Pažnja sveta ranom razvoju dece

Svaki minut se na planeti rađa 154 čoveka. Sve ih treba pravilno odgojiti i vaspitati. Stručnjaci smatraju rani dečiji uzrast - do 8 godina - periodom od prvostepene važnosti. Upravo tada se u detetu formira temelj njegove budućnosti: navike, moralne vrednosti, inteligencija, stvaralačke sposobnosti. Prva Svetska konferencija UNESKO-a za vaspitanje i obrazovanje dece mlađeg uzrasta će biti održana u Moskvi 27. do 29. septembra.
 

Vaspitati čovečnost u čoveku - takav prilaz smatraju optimalnim ruski pedagozi i psiholozi.  Ruska tradicija vaspitanja smatra jednom od glavnih vrednosti predškolskog uzrasta povećanu emotivnost deteta - to je plodno zemljište za upijanje novog znanja, utisaka, formiranja unutrašnjeg sveta.  Svako je dete nadareno od prirode. Glavno je naći u njemu sposobnosti koje mogu da se u budućnosti prerastu u talenat, - kaže Jelena Kozina, psiholog Vologodskog naučno-koordinacionog centra RAN, stručnjak za rani razvoj dece. Jedan od njenih radova se zove Tražimo talente... Kako da se otkriju sposobnosti deteta.

Pitanje ranog razvoja dece su najaktuelnija u čitavom svetu. Formiranje ljudskog potencijala stanovnika planete počinje od malih nogu, a možda i ranije, od perioda  razvoja u majčinoj utrobi. Danas postoji ogroman broj metodologija ranog razvoja. Međutim, budućnost deteta umnogome zavisi od roditelja, njihove odgovornosti za  život malog čoveka. Glavni zadatak roditelja je stvaranje neophodnih uslova za najuspešnije rezultate razvoja dečijih sposobnosti. Pri tome je potrebno uzimati u obzir glavni princip pedagogije i psihologije - nemoj da naškodiš. Pored toga treba bezuslovno voleti svoju decu.
 

Ciljevi vaspitanja nisu jedni te isti jednom  zauvek, oni nisu stalni u bilo kom društvu. Menjaju se sistem društvenog uređenja i socijalni odnosi - menjaju se i ciljevi vaspitanja. Zato postoje različiti prilazi vaspitanju u različitim zemljama različitog društvenog uređenja.
 

Za tradicije Istoka je istorijski karakteristično ograničenje individualne slobode, nezavisnosti mišlenja u okviru poznavanja religije. U Japanu, na primer, do 5 godine dete radi šta hoće, međutim, kasnije od 5 do 15 godina ono treba da  ispoljava striktnu pokornost koju čak nazivaju robovskom. U zapadnoj pedagoškoj tradiciji, koja je počela da se formira u Staroj Grčkoj, pre svega se vaspitava osećaj građanina. U SAD-u očekuju inicijativu od dece i podržavaju je. Francuski sistem predškolskog obrazovanja kritikuju za suvišni akademizam, striktnu disciplinu, za to što je deci u maloj meri pružena sloboda izbora.
 

Različti prilazi vaspitanju je povod ne za sporove, već za razmenu iskustva, - smatraju stručnjaci koji će se okupiti na forumu u Moskvi. Pravilni prilaz obrazovanju nisu samo reči, već mogućnost da se neguje nova generacija ne samo pametnih, već i dobrih ljudi. Zato razvoj i poboljšanje uslova života male dece, njihovog obrazovanja je jedan od 6 ciljeva programa UNESKO-a, - Obrazovanje za sve.