Povratak imovne sa zadrškom

17.07.2018. god.

Naslednici zemljišta oduzetog njihovim precima se žale na uredbe kojima su im ugrožena prava, a iz nadležnog ministarstva poručuju da i interesi države moraju da se štite

U postupku vraćanja zemljišta onim naslednicima čijim je precima ono nepravedno oduzeto stalno se nailazi na neobjašnjive prepreke. Država je odavno donela odluku da se imovina vrati onima kojima i pripada, ali se čini da je to opredeljenje samo deklarativnog karaktera jer u praksi se retko sprovodi. U Zrenjaninu naglašavaju najnovije pojave – naslednicima se ponudi da izaberu zemlju, a onda se te parcele skinu sa spiskova na kojima ostaje samo zemljište trećerazrednog kvaliteta. To, navodno omogućavaju i najnoviji propisi.

Tako se Zrenjaninac Ivan Erski žali „Politici” da je podneo zahtev za povraćaj oduzetog poljoprivrednog zemljišta još 2012. godine. Međutim, nakon veštačenja i predloga parcela za vraćanje, u novosadskoj kancelariji Agencije za restituciju nedavno mu je rečeno da su zbog stupanja na snagu nove uredbe koja je donela neke izmene stopirali donošenje rešenja.

– Parcele koju su do tada sa sudskim veštakom odabrali i koje su navedene u elaboratu, izuzete su sa novog spiska slobodnih državnih njiva. Njive koje po lokaciji i kvalitetu zemljišta odgovaraju oduzetim, a koje smo planirali da uzmemo, nisu ničim opterećene, nemaju zabeležbe i odgovaraju kriterijumima uredbe. Ono što nam se sada nudi na spisku slobodnih njiva za povraćaj u restituciji, uglavnom je bezvredna zemlja sa raznim teretima. Ovakvom ponudom mi smo oštećeni. Sestra i ja, kao naslednici 12,5 hektara zemlje prve i druge klase, nismo mogli sa tog novog spiska ništa da izaberemo. Prosto nas teraju da ih tužimo – objašnjava Erski. U istom položaju našlo se još nekoliko naslednika među kojim i oni koji imaju pravo na povratak desetina hektara zemljišta. Oni naglašavaju da su komunisti oduzimali kvalitetnu, obradivu zemlju, a država bi sada da nam vrati škart.

– Ne može se zakon selektivno primenjivati, pa da jedni budu pravedno obeštećeni, a drugima šta ostane – jadaju se oni kojima treba da se vrati nepravedno oduzeta zemlja. Oni kažu da ne mogu da prihvate objašnjenje iz Ministarstva poljoprivrede, po kome bivši vlasnici i njihovi naslednici neće moći sami da biraju parcele, jer država ima svoje interese i ona će odlučivati na kom prostoru može nekome da se vrati zemljište, a ne kao do sada, kako kome padne na pamet. Naslednici izražavaju bojazan da nije reč o štićenju državnih interesa već pojedinaca koji su već zauzeli dobar deo ratarskih parcela i hoće da učvrste svoj dominantan položaj.

– Uredbom o kriterijumima za utvrđivanje površine poljoprivrednog i šumskog zemljišta u postupku vraćanja oduzete imovine izvršena je diskriminacija podnosilaca zahteva u postupku vraćanja oduzete imovine i obeštećenja, čiji zahtevi još nisu rešeni – navodi Jovana Ostojin pravni zastupnik naslednika koji se smatraju oštećenim. Prema njenim rečima uredbom je osnovan fond zemljišta za vraćanje koji nije postojao za podnosioce zahteva koji su već pravosnažno završili postupak vraćanja oduzete imovine pre njenog donošenja i oni su imali mnogo veći izbor kvalitetnog zemljišta, koje je sada izuzeto, ali je i dalje u državnoj svojini.

– Podnosioci zahteva su u nekim katastarskim opštinama, poput, Zrenjanin III i Melenci, ovim postupkom države ograničeni u odabiru zemlje, kako je u fondu za vraćanje zemljišta na tim područjima stavljeno ono dobrog kvaliteta sa različitim zabeležbama koje ne može da bude vraćeno, nije stavljeno sve zemljište koje ispunjava uslove iz uredbe, a dobrog je kvaliteta, ili je stavljeno samo ono lošeg, kao što su livade, pašnjaci, trstici i močvare sa kojim ne mogu ništa da urade i nikome ne treba, a uglavnom je oduzimano zemljište dobrog kvaliteta, pa je tim vraćanje oduzete imovine obesmisleno. Svi državni organi moraju da postupaju na isti način prema svim građanima RS koji se nalaze u istoj situaciji i ovakva uredba je protivna Ustavu RS, Zakonu o zabrani diskriminacije i brojnim međunarodnim konvencijama koje je naša država ratifikovala, kao i praksi Evropskog suda za ljudska prava – ukazuje Jovana Ostojin.

Đuro Đukić,
Politika

Izvor
foto: © D. Jevremović / Politika/ vostok.rs