BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

Stranci žanju vojvođansko žito

Stranci žanju vojvođansko žito
20.07.2007. god.

Novi Sad – Po Ustavu strani državljani ne bi mogli da kupuju zemlju u Srbiji, ali uprkos tome oni su, na razne načine postali vlasnici oko 30.000 hektara obradivih vojvođanskih oranica. U severnoj srpskoj pokrajini nazire se kraj privatizacije poljoprivrednih preduzeća i postaje jasno da su za male pare novi veleposednici, koji ranije nisu obrađivali zemlju, pored više hiljada hektara plodne panonske zemlje, dobili i druge značajne resurse: zgrade, silose, klanice, mlekare, mehanizaciju... Mnogi od njih svoje vlasništvo su preko berzanskog galimatijasa, za dobre pare, preneli na strance. Prema statističkim podacima, u Vojvodini, sa milion i sedamsto hiljada hektara obradive zemlje, od čega je najveći deo u vlasništvu malih posednika, privatizovano je oko 300.000 hektara.

Po našem zakonu stranci ne mogu kupovati poljoprivrednu zemlju, ali oni su na „mala vrata”, uz Zakon o privatizaciji, kupili društvena preduzeća, a uz njih i poljoprivredna dobra.

Krajem 2004. godine, u stečajnom postupku Britanac Endru Hanter kupio je „Jakšićevo” iz Srpske Crnje, sa više od hiljadu hektara zemlje, za 245 miliona dinara. On je, prema zvaničnim podacima, prvi stranac koji se odlučio da ore zemlju u Srbiji. Hanter je uoči kupovine „Jakšićeva” registrovao preduzeće „Kornvel” u Beogradu i nesmetano se pojavio kao kupac.

Pošto je britanski državljanin našao „zakonsku rupu”, mnogi stranci su krenuli njegovim stopama. Prema zvaničnim podacima Agencije za privatizaciju, kompanija „Hajdu Avis RT” iz Debrecina u Mađarskoj, kupila je Preduzeće za proizvodnju žita i drugih zasada „Sloga” iz Perleza. Ovo mađarsko preduzeće je „Slogu”, koja je gazdovala sa četiri hiljade i 880 hektara, platilo 69 miliona dinara.

Milan Prostran, sekretar Odbora za agrar Privredne komore Srbije tvrdi za „Politiku” da je ova transakcija nezakonita. Jer, po našem ustavu, koji je stariji od Zakona o privatizaciji, stranci nemaju pravo da kupuju njive po Srbiji.

– Takvu regulativu bi trebalo da sačuvamo sve dok ne uđemo u Evropsku uniju gde važi režim nesmetane i neograničene trgovine robom i dobrima. U suprotnom, moglo bi da nas snađe isto što i Mađare, koji su nekontrolisano prodavali zemlju pa su u jednom trenutku shvatili da gube suverenitet nad znatnim delom svoje zemlje – naglasio je Prostran i dodao da „nije trebalo kretati u privatizaciju pre nego što se obavi denacionalizacija državne zemlje”.

Međutim, upozorenja iz PKS-a u javnosti odgovorni su tumačili kao lobiranje određenih interesnih grupa, odnosno kao patriotsku priču kako bi se eliminisali veliki međunarodni investitori, što, kako tvrdi Čedomir Keco, poljoprivredni analitičar iz Novog Sada, „ne pije vodu”. On kaže da su „poljoprivrednici u pravu što su zabrinuti zbog novih monopola i da bi dalju privatizaciju trebalo zaustaviti zbog stranih kompanija koje koriste rupe u zakonu da kupe zemlju, mada je to protivustavno”.

– Lako je zaobići ustavne odredbe jer stranci obezbede pare, a kupac je, zvanično, iz Srbije – kaže Keco.

Njegovo obrazloženje potvrđuje priča da je poljoprivredno preduzeće „Halas Jožef” iz Ade kupio mađarski državljanin, ali je za javnost novi vlasnik ovog kombinata Ivan Jakovljević iz Šapca.

Stranci su za sada kupovali domaća preduzeća koja već poseduju zemlju. Ivica Todorić, vlasnik zagrebačkog „Agrokora”, kupio je beogradski „PKB Frikom MDD”, koji je Todoriću uneo u miraz i 1.469 hektara oranica u ataru Pančeva. Todorić je, u međuvremenu, postao i većinski vlasnik zrenjaninskog „Dijamanta”. Kupovinom akcija „Dijamanta”, „Agrokor” je postao vlasnik „Dijamantove” zemlje. Todorić je nedavno od novosadske kompanije „Viktorija grup” kupio PIK „Sombor” iz Sombora pa sada gazduje na devet hiljada hektara njiva.

U međuvremenu, mnogi novi vlasnici bivših poljoprivrednih kombinata počeli su da krčme ono što su jeftino kupili, pa je većinski vlasnik somborske „Panonije”, „Vojvodine” iz Bačkog Brestovca i PIK-a „Feketić” iz istoimenog mesta postao „Baltik properite” iz Irske, pa gazduje na deset i po hiljada hektara.

Na ovu sve masovniju pojavu reagovao je Paskal Bernardoni, iz Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu – UN FAO, upozoravajući da bi privatizovani kombinati mogli istisnuti iz posla male poljoprivrednike.

– Budući da nema novih radnih mesta u drugim sektorima, poput industrije i usluga, to će dovesti do iseljavanja sa sela – kazao je Bernardoni i upozorio na „novosadizaciju” i „beogradizaciju”.

– Od svega toga veće koristi će imati Beograd i Novi Sad nego ruralni krajevi. Jer, primećeno je da velike kompanije koje sada kupuju zemlju imaju svoje centrale tamo i plaćaće poreze u Novom Sadu i Beogradu umesto u Bečeju, Alibunaru ili Perlezu – istakao je Bernardoni.



  • Izvor
  • politika.co.yu
  • Povezane teme


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

U Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju otvorena je izložba slika jednog od najpoznatijih vranjskih slikara Zorana Petrušijevića Zopa.  Postavka pod nazivom 'Retrospektiva' obuhvata veliki broj Petrušijevićevi


Nemojte od Vučića praviti entitet koji personifikuje Srbiju, niti izjednačavati srbski narod sa onim što Vučić radi, koga su Zapad i NATO postavili da nama vlada, poručio Gajić u...

Tlingitsko selo uništeno 1882. godine prihvatilo je „odavno zakasneli” gest



Iako naš zakon jasno definiše da je dovoljan samo jedan akt nasilja kako bi se pokrenula procedura za zaštitu žrtve, žrtve u Srbiji u velikom broju slućajeva ne prijavljuju...


Ostale novosti iz rubrike »