Nedozvoljena municija protiv Srba

Piše kontraadmiral Boško Antić,

Ratna pravila utvrđena 1877. godine zabranjivala su „kuršume koji se rasprskavaju“. Međutim, ta municija korišćena je protiv Srba i u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu. O tome se malo zna, ali kolekcionar Zoran Dokić iz Resnika, mornar u duši sa rečnog tenkonosca, poseduje austrougarski eksplozivni metak i zahvljujući njemu, doktoru Vladimiru Stanojeviću i Branku Bogdanoviću čitaocima se može ponuditi više podataka o municiji koja je zabranjena međunarodnom konvencijom, a koja se bez posledica koristila protiv Srba.

Arnautska „sindžirlija"

 Zoran Dokić sa jednim od svojih eksponata

U knjizi „Istorija srbskog vojnog saniteta - Naše ratno sanitetsko iskustvo“, štampanoj 1925 godine u Beogradu, pukovnik dr Vladimir Stanojević (1886-1978, učesnik balkanskih i Prvog svetskog rata) opisuje kako su izgledale rane od ove zabranjene municije. Već 1912 godine kod Moravske divizije drugog poziva, piše on, bilo je teških povreda sa razmrskanim kostima koje su naneli Arnauti puškama „martinjačama“. Bile su to teške rane, pa navodi primer: „Kod jednog skučaja, koji je ranjen na Merdarima, našao sam ceo levi guz, spoljnu stranu bitine, raskinutu i rasparčanu tako, da je virila skoro celom dužinom butna kost, koja nije bila slomljena“. Uzrok tome je, kako piše dr Stanojević, „sindžirlija“, kojom je ovaj ranjenik povređen. Arnauti, su kako piše dr Stanojević, iz puške ostraguše upotrebljavali metak „sindžirlija“ tako što su spajali zrno izvađenog iz metka sa zrnom u metku.

 Metak "Sindžirlija (iz knjige dr V. Stanojevića)

U oba zrna su vezana tankim lančićem (sindžirom), koja su posle ispaljivanja , više ili manje, letela paralelno zatežući lančić, koji je kidao meke delove tela kada naiđe na njih. Povrede u melim delovima su bile užasne i zagađene.

Zoran Vacić u svom zekstu „Smederevski Lazaret Moskovskih staroobrednika koji primaju sveštenstvo“ piše da su Turci u srbsko-turskom ratu 1876 godine koristili „olovna zrna koničnog oblika dužine 2,5 sm a u osnovi široka 1,5 sm. Osnova je bila šuplja, a u šupljini se nalazio drveni klin. Taj klin je često ostajao u rani i posle uklanjanja olovnog zrna, što je dovodilo do dodatnih komplikacija. Bilo je i kuršuma koji su se rasprskavali u rani... Jedan ruski oficir je ranjen okruglim kuršumom sa šest karika metalnog lančića. U pitanju je 'kuršum sindžirlija' koji su Turci koristili u ovom ratu“. 

Miloš Timotijević u svom delu „Plavi horizonti Radojka Nikolića“ navodi da se na spomenicima nalaze reči „kuršum“ i „sindžirlija“. 

Austrugarski eksplozivni metak

 Eksplozivni metak 8 mm M.10 iz kolekcije Zorana Dokića

Branko Bogdanović, najbolji poznavalac oružja na našim prostorima, daje šire podatke o austrugarskom „dum-dum“ metku. Koji je proizveden za puške 8 mm „Manliher“ M.95. „To su meci“, kako piše Bogdanović, sa „cilindrično-oživalnim olovnim zrnima presvučenim punom čeličnom košuljicom“. Razvijena je čitava lepeza specijalnih metaka. Ova municija je imala tzv „dum-dim“ efekat. Iako zabranjeni, ovim mecima astrougarski vojnici su dejstvovali protiv srpske vojske. Arčibad Rajs je sprečio da ovi zločini ostanu nezbaleženi. Rajs je uspeo da ubedi svetsku javnost o zločinima austrougarskih trupa. Iz rana redova Milana Stevića, 29 septembra 1914 godine, izvađeni su fragmenti ovog zrna. Dr Stanoje Milošević je u Lešnici, iz rane kapetana Milivoja Jakovljevića, izvadio delove zrna M.13. I dr Stanojević je zabeležio slučaj upotrebe austrugarskih zrna eksplozivnog dejstva u blizini sela Vrčina. „Zrno puščano“, piše dr Stanojević, „probilo je skroz desnu očnu duplju. Sva mu se glava ozgo rasprsla, a mozak je ležao nedaleko od njega u travi“, što je, zaključje dr Stanojević dokaz da je „povreda bila iz neposredne blizine“.

Branko Bogdanović navodi da se „poručnik Fišer hvalio sa 150 specijalno pripremljenih revolverskih 'dum-dum' metaka 8 mm M. 98 namenjenih Srbima!“.

Ovi zločini su počinjeni mecima 8 mm, a zločonci NATO-a su ih prevazišli koristeću municiju 30 mm sa zrnom od osiromašenog uranijuma. Nema više časnog Arčibalda Rajsa da stane u odbranu Srba, pa danas moramo sami dokazivati kakva nam opasnost preti od osiromašenog uranijuma iako je to onima koji su ga upotrebili jasno, jer su svojim vojnicima zabranili da se kreću u tim prostorima, a nisu čak ni svojim saveznicima Italijanima.

kontraadmiral Boško Antić