KRVAVA OLUJA NE DONOSI PESMU SLAVUJA ( Povodom obeležavanja Dana sećanja , na sve stradale i prognane , u operaciji ‘’Oluja ‘’ 4. avgusta 1995. godine)

KRVAVA OLUJA NE DONOSI PESMU SLAVUJA

( Povodom obeležavanja Dana sećanja , na sve stradale i prognane , u operaciji

‘’Oluja  ‘’ 4. avgusta  1995. godine)

Ovde se ne čuje pesma slavuja ,  samo jauk i lelek krvavih oluja ,

iz duge kolone traktorskih  prikolica , u njima bosonogi ,

starci i deca  , ridanje izbeglica , koji ni mrava nisu zgazili ,

a krvnici su im ognjište spalili, žitnice , sena , štale ,

jednim hicem sa zemlje zbrisali bezbroj srbskih porodica ,

kidišu na Srbe  i još se hvale , lovom na nedužne  srpske glave .

Ni  jedna oluja nije nečujna ,  krovove skida , drveće čupa ,

ko mutna reka kada pokulja , kada zahuče  i kad zaurla

i kamenčić  iz rečnog mulja zaljulja , urliče kao slonova surla ,

a rata vulkan kada prokulja ,  dok kopajući rake ih ruka ne zažulja ,

dok nosi nekud ta rečna struja , kolone izgladnelih  izbeglica

iz traktorskih prikolica , ikonu Svetog Nikole zaštitnika putnika

još tiši šapat - Aliluja , molitvu izganika ...

Ko od utvara da ih sačuva , od  aveti prošlosti , krvavih oluja …

Kakva te krvava kolevka zaljulja , kad  krvožednici su ti kuću spalili ,

bičevala te pogledom stoglava guja  i Sunca zalazećeg trag lelujav ,

iz ognjišta tvog sad korov buja , oluja u oluji telom prostruja ,

znali su o tome i tvoji preci , ‘’srbosekom ‘’ oči kad vadiše deci

i kad te avgustovsko pržilo  Sunce , i kad živima čupaše srce .

Otrgli su ti od sise čedo , ubijali na spavanju  žene i starce ,

prinoseći  žrtveniku demonskom , klali  ko vukovi nedužne jaganjce,

u osvit samog zorinog ruja  , maljem i sekirom na Pravoslavce .

prerezani vratovi i grkljani i poruka jasna : - Čik , ostani,

ovde ni korov više ne buja , gde vetar krvlju kaplje

u tromeđama  krvavih oluja …

I negde u daljini se zaleluja  dečija pelena , bez dečijeg plača ,

bezgrešna  dečija anđeoska lica iz kolone traktorskih prikolica ,

sahranice ih negde kraj puta , pod prvo drvo , bez parastosa i opela ,

gde nema grlice , nema ni vrapca  , čak ni huka sova jastrebača ,

Krvava Olujooooo !, Stoglava gujo  u nedrima Srba ,

koje ste klali, silovali , imanja im otimali, ubijali

i prošli bez osuda ,  uz šampanjac proslavljali  progon ljudi

i poslali ih ili u jamu , ili u Jasenovac  ili na put za- nikuda ,

u masovnu grobnicu ,  svoju kostolomnicu poganu krv predaka

i talenat za  ubijanje Srba ,  svaka vam ruka giljotina ,

sa ‘’ srbosekom ‘’ čeka  za klanje …, hiljade mučenika ….

Sa zemljom sravnili srpske kuće , ubili starca i unuče ,

krvavim bujicama odnosili iz gnezda ptiće ,

polumrtve,  izgladnele senice i cariće ,

cepali im krštenice i umrlice …

Vratiće Božja Sila merom istom ,

kad dvadeset hiljada munja zapara nebo čisto

i još deset puta toliko , za svakog prognanog i ubijenog

i danas dan koplja se lome  i uzvri sećanje na te kolone ,

peline gorke , što rastoče kožu i sprže oči ,

ko zlostavljanje i progon Srba , koji  krenuše iz daljine ,

gde ih kasapiše te mrcine ,  sipajući na ožiljke i rane

soli i  sone kiseline , skrivajući  od Ruke Pravde ,

sav  čemer prognanih , krvave istine .

Zar žigosanje i progon Srba , zločini protiv čovečnosti , bez presuda ?

čovečanstvo  prevara i zabluda ...

Srbe ste zbog Srbice i ćirilice , u krečane , logore , gasne komore ,

bodljikave žice , zar  genocid nad Srbima celo stoleće , da prođe  bez optužnice ?

Oluja krvožednih i pokolj Srba , u masovne grobnice kad  su ih trpali ,

srpske tragove zatirali , kolone iz kojih su oca i sina ,

ćerke i majke čerečili ,  granatirali na Petrovačkoj cesti

i mohahinju  u Hristu sestri , kamenovali  do besvesti ….

Olujom na oluju  dok izbeglice iz kolone smrti  ćute ,

a  bukadžije krvave pirove proslavljaju ,

klali su Srbe kao ovce , proslavljajući oluje , bljeske i Jasenovce .,

smrskali im lobanje , kamenom il kocem ,

ubijali sinove , sestriće , sinovce , a osuđen za masakre nije niko ,

ni što su rovokopačima  zemlju iskopali ,

Srbe pod autoput zakopali i asfaltom ih  zabetonirali …

Krvava oluja ne donosi pesmu slavuja , već prerezane vratove

krvave ruke do lakata dželata , nerođenu decu  iz utroba majki vadili ,

još od Jasenovca , od ljudi sapune pravili , u logorima smrti ,

u zemlji mesara , gde se kunu u  fratra i ne postojeću Gospu iz Međugorja ,

prevaru stoleća , naučili da lažu  i krvave tragove pokažu ,

onima čija su imanja preoteli , nad suzama tuđim veseli .

Nad jaukom mučenika srećni …. Nad jamama  ubijenih - nevešti …

Vuku im se krvavi tragovi  , ne plaše se ni Neba ,

odakle ih 20 kilograma ljudskih očiju  ‘’ srbosekom ‘’ izvađenim ,

devojačkih plavih očiju , iskopanih živim bićima ,

iz kotarice od vrbovog pruća ,  nebeske visine . sad im očne duplje ,

kad su i precima ubijali čeda , kad su Srbislavu  ubili i ptića ,

proslava zlodela koštaće još skuplje , kad otkriju se Višnjeg svedočanstva .

Veličajući zločin protiv čovečnosti , slaveći  Jasenovce i oluje ,

gledaju ih izvađene srpske oči ,  ‘’ devojačke plave oči za Antu Pavelića ‘’,

koje  njihovi preci iskopaše ,  pevajući himnu smrti …

I sad ih te oči gledaju sa Neba , jer oluja Neba krvožedne vreba ,

kukavice što goloruke  kasapiše , da im se trag zatre , da ih nema više

i u njihove se kuće useliše …

Krvava oluja ne donosi pesmu slavuja ,  iza kolone traktorskih prikolica ,

dečije cipelice  i krst napravljen od granja , u vreme bežanja od Srboubica ,

neispijena flašica mleka , vetar  od leleka ,

zločinci slave , svoju prošlost  dečijih ubica , palaca stoglava guja .

Ne stide se jama , ni Jasenovca , prenoše mržnju na sina sa oca ,

da Srbima nađu novog gonioca ….

Srbska krv , rujno im vince , dok slave Paveliće i Stepince .

Niko ne osudi  monstrume ‘’ srboseka ‘’ što utrobu vadiše  iz živog deteta ,

što klaše  ko kasapi pesmomire , što se uz Jasenovce povampire ,

nudeći svetu prevaru veka , ‘’ krvavu oluju bez leleka ‘’,

ko lažnu gospu iz Međugorja ,  proslavljajući krvave pirove ,

stali su pred oltar samog demona , svoga Gospodara Zlotvora .

Kuda  prođe ‘’ krvava oluja ‘’  tu zamukne i pesma slavuja ….

Slavica Jovanović novinar i književnik

iz knjige ‘’ Srbislava Svetogorska ‘’  2018, godine