Dan Rusije – praznik mira i slobode

Ruska Federacija obeležava svoj dan — prvi veliki državni praznik moderne Rusije.

Pre 28 godina, tačnije 12. juna 1990. godine, usvojena je Deklaracija o državnom suverenitetu Rusije, a kroz tačno godinu dana, 12. juna 1991. održani su direktni izbori za predsednika zemlje, prvi u istoriji Rusije. Svoj zvanični naziv — Dan Rusije — praznik je dobio 2002. i slavi se u celoj zemlji.

Može se reći da je ovo prvi veliki državni praznik moderne ruske istorije. Svečanosti, praznične šetnje i veliki vatrometi doprineli su da se u Rusiji poveća svest građana o značaju tog dana — koji je, pre svega, praznik građanskog mira, dogovora i slobode.

Direktor Centra za izučavanje elita pri sociološkom institutu RAN Olga Krištanovska rekla je da se Dan Rusije smatra simbolom patriotizma i jedinstva naroda.

„Ovo nije samo državni praznik, već i praznik svakog građanina Rusije“, istakla je ona, dodajući da je dugo ovaj praznik bio formalnost.

„Ljudi nisu zapravo znali kakav je to praznik i šta se tu uopšte slavi. Sada se situacija menja, jer su se i osećanja u zemlji promenila. Sada je ponovo prisutan ponos i zato se sada ovom prazniku poklanja posebna pažnja. Građani sa zadovoljstvom ističu ruske zastave na balkonima, automobilima, dok ranije toga nije bilo“, naglasila je ona.

Direktor Instituta ruske istorije RAN Jurij Petrov kaže da je ovaj dan važan jer simboliše i početak predsedničkog oblika vladavine u Rusiji.

„Ovaj dan je neposredno povezan sa konkretnom političkom situacijom sa početka 90-ih godina, sa borbom Borisa Jeljcina protiv konzervativnog sovjetskog rukovodstva sa jedne strane i sa pokušajima daljeg osipanja teritorije same RSFSR sa  druge“, istakao je Petrov.

Jedan od najmlađih državnih praznika obeležava se upravo na mestu koje simboliše rusku državnost — u Kremlju, gde se tradicionalno održava svečani prijem.

Uspostavljanje mlade ruske države nije proticalo bez oblačka, što je sasvim objašnjivo. Za to postoji masa razloga: raznovrnost društva, njegovog etničkog i religioznog sastava, ambicije političara, lišenih mogućnosti da upravljaju zemljom, kolosalni ekonomski problemi, pritisak spoljnih snaga. Prva decenija suverene Rusije bila je pomračena političkom krizom 1993. godine, oružanim konfliktom u Čečeniji, devalvacijom 1998. godine. U izvesnom trenutku se činilo da zemlja stoji na pragu raspada i građanskog rata. Ipak dolaskom u Kremlj novog tima početkom 2000-ih situacija je počela brzo da se popravlja. I to ne mogu da ne priznaju čak naokoreliji skeptici i kritičari aktualne vlasti.

Danas se može konstatovati da je Rusija uspela kao apsolutno samostalna i ugledna država.