Kako je ruski novinar našao drugu otadžbinu na Balkanu

Vladimir Solovjov, poznati ruski novinar i predsednik Saveza novinara Rusije u ekskluzivnom intervjuu za Russia Beyond priseća se godina provedenih na Balkanu dok je radio kao dopisnik ruske televizije.

Preplitanje sudbine

„Moja je majka filolog slavista, a profesor fakulteta političkih nauka Sava Živanov je nekada dolazio kod nas u Noginsk da vidi kako žive ljudi u ruskoj drvenoj kući 'izbi'. Imao sam tada oko 10 godina, pa mogu da kažem da su moje veze sa Jugoslavijom počele od samog detinjstva. Zatim, kada sam postao student novinarskog fakulteta MGU otvoreno je odeljenje međunarodnog novinarstva za mladiće iz moskovskih porodica i sa jačim vezama. Ali dogodilo se da su svi otišli na odsluženje vojnog roka, a nama koji smo već bili u armiji predložili su da prođemo konkurs. I ja sam se tako upisao. Tamo su svi sem engleskog, francuskog i nemačkog učili i neki drugi jezik poput poljskog, mađarskog, češkog. A ja sam izabrao srbski. Predavala mi je profesorka Irina Ivanova, ćerka poznatog ruskog pisca i istoričara Čivilihina i supruga Ivana Ivanova, dopisnika ITAR-TASS sa kojim smo kasnije zajedno radili u Beogradu. Ja sam još kao student doputovao u Beograd da pišem diplomski rad kod istog onog profesora Živanova. U Beogradu sam se upoznao sa novinarom Viktorom Noginim. U čast njegovog dede moj grad Noginsk je dobio ime. Viktor me je vodio sa sobom kad je išao da snima. A 1991. novinari Viktor Nogin i Genadij Kurinoj su poginuli na hrvatsko-bosanskoj granici. Tako su se u mom životu preplitali događaji, sudbine i Jugoslavija.“ 

Poginuli su na zadatku

„Kad se saznalo da su Nogin i Kurinoj poginuli, iskrslo je pitanje ko će da ih zameni. Neko je morao da ide da prati situaciju u Istočnoj Slavoniji. Ispostavilo se da nema ruskih novinara koji znaju srbski i situaciju u Jugoslaviji bolje od mene. Imao sam 26 godina i sa mnom je krenuo snimatelj Anatolij Kljan, koji je pre četiri godine poginuo u Donjecku.  Anatolij je odlično znao Kurinoja i nas dvojica smo morali da rešavamo težak psihološki problem sa članovima porodica Nogina i Kurinoja, koji su nastavljali da se nadaju i da čekaju nestale muževe i očeve. Takva tragedija rusku televiziju nikada ranije nije zadesila.“ 

V. Solovjov i A. Kljan, Beograd 1994.

Rad na frontu

„Svake nedelje smo išli da snimamo, a u najteža vremena blokade dobijali smo talone od ministarstva Srbije za 30 litara benzina po automobilu mesečno. Bavili smo se 'međunarodnim švercom benzina', tovarili kanistre u naš džip, prelazili mađarsku granicu, punili ih, pokušavali da se vratimo u Srbiju. Mađari su nam oduzimali kanistre. Pokušavali smo da ih podmitimo viskijem. Na kraju krajeva taj sistem nam je uspeo. U toku je bio građanski rat svih protiv svih i kad sam dolazio u Moskvu crtao sam novinarima na tabli ko s kim ratuje, detaljno pričao, jer novinari u Moskvu nisu ništa znali. Zatim je počelo Kosovo i svaki put kad je učestvovala naša mirovna misija, ja i Kljan smo ih pratili.“ 

Sa ruskim dobrovoljcima u Bosni

Intervju sa Ratkom Mladićem

„Bili smo prvi TV novinari kojima je general Mladić dao intervju. Dugo smo razgovarali. Sećam se da sam ga na kraju pitao: Generale, šta je vaš najveći san? Ogovorio je: Mir. Zatim nas je pozvao u svoje selo gde su na ražnju okretali volove. Često smo se viđali. Njegovi vojnici su nam pomagali da se krećemo po terenu. Verovao nam je i dozvoli je da snimio reportažu o tome kako se brinu o njegovoj bezbednosti.“ 

Most na Drini

Na frontu medijskog rata

„Dešavalo se da intervjuišemo Karadžića, a istog dana bismo oklopnim vozilom naše vojske prešli u Sarajevo i intervjuisali Izetbegovića. Imali samo sreće da nas snajperista ne pogodi, jer bi mu se baš u tom trenutku neko javio i odvukao mu pažnju. Pričali su nam o tome.

A. Kljan, V. Solovjov, R. Karadžić, A. Baturin, I. Ivanov

U Posavini, gde su pucali i Hrvati i muslimani i gde je bila veza Republike Srpske i Srbije, metak nam je probušio točak i srbski tenkisti su nam pomagali da ga promenimo.

Vladimir Solovjov i Anatolij Kljan

Fotografije iz lične arhive V. Solovjova

Jednom nam je došao naš poznati novinar Boris Kostenko, snimao je dokumentarac i mi smo ga poveli u Bosnu. Snimili smo sve i na putu za Brčko odlučili da prezalogajimo na otvorenom. Naručili smo meso, vino, odmaramo. A neki unutrašnji glas mi kaže da moramo hitno da bežimo odavde. Stigli smo samo salatu da pojedemo i da popijemo jednu čašu vina. Kažem: Momci, vreme nam je. Seli smo u auto, putujemo i čujemo da je taj restoran pogodio tenk. Bog nas je čuvao sve te godine.“ 

Putin. Prvi intervju

Balkan – druga otadžbina

„Na teritoriji bivše Jugoslavije sam proveo preko 10 godina. Za mene je Balkan druga otadžbina. Tamo, u svim republikama, imam puno prijatelja. Snimio sam stotine reportaža za program Vremja i radio-stanicu Majak. Tamo mi se rodila ćerka. Dolazim svake godine da se vidim sa starim prijateljima.

Solovjov i Kusturica

Balkan me neće pustiti samo tako. To je za čitav život. I nikad se ne vraćam u Rusiju bez nekoliko litara rakije.“

Vladimir Solovjov

Katarina Lane,
Russia beyond