RT: Pompeo kaže da je „terorista“ Iran pretvorio Siriju u „zonu ubijanja“. Ili su SAD?

22.05.2018. god.

Izvor: Vostok / RT

Američki državni sekretar Majk Pompeo okrivio je Iran da je "ovekovečio" sedmogodišnji sirijski rat, izazivajući izbegličku krizu i provociranje terorističkih napada u Evropi, podržavajući "ubilački Asadov režim". Da li je to tačno?

Optužbe su došle kao deo ultimatuma u 12 tačaka za Islamsku Republiku u kojem je novoimenovani zvaničnik osudio Iran za "finansiranje terorizma" i "destabilizujuće aktivnosti". Ali da li Vašington ima moralni autoritet da optužuje Teheran za "maligni uticaj", ili ima uticaj koji je doneo više mira? Sirija je dobar primer.

.@SecPompeo: #IRGC has cont. to pump thousands of fighters into Syria to prop up the murderous Assad regime...Iran perpetuates a conflict that has displaced more than 6 million Syrians inside the country and over 5 million to seek refuge outside its borders. #PompeoatHeritage pic.twitter.com/Iokl0LcrJv
— Department of State (@StateDept) May 21, 2018

Ko ima bolji izgovor da bude u Siriji?

Iran je dugogodišnji saveznik Damaska i nalazi se u Siriji legalno po zahtevu predsednika Bašara Asada, koji je bez obzira na mišljenje o njemu, međunarodno priznat lider njegove zemlje. Sama po sebi, prisutnost Teherana u Siriji je i na pravoj strani međunarodnog prava.

S druge strane, Asad je takođe osudio SAD za "ilegalnu invaziju". Vašington finansira napore da se sruši vlada u Damasku od 2011. godine, a od 2015. godine ima i vojsku u Siriji. Sjedinjene Države nisu susedna zemlja koja je direktno pogođena konfliktom i nema međunarodni mandat za svoje prisustvo, nego su samo vođa koalicije za intervencije koju su sami napravili.

"Oni koji su ušli u Siriju bez dozvole sirijske vlade su oni koji moraju napustiti zemlju", saopštio je Teherean.

Koje frakcije podržavaju?

Vašington brani svoju intervenciju na "humanitarnim" i "moralnim" osnovama, saopštavajući da pomaže "dobrim momcima" i onima kojima se suočavaju sa progonom. Nažalost, Amerikancima je bilo teško da pridobiju ijednu uglednu frakciju. Početni pro-demokratski protesti bili su kratkotrajni, "umereni" pobunjenici "Slobodne sirijske vojske" bili su uvek relativno mali procenat koalicije protiv Asada, i izgleda da su u svakom slučaju ugrabili verske tvrdokorce.

U nedavnim sukobima u Istočnoj Guti, "pobunjenike" koje podržavaju SAD, uključuju "Tarir al Šam" - lokalni ogranak Al Kaide i džihadiste pokreta "Nur al-Din al-Zenki". Ovo nije ni tajna niti izolovani slučaj. U mnogim slučajevima SAD su pružale podršku ili štitile grupu "Al Nusra" od ruskih ili sirijskih snaga. Možda su najcenjeniji partneri SAD-a - Kurdi, ali oni imaju sopstveni interes u Siriji i u svakom slučaju su ih Sjedinjene Države ubrzo napustile kada su saopštili da im je cilj pobeda nad "Islamskom državom".

Nasuprot tome, Iran je dosledno podržavao jednu stranu u sukobu. Iako je sirijski rat nedvosmisleno brutalan, mali broj ljudi čak i u Pentagonu tvrdi da je postupanje sa civilima u oblastima pod kontrolom Damaska uporedivo sa šerijatskim mini-teokratijama ili anarhističkom slobodom u područjima pobunjenika. Možda bi sistematska upotreba hemijskog oružja mogla da izjednači rezultat, ali ovo ostaje veoma sporna optužba protiv sirijskih snaga i definitivno nema iranske inicijative.

Koja strana je više odgovornija za "strane borce" u Evropi?

Ovo je najslabije potkrepljena tvrdnja. Teroristi u Siriji, koji su "prešli u Evropu i pretili terorističkim napadima" u proteklim godinama nisu šiti koje vole Iran, nego njihovi sunitski rivali, inspirisani religijskom stranom borbe u zemlji koje je pokrenuo Pentagon.

Državni sekretar SAD-a je rekao da bi to moglo biti rezultat toga što su postali izbeglice, ali sigurno je neodrživo stanovište da se okrivljuje samo jedna strana za stvaranje izbeglica u ovom sukobu. Pompeo takođe ne bi pohvalio Iran i Siriju zbog ubijanja radikalnih islamista, sprečivši da kasnije počine terorističke napade u Evropi. Možda bi se moglo gledati u pravcu iranskog regionalnog rivala - Saudijsku Arabiju, ukoliko se optužuje bilo koja konkretna stranka.

Dakle, koja je strana zapravo "pomogla da se od te zemlje napravi zona od 71.000 kvadratnih kilometara za ubijanje" i "raselila više od šest miliona Sirijaca unutar zemlje i prouzrokovala da više od pet miliona zatraži utočište izvan granica zemlje", reče Pompeo?

Niko ne zna koliko je ljudi ubijeno u Siriji od 2011. godine, dok se UN samo poziva na "stotine hiljada" nakon što je priznao da više ne može verifikovati procenu broja žrtava 2014. godine. Tako je nemoguće govoriti o broju tačno ubijenih na različitim stranama.

Ali postalo je jasno tokom godina sukoba da SAD podržavaju prvenstveno radikalne snage koje verovatno ne žele, ili nikada neće uspeti da uspostave mir, nakon što je Vašington saopštio da nikada neće prihvatiti nikakve okolnosti da Asad ostane na vlasti, i kada je balans snage neopozivo prešao na sirijske snage, SAD imaju sve veću odgovornost za nastavak krvoprolića.

Podržavajući beskompromisne sile, postavljajući a priori nemoguće uslove (nešto što ponovo srade sa Iranom) i love izgubljene uzroke, SAD su bolno proširile rat bez jasnih ciljeva - za razliku od Irana, koji se bori za jasnu rezoluciju.

Čitajte više na Situacija u Siriji - iz minuta u minut

Izvor
foto: RT/ vostok.rs