RT: „Sve je spremno za potpisivanje sporazuma“: O čemu će Vučić i Tači razgovarati u Briselu

18.07.2018. god.

Danas se u Briselu održava sastanak predsednika Srbije i delimično priznate Republike Kosovo. Razgovori između Aleksandra Vučića i Hašima Tačija održa će se uz učešće šefa evropske diplomatije Federike Mogerini. Politički analitičari smatraju da će centralna tema samita biti zaključak "sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine" ili stvarnog priznavanja nezavisnosti pokrajine. Prema rečima stručnjaka, Vučić je spreman da preispita status Kosova u zamenu za članstvo Srbije u EU. Međutim, u pregovorima nije potrebno očekivati prodorne sporazume, jer radikalno rešenje kosovskog problema može prouzrokovati previše reakcije od srbskog društva. Kako izgraditi dijalog između lidera - dalje u mateijralu RT-a.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovaraće u Briselu sa Hašimom Tačijem na sastanku, kojem će prisustvovati i šef diplomatije Evropske Unije Federika Magerini.

"Strane će diskutovati o daljem napretku u raspravi o zaključivanju Sporazuma o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa i narednim koracima u tom pravcu koji bi ubrzali dalji pregovarački proces", saopšti je srbski javni televizijski servis RTS.

Vučićeva poseta Briselu prethodila je poseta Parizu gde se sastao sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom. Srbski lider je razgovarao sa francuskim predsednikom i o odnosima između Beograda i Prištine.

Ovo je drugi sastanak Vučića i Tačija za poslednji mesec dana. Prethodni krug razgovora održan je 24. juna u Briselu. Potom je Vučić izjavio novinarima da su strane potvrdile svoju nameru da mirno i uzajamno rešavaju sve probleme, kao i da garantuju sigurnost stanovnika regiona. On je uveravao da se konačne odluke o statusu Kosova neće preduzimati bez podrške građana Srbije.

Zauzvrat, Tači je napomenuo da je sastanak sa srbskom liderom bio "teži nego što je moguće reći". On je rekao da je tokom razgovora razmatran okvir budućeg "sporazuma o potpunoj normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine", ali da do konkretnog rešenja nije došlo.

"Otežavajuće" okolnosti

Pregovarački proces između Beograda i Prištine u više navrata je otežan zbog incidenata na teritoriji Kosova. Tako je u januaru u srskom severnom delu Kosovske Mitrovice ubijen uticajni srbski političar, lider građanske inicijative "Sloboda, demokratija, istina," Oliver Ivanović. Ovaj zločin još uvek nije rešen. Ivanovićeva smrt izazvala je veoma negativne reakcije u Srbiji i među srbskim stanovništvom pokrajine. Posle koordinacije posete sa vlastima u Prištini, stigao je predsednik Vučić, koji se sastao sa lokalnim stanovništvom, što je smanjilo stepen napetosti.

Ali 26. marta u severnom delu pokrajine, uhapšen je direktor Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić. On je došao u Mitrovicu kako bi učestvovao na okruglom stolu o unutrašnjem dijalogu između albanskog i srbskog stanovništva pokrajine. Specijalne snage vlasti u Prištini su upale u salu gde se odvijao događaj, a Đurić je na silu odveden, nakon čega je odveden na administrativnu liniju sa Srbijom, gde je Đurić predan srbskoj policiji. Razlog za takvu drastičnu akciju u odnosu na zvaničnika iz Srbije bila je činjenica da je stigao na teritoriju Kosova "bez odobrenja" iz Prištine.

Prištinske vlasti i danas prate sličan obrazac delovanja. Tako je početkom jula pet srbskih ljudi zatočeno na teritoriji regiona, koji su se aktivno suprotstavili formiranju nezavisne kosovske vojske. Među njima su direktor lokalnog ogranka Nacionalne službe za zapošljavanje Srbije Jovan Denić, predsednik kosovsko-pomoravskog okruga Radovan Stojković, kao i neki drugi predstavnici lokalne srpske zajednice. Iako su svi oslobođeni 10. jula nakon što ih je ispitivala prištinska policija, činjenica o pritvoru pokrenula je oštru reakciju Beograda.

Kada je počeo raspad Jugoslavije 1991. godine, Albanci na Kosovusu odmah objavili svoju nameru da stvore vlastitu nezavisnu državu. U 1999. godini vazdušni udari zemalja NATO-a primorali su jugoslovenskog lidera Slobodana Miloševića da povuče trupe i jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova sa Kosova. Zauzvrat je uveden mirovni kontingent UN-a koji, međutim, nije mogao sprečiti nemire i progone Srba na ovoj teritoriji.

Kosovo je 2008. godine jednostrano proglasilo nezavisnost od Beograda. Do sada je većina zemalja sveta prepoznala suverenitet regije. Zvanični Beograd insistira da ova teritorija predstavlja njenu teritoriju. Nezavisnost Kosova takođe ne priznaju Rusija, Kina, Indija, Španija, Grčka, Slovačka, Kipar, Rumunija i neke druge zemlje sveta. Pre rata 1998. godine Srbi su činili oko 15% stanovništva Kosova, a sada su na manje od 6% od ukupnog broja stanovnika pokrajine. Trenutno na Kosovu živi oko 100 hiljada Srba, uglavnom na severu pokrajine.

"Reakcija društva je nepredvidljiva"

Prema Nemanji Dojčinoviču, savetniku predsedavajućeg Balkanskog kluba MGIMO (Moskovski državni institut za međunarodne odnose) , glavno pitanje na sastanku između Tačija i Vučića biće priznanje nekog oblika nezavisnosti Kosova.

"Kako je francuski ambasador u Srbiji Frederik Mondoloni rekao u januaru, Srbija neće biti integrisana u EU sve dok ne potpiše sporazum o Kosovu. Već prošle godine, na inicijativu predsjednika Vučića, pokrenut je unutrašnji dijalog o kosovskom problemu", rekao je on u intervjuu za RT.

Prema njegovim rečima, priznanje Kosova od strane države sa srpske strane je nemoguće bez promene Ustava Srbije.

"Preambula Osnovnog zakona kaže da su Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije. Za promenu Ustava, neophodno je održati referendum", dodaje Dojčinović.

Direktor Centra za strateške studije u Beogradu Dragana Trifković izjavila je za RT, da su Srbija i albanske vlasti već rešili većinu spornih pitanja u pokrajini.

"Srbija je u dogovoru sa albanskim vlastima eliminisala gotovo sve svoje javne institucije u severnom delu Kosova, naseljeno pretežno Srbima, a lokalna policija povučena iz nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, te se pridružila policijskim snagama u Prištini. Strane su se dogovorile o granici, koje, međutim, u Beogradu, nazivaju administrativnom , a u Prištini državnom", napominje Trifkovićeva u intervjuu za RT.

Prema njenim rečima, među poslednjim spornim pitanjima je stvaranje potpuno nezavisnih oružanih snaga na Kosovu, kao i oblasti sa srbskim organima samouprave. Pitanje administrativno-teritorijalne autonomije, na kojoj žive kosovski Srbi, prethodno je dogovoreno između Beograda i Prištine. Međutim, poslednja obaveza još nije ispunjena.

Nezavisnost de fakto

Dragana Trifković je dodala da su prema rečima Federike Mogerini, pregovori između strana ušli u završnu fazu.

"Sve je spremno za potpisivanje sporazuma, što će značiti priznavanje Kosova kao nezavisne države. U tekstu dokumenta neće biti naznačeno, ali će definitivno biti istaknuto da Beograd neće sprečiti region da se pridruži međunarodnim političkim institucijama, uključujući UN, NATO i Evropsku Uniju. To će biti de fakto priznanje ", smatra stručnjak.

Istovremeno, Trifkovićeva sumnja da će dokument biti potpisan na ovom sastanku, mada, prema njenim rečima, rad na tekstu sporazuma traje već dva ili tri meseca.

Ona dodaje da pre potpisivanja teksta dokumenta, to verovatno neće biti objavljeno u albanskoj ili srbskoj štampi.

"Ako bude potpisan, Vučić će ili pokrenuti pitanje njegovog ratifikovanja na referendumu ili će preuzeti odgovornost za sebe i pokušati da dobije njegovu ratifikaciju putem parlamenta. Međutim, javni odgovor na ovaj dokument je nepredvidljiv. Priznanju nezavisnosti Kosova se aktivno protivi Srbska pravoslavna crkva, koja je usvojila poseban memorandum u kojem se navodi da Kosovo treba da ostane deo Srbije. Protiv sporazuma je naučna zajednica u zemlji, njena intelektualna elita", dodaje ona.

Slično gledište deli i šef Centra za etnopolitičke konflikte Instituta za Evropu, Pavel Kandel. On smatra da je Vučić spreman da napravi ustupke kako bi zemlja mogla da se pridruži EU.

.
"Pristupanje ovom bloku jedna je od glavnih tačaka njegovog predizbornog programa na proleće 2017. godine", naglasio je ekspert.

Prema Kandelu, Vučić shvata da će priznanje Kosova kao nezavisne države biti negativno primljeno u društvu, te se stoga ne žuri da potpiše relevantne sporazume i da ide na referendum za promenu Ustava i priznanja pokrajine kao nezavisne države.

Izvor
foto: © Reuters; DPA/globallookpress.com / RT/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Britanija i Francuska razmatraju slanje trupa u Ukrajinu – „Le Mond“

Ideja o direktnom učešću Zapada u sukobu navodno je ponovo na razmatranju, prema pisanju francuskog lista.

Nuklearni potencijal Rusije je „zastrašujući“ – Merkel

„Sve što je moguće“ mora se učiniti kako bi se sprečila upotreba nuklearnog oružja, izjavila je bivša nemačka kancelarka.

RT: Kusturica zahvaljuje RT-u što mu je otvorio oči o Americi

RT prikazuje drugu stranu SAD, skrivenu od strane Vašingtona i Holivuda, izjavio je poznati reditelj

Patrijarh Kiril odlikovao Kusturicu, a čestitao mu i Lukašenko. Festival se danas završava

Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril čestitao je 70. rođendan čuvenom srbskom reditelju Emiru Kusturici i odlikovao ga Ordenom Svetog Serafima Sarovskog 1. stepena.