Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 17.06.

Rusija spremna da produži ugovor između „Gasproma“ i ukrajinskog „Naftogasa“ - Rusija je spremna produži postojeći ugovor između "Gasproma" i ukrajinskog "Naftogasa" za tranzit gasa, ali je i spremna da razmotri predloge za zaključivanje novog, rekao je novinarima ministar energetike Rusije Aleksandar Novak.

"Važno pitanje, koje je povezano sa ovim, to je naša pozicija, Rusije - moramo da rešimo sve sporne odnose pre početka nove faze odnosa", - rekao je Novak.

Danas su u Berlinu održani trilateralni pregovori Rusije, Ukrajine i Komisije EU na kojima se razmatralo o nastavku tranzita ruskog gasa preko Ukrajine u EU posle 2019. godine.

Juče je predsednik Vladimir Putin na sastanku sa svojim američkim kolegom, Donaldom Trampom rekao da je Rusija spremna da zadrži tranzit gasa preko Ukrajine i da produži ugovor za tranzit, koji ističe sledeće godine. On je naznačio rešavanje spora između dve kompanije pred Stokholmskim sudom kao preduslov za to.

Putin: Ako je Krim anektiran, šta je onda demokratija? - Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp je tokom sastanka sa predsednikom Putinom u Helsinkiju rekao Vladimiru Putinu da je, po njegovom mišljenju, Krim deo Ukrajine, a ruski predsednik je u odgovoru na njegov stav izrazio svoje neslaganje.

U intervjuu za "Foks njuz", voditelj programa, postavljajući pitanje o Krimu, nazvao je pridruživanje poluostrva Ruskoj Federaciji "aneksijom".

"Želim da vas ispravim, pridruživanje Krima Rusiji nije aneksija", rekao je Putin.

Predsednik Putin je podsetio da je na Krimu izražena demokratska volja lokalnih stanovnika.

"Ljudi na Krimu su izašli na referendum i glasali za pridruživanje Rusiji", rekao je ruski predsednik.

 

"Ako je to aneksija, šta je onda demokratija?" - pitao je predsednik.

"Poznata nam je pozicija predsednika Trampa, prema kome je Krim deo Ukrajine", rekao je Putin.

"On mi je to rekao danas", rekao je ruski predsednik.

"Rekao sam mu, slično kao što sam upravo rekao Vama, i mislim da bi trebalo da završimo sa ovom diskusijom", istakao je Putin.

11. marta 2014. godine Vrhovni savet Krima i Gradski savet Sevastopolja u pozadini političke krize i promene vlasti u Ukrajini usvojili su Deklaraciju o nezavisnosti Republike Krim. 16. marta na poluostrvu uz izlaznost od preko 80% održan je referendum koji je doveo do pridruživanja poluostrva sa Rusijom. Za pridruživanje je glasalo 96.77% birača Republike Krim i 95,6% glasača Sevastopolja. 18. marta potpisan je sporazum o prijemu novih subjekata Ruskoj Federaciji.

Ukrajina, Sjedinjene Države i Evropska Unija odbili su da priznaju nezavisnost Krima i njegovo pridruživanje Rusiji.

Putin: Rusija bi negativno reagovala na uključivanje Gruzije i Ukrajine u NATO - Rusija bi "veoma negativno" reagovala na dalje širenje NATO-a i uključivanje Gruzije i Ukrajine u vojni savez, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin.

"Za nas to predstavlja direktnu pretnju našoj bezbednosti. Unapređenje infrastrukture NATO-a na našim granicama će za nas predstavljati pretnju i reagovaćemo veoma negativno, naravno", rekao je Putin u intervjuu za "Foks njuz" koji je emitovan nakon sastanka predsednika Putina sa predsednikom SAD-a Donalda Trampa u Helsinkiju.

 

"Sada se NATO infrastruktura širi. Broj NATO trupa u oblastima gde ne bi trebalo da ih bude se povećava na 10 hiljada ljudi. Oni ne bi trebali da budu tamo prema osnivačkom aktu, radi izgradnje odnosa između Ruske Federacije i NATO-a. To je svakako faktor nestabilnosti. Moramo to uzeti u obzir u našim odnosima."

"Ali danas, predsednik Tramp i ja nismo pričali o tome", dodao je Putin.

Kako je primetio predsednik Putin, "Rusija mora reagovati na sve što se događa u njenoj blizini. Širenje NATO-a na istok se dogodilo u dva talasa. Kada je Sovjetski Savez napustio Nemačku, rekli su nam da Rusi moraju znati sigurno jednu stvar: `Širenje NATO-a na istok izvan granica Nemačke neće biti`. Dva talasa su se dogodila, uprkos našem izričitom protivljenju, nisu hteli da uzmu u obzir naše primedbe", rekao je Putin.

Na samitu NATO-a u Bukureštu, pre deset godina, lideri zemalja članica su obećali da će Ukrajina i Gruzija tokom vremena biti primljene u savez.

Italija namerava da pokrene pitanje ukidanja sankcija EU protiv Rusije - Rim namerava da do kraja godine u Briselu pokrene pitanje ukidanja anti-ruskih sankcija, saopštio je u razgovoru sa dopisnikom TASS-a potpredsednik vlade i šef Ministarstva unutrašnjih poslova Italije, Mateo Salvini.

"Po našem mišljenju, sankcije ne donose korist, uključujući i italijansku ekonomiju. Tokom ove godine mi ćemo postaviti pitanje u Briselu o reviziji ove neefikasne politike", - rekao je on, podsećajući da "smo se već vratili dobrim odnosima sa Rusijom u oblasti kulture, trgovine, industrije i bezbednosti".

"Italija - to je evropska zemlja, koja je najviše izgubila zbog sankcija. Svima je poznato da tamo gde je bila Italija, da su ušle druge zemlje, uključujući i prekookeanske. Koristi od ovih sankcija nema, a gubitak od sedam miliona evra dnevno je ozbiljan. Taj novac italijanska ekonomija gubi danas i izgubiće ga sutra, dok druge zemlje koje zarađuju na ovim sankcijama povećavaju svoj promet", rekao je potpredsednik italijanske vlade na konferenciji za novinare.

Prema njegovim rečima, na sastanku u oktobru ruski predsednik Vladimir Putin i italijanski premijer Đuzepe Konte će razgovarati o saradnji u ekonomskoj sferi.

"U drugoj polovini oktobra, trebalo bi da razgovaramo sa predsednikom Putinom o ekonomskim pitanjima", rekao je Salvini.

"Italija želi da prevaziđe režim sankcija i da otvori kanale za dijalog. Izbor se može odmah napraviti. Na primer, otvaranje kredita - evropske banke će moći otvoriti kredite za razvoj, ruskim malim i srednjim preduzećima. Ovde je moguć dijalog na nivou komercijalnih organizacija ", rekao je zamenik italijsanskog premijera.