Početna stranica > Novosti
Kapa je deo tradicionalne odeće slovenskih naroda i izražava čovekov socijalni status. Ona je znak, poruka i otuda srbska poslovica: „Kapa je starija od čoveka“.
U različitim geografskim zajednicama kapa je imala različite oblike ali istu simboličku ulogu i poruku da smo svojim izgledom znak drugima o sebi, svojim namerama i radnjama. Od kada počne da nosi kapu čovek daje pečat svom biću, i to upravo na delu sebe koje je ogledalo njegove suštine postojanja. Pošto je smatrana neodvojivim delom čoveka Sloveni su obavezno sahranjivali pokojnika s kapom na glavi ili su kapu stavljali pored tela. Kod Srba postoji verovanje po kome onaj ko na svoju glavu stavi kapu pokojnika, neće moći da je skine.
.jpg)
U zavisnosti od starosti i porodičnog statusa glava je bila pokrivena ili gola i time je imala značenje za položaj čoveka u društvenoj zajednici. Kod Južnih Slovena kapu su imali pravo da nose jedino momci zreli za ženidbu. Muškarci su, po pravilu, nosili kapu napolju a skidali je ulazeći u neku prostoriju, a takođe u crkvi, pred ikonom i pred čovekom višeg socijalnog statusa. Prilikom izvođenja nekih obreda, ogoljavanje muškarčeve glave bilo je sakralnog karaktera. Tako, tokom slavljenja slave i domaćin i gosti su gologlavi; muškarci skidaju kape prilikom prve setve, pred pokojnikom.
Kod Južnih i Istočnih Slovena nenošenje kape bilo je znak žalosti muškarca. Takođe, u žalosti, nosili su kapu naopako.
Muškarčevo nošenje kape kojim se kršilo pravilo etikecije, označavalo je ritualno obeležavanje određene situacije: prilikom objave novorođenčetovog imena gosti sede s kapom na glavi sve dok kum ne saopšti ime kumčeta. Mladoženja nije skidao kapu nezavisno od godišnjeg doba čak ni za vreme venčanja.
Skidanje kape ponekad je simbolisalo odricanje od pređašnjeg stanja. Po srbskom običaju, prilikom iznošenja pokojnice iz kuće, njen muž zbacuje kapu i na glavu stavlja novu kapu kao znak da želi da stupi u novi brak. Često je skidanje kape asociralo na temu braka. Mladine drugarice su na svadbi krale mladoženjinu kapu i tražile otkup za nju. Mladoženjinu kapu su stavljali na mladinu glavu kao znak potvrde njegove vlasti nad njom i kao izraz želje za muškim potomstvom.
.jpg)
Kada žene nose muške kape to ima negativne posledice. Verovalo se da će devojčica koja stavi na glavu mušku kapu izgubiti kosu, postaće žrtva uroka, ostaće neudata ili će roditi vanbračno dete.
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ostale novosti iz rubrike »
Simbolika kape kod Srba ili kako srbska poslovica kaže: „Kapa je starija od čoveka“
30.05.2018. god.
Kapa je deo tradicionalne odeće slovenskih naroda i izražava čovekov socijalni status. Ona je znak, poruka i otuda srbska poslovica: „Kapa je starija od čoveka“.
U različitim geografskim zajednicama kapa je imala različite oblike ali istu simboličku ulogu i poruku da smo svojim izgledom znak drugima o sebi, svojim namerama i radnjama. Od kada počne da nosi kapu čovek daje pečat svom biću, i to upravo na delu sebe koje je ogledalo njegove suštine postojanja. Pošto je smatrana neodvojivim delom čoveka Sloveni su obavezno sahranjivali pokojnika s kapom na glavi ili su kapu stavljali pored tela. Kod Srba postoji verovanje po kome onaj ko na svoju glavu stavi kapu pokojnika, neće moći da je skine.
U zavisnosti od starosti i porodičnog statusa glava je bila pokrivena ili gola i time je imala značenje za položaj čoveka u društvenoj zajednici. Kod Južnih Slovena kapu su imali pravo da nose jedino momci zreli za ženidbu. Muškarci su, po pravilu, nosili kapu napolju a skidali je ulazeći u neku prostoriju, a takođe u crkvi, pred ikonom i pred čovekom višeg socijalnog statusa. Prilikom izvođenja nekih obreda, ogoljavanje muškarčeve glave bilo je sakralnog karaktera. Tako, tokom slavljenja slave i domaćin i gosti su gologlavi; muškarci skidaju kape prilikom prve setve, pred pokojnikom.
Kod Južnih i Istočnih Slovena nenošenje kape bilo je znak žalosti muškarca. Takođe, u žalosti, nosili su kapu naopako.
Muškarčevo nošenje kape kojim se kršilo pravilo etikecije, označavalo je ritualno obeležavanje određene situacije: prilikom objave novorođenčetovog imena gosti sede s kapom na glavi sve dok kum ne saopšti ime kumčeta. Mladoženja nije skidao kapu nezavisno od godišnjeg doba čak ni za vreme venčanja.
Skidanje kape ponekad je simbolisalo odricanje od pređašnjeg stanja. Po srbskom običaju, prilikom iznošenja pokojnice iz kuće, njen muž zbacuje kapu i na glavu stavlja novu kapu kao znak da želi da stupi u novi brak. Često je skidanje kape asociralo na temu braka. Mladine drugarice su na svadbi krale mladoženjinu kapu i tražile otkup za nju. Mladoženjinu kapu su stavljali na mladinu glavu kao znak potvrde njegove vlasti nad njom i kao izraz želje za muškim potomstvom.
Kada žene nose muške kape to ima negativne posledice. Verovalo se da će devojčica koja stavi na glavu mušku kapu izgubiti kosu, postaće žrtva uroka, ostaće neudata ili će roditi vanbračno dete.
Kapa je često korišćena u poljoprivrednim i živinarskim obredima zahvaljujući svojoj zaštitnoj i plodonosnoj snazi. Na Badnji dan domaćice su kadile čitavo domaćinstvo noseći na glavi muževljevu kapu. Pre nego što bi nasadile kvočku, jaja bi stavljale u mušku kapu da se pilad ođednom izlegu kao što čovek jednim potezom skida kapu.
Kapa je često korišćena kao simbol čoveka i mogla je da ga zameni u posebnim slučajevima. U Crnoj Gori je episkop u izuzetnim situacijama mogao da čita molitvu za isceljenje odsutnog bolesnika nad njegovom kapom.
Postojale su zabrane na postupanje s kapom. U Srbiji su govorili: „Ko greje kapu na vatri, zaboleće ga glava“. Ne valja se igrati sa kapom, okretati je – zaboleće te glava; ne valja stavljati kapu na sto – biće svađe.
U bajkama i verovanjima, kapa se javlja kao stecište magične sile – đavola ili drugog mitološkog lika. U južnoslovenskom folkloru često je beleženo da je crvena kapa atribut đavola i sveta mrtvih. Poznat je i drugi bajkoviti motiv – kapa-nevidimka.
Tradicionalna srbska kapa – šajkača (vojnička kapa), kao deo vojne uniforme uvedena je u upotrebu posle srbsko-turskih ratova (1876-1878). To je jedan od najkarakterističnijih delova muške narodne nošnje u Srbiji s kraja 19. veka. Najverovatnije je da su je bivši vojnici poneli kući i, kao simbol junaštva i iskazane hrabrosti, počeli da je nose i u svakodnevnom životu.
Šajkača je „preživela“ i oba Balkanska, i Prvi i Drugi svetski rat i tek nakon 1945. godine i dolaska socijalističkih vlasti zamenjena je u Jugoslovenskoj armiji tzv. „titovkom“.
Priredila: Nadica Janić
nadica-janic.blogspot.rs
Preuzeto sa opanak.net
Tradicionalna srbska kapa – šajkača (vojnička kapa), kao deo vojne uniforme uvedena je u upotrebu posle srbsko-turskih ratova (1876-1878). To je jedan od najkarakterističnijih delova muške narodne nošnje u Srbiji s kraja 19. veka. Najverovatnije je da su je bivši vojnici poneli kući i, kao simbol junaštva i iskazane hrabrosti, počeli da je nose i u svakodnevnom životu.
Šajkača je „preživela“ i oba Balkanska, i Prvi i Drugi svetski rat i tek nakon 1945. godine i dolaska socijalističkih vlasti zamenjena je u Jugoslovenskoj armiji tzv. „titovkom“.
Priredila: Nadica Janić
nadica-janic.blogspot.rs
Preuzeto sa opanak.net
- Izvor
- foto: opanak.net/ vostok.rs
- Povezane teme
- Srbija
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za
Nova raketa je uspešno testirana, rekao je ruski predsednik na sastanku u Kremlju.
Piše: Julija Karasjuk
Izjave ruskog predsednika nisu prazne priče kao one evropskih političara, rekao je mađarski lider.
Moskva mora biti „primorana“ na mir kroz snagu, izjavio je ukrajinski lider.
Iako mnogi smatraju da je kuhinja samo funkcionalna, zapravo mož
Ostale novosti iz rubrike »
- Prodacu stan kad odem u penziju i preko Solis-a potraziti plac na Fruskoj Gori da napravim sebi nest
- Ako je auto previše star popravke će koštati puno. Bolje ga je prodati i uzeti novi polovni. Loše je
- Gdje idemo sada? Biblija kaže: "U propisano vrijeme [kralj sjevera = Rusija] će se vratiti" (Danij
- Bravo! Vranje je divan grad, Vranje ima dusu... Bravo, Sladjo!
- Pozdrav za umetnicu. Slike su divne i krase moj dom u Beogradu.
SLIKA SEDMICE
VIDEO
VIDEO
VIDEO
