Kako su ruski dvostruki agenti stigli do samog vrha MI6 i CIA?

Tokom 20. veka mnogobrojne zapadne tajne operacije su sabotirane. Razotkrivene su desetine tajnih agenata koji su radili za Vašington i London. U razotkrivanju njihovih misija ogroman značaj je imao rad dvostrukih agenata. Navodimo tri najefikasnije ruske „krtice“.

1. Kim Filbi 

Britanski obaveštajac i sovjetski špijun Kim Filbi (Harold Adrijan Rasel Filbi, 1912-1988.) na konferenciji za štampu kada ga je Harold Makmilan oslobodio optužbi za špijunažu.

Getty Images

Filbi je najpozatiji član petorke sovjetskih špijuna u Kembridžu, u Velikoj Britaniji. Nosilac je najviših britanskih i sovjetskih državnih ordenova. On je 1945. godine dobio Orden Britanske imperije od kraljice Elizabete II za zasluge u Drugom svetskom ratu, a 1947, na početku Hladnog rata, Josif Staljin mu je dodelio Orden Crvene zastave.

Filbi je počeo da sarađuje sa sovjetskom obaveštajnom službom sredinom 1930-ih, ubrzo po završetku Univerziteta u Kembridžu. Otprilike u isto vreme je počeo da radi i za britansku obaveštajnu službu. Brzo je napredovao. Posle Drugog svetskog rata se smatralo da je on jedan od kandidata za mesto šefa Britanske obaveštajne službe. Nije to postao, ali je bio na važnim funkcijama što mu je omogućavalo da snabdeva Sovjetski Savez dragocenim podacima.

Kada je imenovan za šefa Britanske obaveštajne službe u Turskoj 1947. godine, on se postarao da Moskva sazna za špijune koji pokušavaju da se prebace preko južne granice u SSSR. Turska je bila jedno od glavnih mesta gde je u to vreme planirano tajno delovanje. Sovjetski vojnici su pobili agente prilikom pokušaja da pređu granicu. Po mišljenju ruskog istoričara koji proučava obaveštajne službe, to je bio jasan signal Zapadu da je bolje odustati od takve taktike.

Kim Filbi, britanski obaveštajac koji je radio kao dvostruki agent i prebegao u SSSR. Na fotgrafiji Kim Filbi na odmoru sa svojom poslednjom ženom Rufinom Puhovom u Rusiji tokom 1970-ih.

Getty Images

Zatim je 1949. godine Filbi postavljen za glavnog predstavnika Britanske obaveštajne službe u Vašingtonu (Kolumbija). Tada je on zahvaljujući položaju dobio pristup podacima CIA o planiranom prevratu usmerenom protiv prosovjetski nastrojenog albanskog lidera Envera Hodže. Ta informacija je stigla do Moskve posle čega su albanski komandosi pobijeni prilikom pokušaja da se spuste padobranom na zemlju, a Hodža je nastavio da vlada.

Filbi je 1963. godine mogao biti otkriven i zato je prebegao u SSSR, gde je zatim živeo četvrt veka. U intervjuu koji je krajem 1980-ih dao za Sunday Times on je rekao da je „život ovde [u Rusiji] pomalo težak, ali ja sam vezan za ovu zemlju i nigde drugde ne bih želeo da živim“.

2. Džordž Blejk 

Džordž Blejk, dvostruki agent koji je dostavljao tajne podatke Rusima radeći kao britanski špijun.

Getty Images

Džordž Blejk je takođe bio dvostruki agent u Velikoj Britaniji. Posle bekstva iz britanskog zatvora on preko 50 godina živi u Rusiji.

U novembru prošle godine, kada je proslavljao svoj 95. rođendan, Blejk je objasnio zašto je početkom 1950-ih prestao da bude lojalan svojoj zemlji. Po njegovim rečima, Korejski rat je u tome odigrao važnu ulogu. Blejk je, naime, bio svedok pogibije desetina civila koje je pregazila „američka ratna mašinerija“.

„Tada sam shvatio da su takvi konflikti smrtna opasnost po čovečanstvo i doneo najvažniju odluku u životu. Počeo sam aktivno i besplatno da sarađujem sa sovjetskom spoljnom obaveštajnom službom sa ciljem da doprinesem zaštiti mira u celom svetu“, napisao je Blejk u pismu upućenom savremenoj ruskoj obaveštajnoj službi.

Blejka je vrbovala obaveštajna služba MI6 u Drugom svetskom ratu. Po završetku Korejskog rata on se vratio u London. Kažu da je upravo tada saopštio SSSR-u o tome kako CIA i MI6 planiraju da prokopaju tunel od zapadnog do istočnog dela Berlina i priključe se na komunikacije Štaba sovjetske armije u Istočnoj Nemačkoj. Ta operacija se zvala „Zlato“ ili „Štoperica“.

Fotografija je napravljena 11. novembra 2017. godine. Džordž Blejk, bivši britanski špijun i dvostruki agent u službi Sovjetskog Saveza u Moskvi.

AP

I pored mnogih poteškoća tunel je prokopan i snabdeven potrebnim instrumentima za prisluškivanje. Moskva nije otkrila da zna za taj projekat kako se ne bi ofirao Blejk. Tunel je „otkriven“ 11 meseci nakon početka prisluškivanja (kada je Blejk već dobio novi zadatak u MI6). Izbio je skandal koji je pokvario reputaciju CIA.

Blejka je 1961. godine izdao poljski obaveštajac, posle čega je britanski dvostruki špijun osuđen na 42 godine zatvora u Velikoj Britaniji. Nakon četiri godine je uspeo da pobegne iz zatvora napravivši lotru od kanapa i igala za pletenje. Zatim je pronašao put do Moskve gde i danas živi. U svom pismu je napisao: „Rusija je postala moja druga otadžbina...“

3. Oldridž Ejms

Predstavnici američke obaveštajne službe su prigovarali britanskim kolegama zbog toga što nisu na vreme raskrinkali vrhunske sovjetske špijune, ali su i sami dospeli u žižu skandala koji je pomračio reputaciju CIA i prouzrokovao smenu njegog rukovodstva.

Bivši stariji službenik CIA Oldridž Hejzen Ejms.

Getty Images

Sve je počelo sredinom 1980-ih kada je načelnik sovjetskog odeljenja u okviru CIA Oldridž Ejms počeo da sarađuje sa KGB-om. Ta saradnja je trajala skoro 10 godina, sve do njegovog hapšenja 1994. godine. Smatra se da je Ejms osujetio oko 100 operacija CIA i pomogao raskrinkavanju mnogih „krtica“ CIA u SSSR-u, a zatim i u Rusiji. Neki od tih ljudi su osuđeni na smrt i pogubljeni.

Ejms je na sudu priznao da je raskrinkao „praktično sve agente CIA u Sovjetskom Savezu, kao i agente drugih američkih i savezničkih obaveštajnih službi“. Kažu da je Moskva godinama koristila Ejmsa kako bi proturala dezinformacije koje su tri američka predsednika dobijala u vidu izveštaja CIA.

Smatra se da je CIA posumnjala u Ejmsa zbog naglog podizanja njegovog životnog standarda. On je, naime, kupio kuću za pola miliona dolara i platio je gotovinom, a pored toga kupio je luksuzni automobil „Jaguar“. Sa druge strane, bivši načelnik KGB-a Vladimir Krjučkov napisao je u svojoj knjizi „Lični dosije“ da „nivo kontakata sa takvim agentom [kao što je Ejms] i njegovi lični i profesionalni kvaliteti omogućavaju da se sa velikom sigurnošću može izvesti zaključak da se tu radi o izdaji“.

Ejms je osuđen na doživotnu robiju. Njegov slučaj je podigao veliku prašinu u američkom Kongresu i prouzrokovao ostavku šefa CIA Džejmsa Vulsija.