Medijsko-policijska zaseda i prizivanje građanskog rata 10. oktobra 1.deo

Svakog trenutka postaje sve jasnije da je 10. oktobar jedna velika režimska policijsko-medijska zaseda za sve one koji se još uvek uopšte suprotstavljaju režimu u Srbiji. Ne treba se upecati u ovu zamku, već svu alternativnu društvenu snagu koja nesumnjivo narasta u ovome času usmeriti u antirežimske demonstracije. Slaba tačka režima nije u odbrani gej parade već u odbrani od protesta protiv režima koji ovom nametnutom temom pokušava da prikrije nacionalni krah po svim drugih društvenim nivoima.

parada

Gej parada ove godine, po mišljenju nalogodavaca i poslušnika iz vladajućeg režima, mora proći. Najpre zato što je punom parom krenula predaja nacionalnog suvereniteta po svim državnim nivoima: od teritorija, preko prirodnih i privrednih resursa, do sistema vrednosti.

Naši zapadni kolonijalni upravnici sigurni su da je režim trenutno u onoj situaciji kada će dati sve samo da još koji dan ostane na vlasti. Snage, volje, ideje i bilo kakvog drugog kvaliteta unutar režima za promenu našeg kolonijalnog statusa definitivno nema. Ostala je samo gola borba za vlast i produžetak te vlasti za još koji mesec. Problem je baš u tome što u tih nekoliko meseci režim može da nanese više nacionalne štete nego za nekoliko godina dosadašnjeg upropaštavanja svega.

Svakog trenutka postaje sve jasnije da je 10. oktobar jedna velika režimska policijsko-medijska zaseda za sve one koji se još uvek uopšte suprotstavljaju režimu u Srbiji. Ne treba se upecati u ovu zamku, već svu alternativnu društvenu snagu koja nesumnjivo narasta u ovome času usmeriti u antirežimske demonstracije.

U kakvoj je situaciji aktuelni režim?

Kada režim već mora predati preostale tačke suvereniteta, a jedan od najnovijih primera jeste moralno poniženje Beograda i gej parada, onda mu svakako nije u interesu da na ulice izađu protivnici gej parade, a posebno ne oni koji su od protivnika gej parade od prošle godine prerasli u protivnike režima koji organizuje gej paradu. Slaba tačka režima nije u odbrani gej parade već u odbrani od protesta protiv režima koji ovom nametnutom temom pokušava da prikrije nacionalni krah po svim drugih društvenim nivoima. Režim bi najviše voleo da se svi njegovi protivnici upecaju u zamku 10. oktobra i bave gej paradom umesto organizatorom gej parade i upropastiteljom čitavog društva i države.

Pošto su, nasuprot očekivanjima da zamka bude uspešna, protivnici gej parade svu pažnju javnosti preusmerili na režim pod sloganom KAKVA VLADA – TAKVA I PARADA, i pošto raste sve ozbiljnije antirežimsko raspoloženje – to neminovno vodi na ulicu (jer su svi opozicioni stranačko-politički kanali uglavnom zablokirani, između ostalog i otvorenom ili prećutnom podrškom gej paradi). Kada režim ne može da izbegne antirežimske demonstracije na ulici, a voleo bi, i kada, sa druge strane, protivnici režima nemaju više niti jedan kanal da ih iko čuje i objavi njihov protest izuzev ulicu, onda je jasno da je režim u nezgodnoj situaciji i da mora pribeći jednoj od sledeće dve opcije izlazne strategije.

Prva je da proba da uceni, potkupi, uhapsi, zapreti ili na bilo koji drugi način onemogući svoje protivnike da izađu na ulicu i pokažu primerom da je vreme za antirežimske integracije i proteste. Jer, nije isključeno - već je možda i moralno opravdano - da ovaj režim ode onako kako je i došao: na talasu ogromnog narodnog nezadovoljstva koje se prelilo na ulice.

Ako se nečega vladajući režim plaši onda je to da je veoma blizu trenutka kada ulazi u miloševićevski sindrom da je kriv za sve i da mora pasti. Čeka se samo da još neko ozbiljno kaže GOTOV JE, a to su „neki novi klinci” počeli da viču sa svakog slobodnog ćoška ove države! Toga, međutim, još uvek nema na opozicionoj sceni jer su strani gospodari naše sudbine koji su doveli ovaj režim na vlast trenutno istovremeno u organizaciji sistema pritisaka da ova vlast dok traje odradi što više posla na nacionalnu štetu i, s druge strane, pripremanja i podržavanja alternative koja će biti pod kontrolom.

Ovu računicu naših kolonijalnih gospodara da sve ostane ovako ili bude još gore kvare autentični pokreti otpora u srpskom narodu koji pokreću svenarodne proteste pre nego što oni treba da budu u funkciji novih stranačkih igara, i to povodom koji ne sme biti tema antirežimskih integracija i smene režima, kao što to ne smeju biti ni teme Kosova i Metohija, novog statuta Vojvodine, regionalizacije, prodaje Telekoma ili bilo koja druga ozbiljna ekonomska, politička ili identitetska tema. Režim, po ovoj strateškoj zamisli, treba menjati radi promene stranaka na vlasti i takmičenja u dodvoravanju kolonizatoru, a ne zbog promene politike koju će taj režim sprovoditi.

Kada već neko ima ideju da ovu računicu kvari i preusmerava pažnju javnosti sa nebitne, diskriminatorske i provokativne teme gej parade na katastrofalni režim koji paradu organizuje kao završnu moralnu kap koja preliva čašu, onda se nadležne službe moraju pozabaviti onemogućavanjem ovih protesta. Jer ako neko kaže UNIŠTILI STE SVE, A SAD HOĆETE DA UNIŠTITE I NAŠE PORODICE, on šalje ozbiljnu poruku da je sve shvatio i da se počeo organizovati da promeni onoga ko je uzrok sistematskih problema ovoga naroda, a to je nesumnjivo vladajući režim.

Kad se tome doda da je u međuvremenu odletela prva režimska glava i to na visokom mestu državnog sekretara i glavnog gej lobiste, što se nije desilo odavno nikome u vrhu režima, onda možete zamisliti kako režimske glavešine u ovom času gledaju na mogućnost da dobiju prve direktne antirežimske demonstracije na ulici posle 10 godina. Njihova formula će biti SVE, SAMO NE TO, taj opasan ulični događaj koji daje signal i novu nadu čitavom narodu da su protesti i promene mogući, a kraj režima blizu.

Autor je sekretar Upravnog odbora Srpskog sabora Dveri.

Nastavak sutra: Pakleni plan uvođenja vanrednog stanja