Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 03.06.

Akcija "Dobrovoljac" - stanovništvo kopa rovove

Moskva: Sloboda govora u Ukrajini prestala da postoji  - Rusija poziva međunarodne strukture i međunarodnu zajednicu da na odgovarajući način odreaguju na pokušaj vrbovanja novinarke „RIA Novosti“ Irine Visokovič od strane Službe za bezbednost Ukrajine, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Rusije.

Kijev pozvao zemlje sveta da izvrše pritisak na Rusiju  - Ministar spoljnih poslova Ukrajine Pavel Klimkin saopštio je da je svojim kolegama širom sveta poslao pisma u kojima ih moli da izvrše pritisak na Rusiju da oslobodi Ukrajince koji su uhapšeni na njenoj teritoriji.

„Od ključne je važnosti da Kremlj oslobodi Baluha, Sencova, Koljčenka koji su objavili štrajk glađu. Zatražio sam konsolidovanje međunarodnog odgovora na zločine Rusije, uključujući pojačavanje sankcija“, napisao je Klimkin na svom tviter nalogu. 

Nadіslav listi kolegam-mіnіstram po vsьomu svіtu. Poprosiv, щob tisnuli na Rosію ta vimagali zvіlьnennя vsіh.Kritično važlivo,щob Kremlь #FreeBalukh, #FreeSentsov, #FreeKolchenko,яkі ogolosili goloduvannя.Zaklikav konsolіduvati mіžn vіdpovіdь na zločini RU,u tč posilennяm sankcій pic.twitter.com/flLapEqLd8

— Pavlo Klimkin (@PavloKlimkin) June 2, 2018

„Podržavamo Irinu Visokovič, koja je hrabro obelodanila pokušaj vrbovanja, i učinićemo sve da je zaštitimo. Pozivamo sve novinare i međunarodnu zajednicu da podrže Irinu, da ispolje solidarnost u odbrani osnovnih prava svake demokratske države — prava na slobodu reči i slobodu štampe, prava na rad bez pritiska specijalnih službi, bez zastrašivanja i takozvanih profilaktičkih beseda ljudi iz specijalnih službi u civilu, bez imena i prezimena“, rekao je Kiseljov. 

SBU je nameravala da zavrbuje novinarku RIA Novosti koja ima ukrajinsko državljanstvo i dozvolu stalnog boravka u Litvaniji, kada je doputovala u ukrajinski Herson da izveštava o sudskom procesu protiv rukovodioca portala „RIA Novosti Ukrajina“ Kirila Višinskog.

„Ovaj pokušaj vrbovanja je još jedan primer kako kijevski režim prenebregava profesiju novinara. Novinara su hteli da pretvore u špijuna, u svog agenta. Takvi su im samo i potrebni. Oni u novinare pucaju, deportuju i zatvaraju zbog 'veleizdaje'“, rekao je Kiseljov. 

Prema njegovim rečima, Kijevu su umesto novinara potrebni statisti, kao u slučaju s Arkadijem Bapčenkom, koji je navodno upucan u Kijevu, da bi narednog dana bilo saopšteno da je reč o inscenaciji atentata. 

„Umesto novinara su im potrebni statisti, da bi ih potopili u svinjsku krv, kao Bapčenka. Zanima me šta će još izmisliti kada je reč o postupanju s novinarima, samo da se ovi ne bi bavili svojom profesijom. Profesionalna žurnalistika nije spojiva sa životom aktuelnog kijevskog režima koji je došao na vlast usled verolomnog državnog prevrata“, naglasio je Kiseljov. 

Poklonska: Pozicija predsednika Srbije po pitanju Krima iznuđena  - Pozicija predsednika Srbije Aleksandra Vučića po pitanju Krima je iznuđena, smatra poslanik Državne dume Ruske Federacije i nekadašnji krimski tužilac Natalija Poklonska.

Ranije je predsednik Vučić saopštio da ako bi Srbija prepoznala Krim kao deo Rusije, da bi to značilo podršku nezavisnosti Kosova.

"Ceo svet se seća užasa koje je stanovništvo Srbije doživelo kada su NATO trupe kukaviči napale i bombardovale Beograd. Upravo su te kriminalne akcije protiv suverene države dovele do objašnjenja iznuđenog položaja predsednika Srbije Aleksandra Vučića nad Krimom. Zato predsednik Vučić, koji nije slobodan u svojim izjavama, mislim da je i dalje pod uticajem režisera ovakvih svetskih operacija", rekla je Poklonska za RIA Novosti.

Ona je primetila da su Krimljani ostvarili svoje pravo na samoopredeljenje nakon što im se pojavila smrtna pretnja kao ruskojezičnom narodu.

"Ova pretnja je dolazila od ultranacionalističkih radikalnih snaga, na čelu sa kriminalcima koji su organizovali državni udar u Ukrajini i preuzeli vlast tamo. Mi smo se branili", objasnila je Poklonska.

Krim se prisajedinio Rusiji nakon referenduma održanog u martu 2014. godine, u kojem je 96,77% birača u Krimskoj republici i 95,6% stanovnika Sevastopolja glasalo za pridruživanje Rusiji. Krimska vlast održala je referendum nakon državnog udara u Ukrajini u februaru 2014. godine. Ukrajina i dalje smatra Krim svojom teritorijom, ali "privremeno okupiranom". Rusko rukovodstvo je više puta saopštilo da su građani Krima glasali demokratski, u potpunoj saglasnosti sa međunarodnim pravom i Poveljom UN, odnosno, da se ponovo ujedine sa Rusijom. Prema rečima ruskog predsednika, pitanje Krima je "definitivno zatvoreno".
Ukrajina - iz minuta u minut -