takođe zapamtite da su za istraživanje potrebne male, ali stalne uplate. Ako je genealog na tragu nekog otkrića, moraće da proverava podatke, što može biti skupo. Ali, tako postajete deo istorije.

Georgij Manajev, Russia beyond