U Bogatiću 15 . juna 2018 . godine održana je promocija dve pesničke knjige Milane Davidović : Dva pupoljka jedne ruže , đerdani od stihova ...

U Bogatiću 15 . juna 2018 . godine  održana je promocija dve pesničke knjige Milane Davidović  : Dva pupoljka jedne ruže , đerdani od stihova ...

U Svečanoj sali SO Bogatić promovisane su peta i šesta zbirka pesama “Ispod trepavica” i “Pesmarenje”, pesnikinje Milane Davidović iz Bogatića.

Sala je bila premala da primi sve zaljubljenike  i ljubitelje lepe pisane reči ,

te su mnogi prestajali na nogama  , rešeni da ostanu do kraja .

Organizator se pobrinuo da promociju  ukrase i hor i pevačke grupe , muzika i igra .

Na početku promocije nastupio je Mačvanski hor - pesmom iz Liturgije Sv . Jovana Zlatoustog , a i tokom promocije pesmom - Udade se Jagodo itd…

Tokom ove promocije i dirljive večeri spontane , harizmatične  i sve afirmisanije pesnikinje , Milane Davidović nastupali su članovi Udruženja Zavičaj - Banija muška i ženska pevačka grupa,  dok je kazivanje stihova gitarom pratio Vlada Mišić.

Inače, Milana je učesnik i dobitnik nagrada na mnogim međunarodnim pesničkim konkursima.  Ljubav prema poeziji i pisanju gaji još od ranog detinjstva. Piše i pesme za decu, a neke od njih nalaze se u Međunarodnoj zbirci pesama i priča za decu „Zagrli život“, u zborniku„Tragovi u pesku“, kao i u Antologiji dečije poezije. Oktobra 2016. godine, postala je član Svetskog udruženja pesnika, sa sedištem u Italiji,čiji je osnivač Silvano Bortolazzi, koji je tri puta nominovan za Nobelovu nagradu iz oblasti kulture. Milana je jedan od osnivača i predsednik Udruženja pisaca “Janko Veselinović” iz Bogatića. Njena poezija je poezija ljubavi.

Recenzent  zbirke pesama „Ispod trepavica“ pesnik Jovan N. Bundalo kaze: „Milana živi u svojim pesmama, srcem gleda i svoju dušu nam u pesmama nudi da vidimo njenu čistotu“.

Publika koja je došla na promociju knjiga mogla je da vidi i plesne korake Milaninih cerki Une i Ane.

Zbirka „Pesmarenje“ je podeljena na tri dela. Prvi deo su pesme za decu, drugi pesme o ljubavi, a treći deo su pesme o životu, ognjištu, sećanju na zavičaj. U predgovoru književnik Slavica Jovanović kaže:“ Dobili smo novog pesnika iz naroda, za decu i odrasle, branitelja ćirilice u liku i delu pesnikinje Milane Davidović".

Recenzent knjige ‘’ Pesmarenje’’ je  Slavica Jovanović književnica koje je čitala biografiju i stihove pesama.

Tokom promocije bilo je i pesničkih nadmudrivanja i natpevavanja , te je pesnikinja ukrstila koplje sa Miloradom Jevtićem pukovnikom VS  u penziji.

Milana je prošla trnovit životni put  kada je napustila svoj zavičaj Dvor na Uni ,

tokom ratnih dešavanja 1995. godine  i obrela se u Srbiji kao izbeglica . Gde je nastavila školovanje ,  udala se , izrodila decu… Tako da joj je posle trnja i cveća ,

ostala staza posuta cvećem i pesmom. Milana je pesnička hodočasnica , koja izgovara svoje stihove , kao molitve u hramovima , visoko moralna i patrijahalno vaspitana, od predaka naučena da sačuva svoje ognjište svoje pretke i svoje potomke .

I ona se grčevito bori poput vučice za svoj srbski rod i porod, za pesnički rodoslov i mudrih ljudi blagoslov. Zato osim knjige u  svom majčinskom i pesničkom krilu drži i svoje potomstvo. Promocija za pamćenje , uz kombinaciju etno muzike , gitare , plesa , folklora, narodnih nošnji. I nakon promocije nastavljeno je druženje ovog sada mačvanskog  pesničkog lučonoše , Milane Davidović sa publikom ,

jer su  strpljivo i u redu čekali da im pesnikinja potpiše knjige …

Prenosimo u celosti predgovor iѕ knjige ‘’Pesmarenje’’ , recenzenta Slavice Jovanović , novinara i književnika…

-PREDGOVOR ZA ZBIRKU PESAMA ‘’PESMARENJE ‘’  PESNIKINJE MILANE DAVIDOVIĆ DRAGALJEVIĆ

PESME KAO KOLORITNE FOTOGRAFIJE , OVEKOVEČENE ZA VEČNOST

     Nova pesnička knjiga sve snažnije , raspevanije i upečatljive pesnikinje ‘’ Milane Davidović Drageljević PESMARENJE ‘’  odlikuje se blagodarjem , lepršavosti belih leptira , pesmodarjem , milozvučjem , notnim zapisima i notama golubijih krila .

Ako su njene predhodne pesničke knjige bile semenke nadahnuća , ovde su Milanini  najsvežiji rukosadi , postali drvoredi stalnorađajući, donoseći božanske plodove .

Koji zorom zablistaju , umiveni sunčevim narandžastim kristalima . To su pesme koje se pevaju u najdubljoj tišini , životni  džuboks za muzičke želje , violinski ključ kojim otključava srca ljubitelja poezije . Melodije sa starih gramofonskih ploča , tek sada ispevane i glasnim žicama  pesnikinje komponovane , stihodarjem slavuja raspevanih . Pesme glasovite Milane , raznežene žene , doživljavaju svoje bujanje , a ona je tu da poput verglaša odsvira i produži melodiju  mladosti , u sadašnjost pretvorenu… Njeno Pesmarenje je klijanje pesničkih rukosada .

 U Pesmama za decu vrcavim i iskričavim , dokazuje na kom je terenu svoja , postaje čarobnjak i mađioničar ,  koji iz svog šešira i šarenih marama ume da izvuče i ježa i tužnog medu i zmiju i zeku i magare u školi i laste i vrapca arhitektu . Pesnikinja ambasadorka ljubavi i pesništva , pesmoljubljem inspirisana , energijom mitske žar ptice , naelektrisana  varnicama svitaca , namagnetisana ljubavlju majčinskom , ostvarena i kao pesnik i kao majka . Rodu i porodu svom , plodu utrobe svoje čita misli , ispisijući im bajkovite pesme raznobojnim kredama - cvetovima , na tabli livadi zelenoj . Pulsira i drhti nad njima ko zategnuta struna lire i postaje im i zaštitnica i amajlija i braniteljka , a po potrebi i drugarica i kaleidoskop i čegrtaljka . U njenom stihovanju nema suvišnih reči , kao da ih je pevušila dok ih je pisala , a onda kad se otrgoše iz ruku olovke , krede i guščija pera , nastavila je da ih piše srcem , stih po stih . A svaki stih otrgnut iz majčinske uspavanke .

Citiraću stih iz pesme  ‘’ Rat za stolom ‘’ :

- O, kako je divan tak šahovski rat

jer ne gine nikom ni otac, ni brat.

Ili strofa  pesme “ Ljubav jedinca ‘’ :

- U klupi do mene sedi jedan klinac

I njegov me osmeh uvek razveseli

Mnogo mi se sviđa al on je jedinac

Pa ne znam dal ‘’ ume ljubav da podeli .

Da dodamo i strofu iz pesme ‘’Laste ‘’ :

- Tu prognozu ko im daje

da  proleće nam donesu

kada zima bela staje

i pahulje vežu kesu!?

Ako je u pesmama za decu bila najveštija i sasvim podetinjila ,  ili kako se to u žargonu kaže ‘’ ispekla pesnički zanat ‘’ , nije ništa manje veličanstvena ni čudotvorna ni u ljubavnim pesmama . I nijedan čitalac neće doživeti brodolom , ukoliko se zaputi brodovima inspiracije ka pristaništima  pesničkim , makar bio i slepu putnik , između korica novonastalih stihova . A tu će se tek razbuktavati , rasplamsavati , zažariti i buktati pesničke vatre , zanosi i kliktaji svitanja , oči zaiskrile , dok pesme blagotvorne vidarice isceljuju dušu . I da uhvatim muštuluk , o zaljubljenoj pesnikinji u stihodarje i stihogorje , čije pesme okrilate paunovim krilima i koje nisu u ritama i dronjcima , već brižljivo napisane i ‘’ odevene ‘’ , gotovo rimovane . U retrovizorima sećanja i snoviđenja poput mističnog grafologa u rokopisima i vetropisima otkriva neispisane čežnje i ljubavi skrivenim pod krilom kanarinca , gde odleću samo rajske ptice . Ali pesnikinja i tu je nadmoćna i svemoćna , prkosi  neisplakanim suzama i svaku pesmu stavlja u ram kao živopisnu sliku , ovekovečenu za večnost , dodajući note i muzičke lestvice . Ne skrivajući svoje najsnažnije i najtananije emocije , stavljajući svoj ljubavni autogram ispod svake pesme . Spomenimo pesmu ‘’ Otrgnuti ‘’ :

- Slažu se osećaji nebrojeni

dok tkam razbojem duše moje

ko niti svile rastanjeni

otkad se rastasmo nas dvoje.

Ili recimo stih pesme ‘’ O srce , moje ‘’ :

- O srce moje, sad zube stisni,

nek čuje se  se krik iz tvojih grudi,

u njemu sav bol vremenski istisni,

pa onda spokojno zauvek budi.

I  u pesmama o životu , pesnikinja ima svoje putokaze , svoje snove nedosanjane , autobiografske  ispovesti i kolone duge , pesme o ognjištu , o majci …, pita se : - Gde je moj dom ? …, piše o vinskoj iluziji , o veseloj mašini,  o ženi i slično .Usuđujem se da kažem , da ovako rimovane , stihovane , pevljive i milozvučne pesme , zapisane tihom melodijom , bi trebalo da pročita neki vrstan kompozitor , kako bi oživeo ove žive slike  pesničkih muza da bi im dao muzičku podlogu, odajući priznanje toj pesničkoj blistavosti i sazrevanju . To su pesme koje zaslužuju note . Napisane u dahu , jednostavne , bez suvišnih reči i suvišnog sloga , kao da je u pitanju pesničko namensko stvaralaštvo , koje treba ukrasiti violinskim ključem i muzikom . Bilo bi grehota pojedine pesme iz ove pesničke zbirke ne zapevati na uho , uz gitaru , gusle , harmoniku , violinu , flautu , čobansku frulu …

Evo nekih stihova iz pesme ‘’ Kolona tuge ‘’ : -

Bila jednom kolona jedna,

duga, prepuna boli.

Bila je ona i gladna i žedna,

željna i vode i hleba, i soli.

Da ne zaboravimo i ove rime iz pesme ‘’ Pesma o ognjištu ‘’ :

-Doziva nas i Ognjište,

što pogačom ne miriše,

sve je tužnog oka privid,

samo trava kroz nju diše.

Da se podsetimo i pesme ‘’ Moja Evica ‘’  :

-Da, mislite tada bilo je lako,

i da imala je dati deci kolko treba

rađalo se. Bar troje imao je svako

bili su bosi, al sretni parčetom hleba.

I da završimo stihom iz pesme ‘’ Gde je moj dom ‘’

-  Ja pripadam ovdje, jer ovdje rodih pokoljenja.

Dok ostale svetlucave stihove ko stokrake zvezde ostavljamo čitaocima …

     A što se tiče književne scene , sasvim je sigurno da smo dobili  novog pesnika iz naroda , za decu i odrasle , branitelja ćirilice  Dobricu Erića , doduše u ženskom rodu, u liku i delu pesnikinje Milane Davidović  Drageljević …

Slavica Jovanović , novinar i književnik

27. januar  2018 . godine,  na Svetog Savu

Izvor  Radio Nešvil- Bogatić

https://nesvil.com/promocija-knjiga-ispod-trepavica-i-pesmarenje-milane-davidovic-radio-nesvil-15-06-2018/

https://www.youtube.com/watch?v=jQ2-0LhgfJY

Mačva- info - Bogatić

https://www.macvainfo.rs/page.php?secid=2&pageid=2&contid=3549&model=clanak&ct=dva-bisera-jedne-skoljke#.WyWGRuz0uLN.facebook

Zabeležila : Slavica Jovanović , novinar i književnik