BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

Zašto je obrazovanje u SSSR-u bilo među najboljim na svetu?

Zašto je obrazovanje u SSSR-u bilo među najboljim na svetu?
29.07.2018. god.


Sovjetski Savez je uspeo da stvori obrazovni sistem koji je omogućio realizaciju ambicioznog programa modernizacije, zbog čega je Moskva postala jedna od dve svetske supersile. Temeljne obrazovne reforme uticale su na sve segmente procesa obrazovanja, počev od obdaništa. 

 

Pre revolucije 1917. godine u celoj ruskoj imperiji sa njenim brojnim stanovništvom bilo je samo nekoliko desetina vrtića. Sve se kardinalno promenilo kada su boljševici preuzeli vlast i počeli u stvarnost da sprovode svoje slogane koji se odnose na jednakost žena i njihovu aktivnu uključenost u sve oblike društvenog života. To je dovelo do razvoja mreže predškolskih ustanova.

Osnivač sovjetske države Vladimir Lenjin je obdaništa i jaslice nazivao „izdancima komunizma”. Prema njegovom mišljenju, ove ustanove „bi mogle zapravo da oslobode žene i da u realnosti smanje i uklone njihovu nejednakost sa muškarcima tako što će unaprediti njihovu ulogu u društvenoj proizvodnji i društvenom životu”.

Od sredine 20-ih godina 20. veka mreža obdaništa je počela da se pojavljuje ne samo u gradovima, već i na selima. Do 1941. godine 2 miliona sovjetskih dečaka i devojčica je pohađalo obdaništa i jaslice. Za 30 godina ovaj broj je dostigao 12 miliona.

1959. godine uveden je novi sistem koji je povezao obdaništa i jaslice u jedinstveni sistem. Tako je država preuzela brigu o deci uzrasta od dva meseca do 7 godina i polaska u školu.

Do boljševičke revolucije nivo opismenjenosti u ruskoj imperiji bio je neverovatno nizak. Krajem 19. veka samo 21% stanovništva zemlje bilo je pismeno. Sovjetska vlast je zato pokrenula kampanju Likbez (likvidacija nepismenosti) i zemlju je prekrila mreža specijalnih kancelarija. Međutim, do 1926. godine opismenjeno je samo milion ljudi.

Do 1939. godine već 40 miliona nepismenih je savladalo osnove čitanja kroz obrazovni program Likbez. Međutim, preokret je zapravo nastupio već 1930. godine kada je u Sovjetskom Savezu uvedeno obavezno osnovno obrazovanje. Do ranih 40-ih problem masovne nepismenosti je uglavnom rešen.

Međutim, prema svedočenju ljudi iz tog vremena, škole su imale teškoće da prime sve učenike nakon što je uvedeno obavezno osnovno obrazovanje. Deca su išla u školu u tri smene. Najmlađi su časove počinjali u 8 i završavali u podne, zatim su dolazili stariji učenici, a od 6 poslepodne do 10 ili čak 11 uveče nastavu su pohađali najstariji.

Prve decenije postojanja SSSR-a bile su vreme velikih eksperimenata u obrazovanju. Jedan od njih se odnosio na istoriju. Njoj je uskraćen status posebne discipline. O istorijskim događajima učilo se nasumično u okviru drugih društvenih nauka. Tek 1934. godine istorija je „rehabilitovana” i vraćena u škole.

Veliki otadžbinski rat je nepovoljno uticao na celokupnu obrazovnu infrastrukturu. Bile su potrebne godine da bi se nadoknadila šteta koju je nanela Hitlerova invazija. Vlasti su učinile veliki napor da podignu nivo nastave u srednjim školama. Više pažnje se poklanjalo pojedinačnom učeniku, a za nastavnike su uvedene beneficije.

U vreme hladnog rata i intenzivnog tehnološkog napretka sovjetska država je sve više pažnje poklanjala egzaktnim naukama, posebno matematici. Kažu da je pravi procvat matematika u Sovjetskom Savezu doživela krajem 50-ih godina. Osnovane su specijalne matematičke škole. U njima su se školovali oni naučnici koji će sovjetskom kosmičkom programu kasnije doneti velike uspehe.

Osim redovnog školskog obrazovanja, u Sovjetskom Savezu je postojala čitava mreža specijalnih klubova koje su učenici pohađali besplatno i gde su mogli da nauče različite veštine: od pravljenja fotografija do konstruisanja aviona.

Teško je govoriti o sovjetskom školstvu, a ne spomenuti pionire, sovjetsku verziju skauta ili izviđača. Iako su njihove aktivnosti imale izvesnu ideološku obojenost, pioniri su u suštini bili uključeni u različite vrste volonterskih aktivnosti, kao što je sakupljanje starog papira ili metala za reciklažu. Oni su takođe sticali iskustvo u pružanju prve pomoći i pomoći starim licima.

Sovjetski Savez je takođe mnogo ulagao u razvoj visokoškolskog obrazovanja. Odmah posle revolucije boljševici su osnovali mnoštvo novih univerziteta. Još veći broj fakultetskih ustanova osnovan je 30-ih godina, kada je za masovni program industrijalizacije bio potreban veliki broj novih stručnjaka. Kasnije, počev od 50-ih, došlo je do novog talasa osnivanja visokoškolskih ustanova. Do 1975. godine u Sovjetskom Savezu je na fakultetima bilo skoro 5 miliona studenata.

Neki od njih su bili stranci iz zemalja u razvoju koje su bile u prijateljskim odnosima sa SSSR-om. 1960. godine sovjetska vlast je osnovala Univerzitet prijateljstva među narodima. Cilj je bio da se mladim ljudima iz Latinske Amerike, Azije i Afrike, posebno onima nižeg socijalnog statusa, pruži mogućnost da steknu kvalitetno obrazovanje.

Sticanje visokog obrazovanja u Sovjetskom Savezu nije bilo vezano samo za usvajanje novih znanja, već je često podrazumevalo i izvestan fizički rad. Naime, za vreme letnjih raspusta studenti su formirali takozvane studentske građevinske brigade koje su učestvovale u građevinskim projektima važnim za sovjetsku ekonomiju. Namera je bila da se studentima pruži mogućnost da steknu radnu etiku i poštovanje prema fizičkom radu.

Aleksej Timofejčev, Russia beyond



  • Izvor
  • / vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za


Nova raketa je uspešno testirana, rekao je ruski predsednik na sastanku u Kremlju.


Izjave ruskog predsednika nisu prazne priče kao one evropskih političara, rekao je mađarski lider.

Moskva mora biti „primorana“ na mir kroz snagu, izjavio je ukrajinski lider.


Iako mnogi smatraju da je kuhinja samo funkcionalna, zapravo mož


Ostale novosti iz rubrike »