Dejan Berić: Tri godine se spremamo za ukrajinski napad, tako da teško da nas mogu iznenaditi

Na poziv srbskog dobrovoljca i snajeperiste Dejana Berića, urednik portala Pravda boravio je u Donjecku gde je pratio posetu delegacije boraca sa Kosova i Metohije u kojoj su bili general Božidar Delić, vojnici VJ Đorđe Bojović i Dejan Petković i dobrovoljac iz Osetije Albert Andiev.

Dejan Berić (Foto: Jutjub)

Poseta je izazvala veliku pažnju medija u DNR, a heroji odbrane Kosova i Metohije dobili su priliku i da održe predavanje na Donjeckom narodnom univerzitetu. 

Na licu mesta uverili smo se koliku popularnost i poštovanje Dejan Berić uživa kod stanovnika Donjecka i svojih saboraca. Najbolji primer je i to što ruski novinari kada rade intervjue sa Berićem, ne prave nikakve uvode da bi objasnili ko je on, najavljuju ga kao Dekija. U odsustvu države Srbije na ovom prostoru, Dejan Berić je svakako najbolji srbski “ambasador” u novoruskoj republici. 

Zašto ste inicirali i organizovali posetu junaka sa Košara i Paštrika DNR-u?

Hteo sam da ljudi u DNR-u vide i upoznaju prave heroje, ljude koji su preživeli pakao. Ja im ovde pričam kako je bilo kod nas u ratu, koliko je ljudi poginulo i šta je sve pretrpela Srbija. Međutim, moja priča je jedno, ali kad dođu ljudi koji su sve to preživeli je mnogo snažnija poruka. Ovde je došao i general Božidar Delić za koga znaju ljudi i ovde i u Rusiji. Za mene je ovo bio veliki poduhvat organizovati, dobiti sredstva i dozvolu od nadležnih. Međutim, kada su čuli o kakvoj se delegaciji radi odmah su se svi složili, odmah su se našli ludi koji su donirali sredstva za troškove putovanja. Ovo je velika podrška DNR-u, a to mnogo znači i svima nama dobrovoljcima iz Srbije koji se ovde nalazimo.

Kakva je bila reakcija studenata iz Donjecka nakon što su saslušali izlaganje ljudi koji su se borili na Kosmetu i vas koji branite Donbas? 

Studenti su bili prezadovoljni, bilo je dosta pozitivnih komentara nakont predavanja, veliki broj medija, pa i onih studentskih, pratilo je predavanje. Albert Andiev, koji je bio u delegaciji iz Srbije, je simbol ruskog čoveka, ruskog brata, koji je zadužio srbski narod na dugi rok, i samim tim i krivac, ali u pozitivnom smislu, što je veliki broj srbskih dobrovoljaca došao u Donbas. Ti ruski dobrovoljci koji su došli da nama pomognu, su razlog zašto smo mi ovde. Rusi koji žive ovde su kroz priču Alberta o tome zašto je došao na Kosovo, bolje razumeli i nas srpske dobrovoljce i razlog zašto dolazimo u DNR.

 

Sa profesorima Donjeckog narodnog univerziteta (Foto: Pravda)

Šta je istina o broju srbskih dobrovoljaca u Donbasu? Koliko ih je zaista bilo?

Tačne cifre ne bih da pričam, ali po mom mišljenju bilo ih je malo. Sad nas ovde ima osmoro, uglavnom su ostali ljudi koji su ovde zasnovali porodice, jedino sam ja neoženjen.

Nekoliko puta si odlazio sa ratišta, ali si se vraćao. Zašto se uvek vraćaš? 

Nisam odlazio sa ratišta, odlazio sam samo na lečenje od posledica ranjavanja.

Znači ni jednog trenutka nisi poželeo da potpuno odeš?

Nisam mogao da odem jer su sa druge strane fronta su manijaci koji ubijaju civile i protiv kojih neko mora da se bori. 

 

Druženje sa srbskim dobrovoljcima (Foto: Pravda)

U medijima nema više toliko vesti o Donbasu, mnogi veruju da je od sporazuma u Minsku ovde mir, ali mi čujemo artiljeriju svako veče. Šta se zapravo dešava?

Napadi Ukrajinaca su svakodnevni. Nekad su dejstva njihove artiljerije veća, a nekad manja, ali su svakodnevna. Uglavnom napadaju reone Gorlovke i naselja u Donjecku u blizini aerodroma. To je 20 posto linije fronta na kojima borbe traju non-stop. Rade snajperi, artiljerija, pešadija puca, ali niko ne prelazi ni tamo ni ovamo, uglavnom je to rovovska borba.

Ne vidim nikakav smisao u ovome što se dešava. Ukrajinci započnu napad, mi trpimo nekad i 2-3 dana, a onda im odgovorimo. Kao što je bio slučaj i sada, nekoliko dana su tukli po Gorlovki, onda smo im odgovorili sistemima “čiburaška” i žestoko vratili. Napad smo snimili iz dronova i objavili ga da bi ukrajinska strana videla da tu nema više zeezanja i da će na svaki sledeći napad biti žestoko odgovoreno.

Sistem “čiburaška” je novi sistem koji je DNR prikazao na Paradi pobede?

“Čiburaška” je stari sistem, samo je sad prvi put prikazana, i prvi put je prikazano tačno kako radi. Tačno se vidi sektor gde padaju mine i kako je to precizno, Ukrajincima će sigurno biti iznenađenje.

 

Sistem “čiburaška” (Foto: Fejsbuk)

Dosta se govori o mogućem ukrajinskom napadu na Donbas tokom Svetskog prvenstva u fudbalu koje se održava u Rusiji. Šta vi očekujeće da će se događati u predstojećem periodu?

Svi pričaju o tome, i Ukrajinci pričaju o tome, ali oni već tri godine govore kako će da krenu u napad. Mi se već tri godine spremamo za taj napad tako da teško da nas mogu iznenaditi.

Počelo je ispitivanje naše odbrane, ispitivanje koliko smo spremni da uzvratimo, iz kog pravca ćemo da odgovorimo. Ispituju našu vojnu taktiku i stalno pregrupišu svoje snage. Sada ima mnogo ukrajinskih vojnika na frontu, ali što ih više ima nama je to bolje, jer kad granata padne kod njih napravi čudo. 

Pre sklapanja dogovora u Minsku delovalo je da su ukrajinske snage razbijene, njihovi dobrovoljački bataljoni se nisu pokazali najbolje. Šta se desilo od stupanja primirija i kakvo je stanje sada na frontu? 

Ukrajinska vojska nije bila razbijena jer mi nismo imali dovoljno ljudi da idemo u napad. To bi podrazumevalo širenje fronta, a mi tada nismo imali dovoljno ljudi za to. U međuvremenu i ukrajinska armija i mi smo se bolje naoružali, mi smo skupili mnogo više ljudi i obučili ih za ove tri godine. I jedna i druga strana su danas mnogo jače nego pre Minska.

Ukrajinski dobrovoljački bataljoni su ipak tada pretrpeli velike gubitke. Ko se sada nalazi sa druge strane fronta, da li su i dalje oni?

Da, ti dobrovoljački nacistički bataljoni su i dalje tu, ali tu je i regularna vojska. Mnogo puta se dešava da mi sarađujemo sa regularnom armijom Ukrajine i da nam oni daju kordinate gde da naša artiljerija bije po tim nacističkim bataljonima. Oni su pravi nacisti, nose njihove simbole i koriste njihove pozdrave, ali to se ne sviđa ni nekim ljudima sa ukrajinske strane.

Njih sada ima mnogo sa te strane fronta, oko 80.000 vojnika, ali je borbenih maksimum 20.000. Nama to neće predstavljati problem ako krenu napred. Ako i krenu uglavnom će krenuti ti nacistički bataljoni koje bi trebalo da uništimo zbog mira u Ukrajini. 

 

Dejan Berić i urednik portala Pravda Igor Marinković (Foto: Pravda)

Po Donjecku smo videli vozila OEBS-a, kakva je njihova uloga u DNR u odnosu na sramnu ulogu koju su imali na Kosmetu?

Nema razlike u držanju OEBS-a na Kosovu i Metohiji i ovde. Na jednoj od konferencija za medije OEBS-a postavio sam pitanje “ceo svet govori da smo mi ovde teroristi, recite nam tačno koliko je dece ubijeno na našoj strani, a koliko smo dece mi teroristi ubili na drugoj strani”. Petnaest minuta je predstavnik OEBS-a izbegavao odgovor, vrdao i nije hteo da odgovori. Na kraju sam mu rekao da se bavi politikom, a da njegovi odgovori ništa ne znače. To njegovo izbegavanje odgovora zapravo bilo priznavanje istine.

Sa druge strane je stradalo četvoro dece. Dvoje su Ukrajinci pregazili borbenim vozilom, devojčicu od 6 godina su silovali i ubili ukrajinski vojnici i jedno dete je nađeno ubijeno, a da nije utvrđeno ko je to uradio. Kod nas je poginulo 141 dete.

Boraveći u Donjecku videli smo da si jako emotivan iako ljudi o snajperistima imaju drugačije mišelje. Videli smo tvoje suze i na Univerzitetu dok si govorio studentima o stradalim saborcima, ali i na groblju boraca koje smo obišli. 

Ko god u rat dođe sa iskrenim namerama njemu nije žao da pogine. Međutim, u ratu ti stičeš prijatelje, i kad ih gubiš jako je teško. Nije teško umreti, teško je kad ti umiru prijatelji.

 

Ministarstvo informisanja DNR-a (Foto: Pravda)

Da li planiraš da se vratiš u Srbiju i kada?

Kada se vlast promeni, a vlast će se promeniti. Nadam se da srbski narod neće trpeti ovo još dugo i da će ta g***a koja se kod nas nalaze na vlasti skinuti i poslati na smetlište. Nadam se da pripadnici tog izdajničkog režima neće još dugo biti na vlasti, ali da će još dugo da žive i da će svako koga vide na ulici moći da im pljune u lice zbog ovoga što su napravili od Srbije. Moja je želja da Vučić živi još sto godina, da ga se stide unuci. Nek mu Bog da zdravlja, a sve ostalo će mu dati narod Srbije. Doći će to vreme, a i ja ću tad doći u Srbiju.

Vučić je nedavno izjavio da oni koji pozivaju na odbranu Kosova ne bi smeli da odu da ga brane. Da li vi poznajete neke Srbe koji bi smeli da brane Kosovo i Metohiju?

Znam mnogo Srba koji su bili i branili Kosovo i koji bi ga opet branili. To što je on rekao, da odu tamo i na minus 15 izdrže dva tri dana, ja znam mnogo ljudi koji su bili na Kosovu, R. Srbskoj i Krajini i to ne dva-tri dana nego godinama. Bili su u rovovima, ne na minus 15, na minus 30, na kiši i vetru, bez hleba i vode i nisu se predali. Vojnički nismo gubili ratove, gubili smo ih zbog takvih političara kao što je Vučić. 

Vučić je predao Kosovo i osramotio srbski narod u svom pravoslavnom svetu. Zabranjuje paradu porodice a dozvoljava gej paradu. 

Pravda