Energetski dijalog: jubilarna „ljuljaška"

Evropski parlament je na svojoj sednici u Strazburu odobrio nacrt zakona, pozvanog da osigura bezbednost isporuka gasa u Evropu. Kako se kaže u dokumentima s pojašnjenjima, ovo je izazvano prekidima u isporuci ruskog gasa u toku poslednjih godina. Rad Evropskog parlamenta koji će trajati do 23. septembra obavlja se u predvorje desetogodišnjice energetskog dijaloga, koji će idućeg meseca biti održan između Moskve i Brisela. Znak za start dat je 30. oktobra 2000. godine na samitu Rusija-EU u Parizu.
 

U nacrtu zakona koji su prihvatili evropski poslanici predviđen je čitav niz mera za slučaj kriznih okolnosti. Neke tačke zvuče zaista dramatično. Između ostalog, Evropska komisija može da proglasi „vanredno stanje", kako u okviru cele EU, tako i na regionalnom nivou. U tom slučaju ona će nastupati u ulozi „garanta" koordinacije aktivnosti članova Unije i saradnje s „trećim zemljama". Što se tiče koordinacije, konkretno se planira uvođenje sistema za spajanje gasne mreže unutar EU. U slučaju da dođe do ozbiljne situacije smanjene isporuke gasa ili naglog skoka potražnje ova ili ona država EU uvodi „vanredni plan", koji treba da garantuje operativni pristup rezervama gasa susednih država. Predviđaju se i druge mere.
 

U toku razmatranja „gasnog" zakona evropski poslanici su preporučili izvršnim strukturama Evropske unije da poseban prioretet daju projektu „Nabuko" - kako zbog „političkog značaja", tako i u smislu finansiranja. Pominjanje ovog zasad virtuelnog projekta - voljenog deteta svih onih koji žele da se iščupaju iz ozloglašenih „gasnih okova" Moskve u novom nacrtu zakona, može se reći, sve stavlja na svoje mesto. Odmah se očigledno potvrđuje glavni uzrok zbog kojeg energetski dijalog šlajfuje - njegova politizacija. Upravo o tome su pre nedelju dana ovde, u Briselu, razgovarali učesnici dvodnevnog jubilarnog međunarodnog forma za diskusiju „Dnevni red Rusije i Evropske unije: jedinstvena energetska platforma je osnova bezbednosti budućnosti Evrope."
 

Kako je istaknuto na ovom forumu, protekla decenija „nije prošla uzalud". Istovremeno, po rečima predsednika ruskog Centra energetske politike i diplomatije Stanislava Žiznina, novajlije koje su se u EU pojavile posle 2004. godine počele su da postavljaju političke uslove i proces je po njegovim rečima „momentalno počeo da šlajfuje". Direktor Instituta za energetiku i finansije Vladimir Fejgin objašnjava šlajfovanje energetskog dijaloga „potpirivanjem strahova" i smatra da je Evropska Unija usmerena na izradu strategija koje je udaljavaju od saradnje s Rusijom umesto da mirno analizira situaciju. Uzgred rečeno, bukvalno nekoliko dana pre zasedanja Evropskog parlamenta evropski komesar za pitanja energetike Ginter Etinger (Günther Oettinger), je boraveći u Berlinu, plašio nemačke političare i biznismene navodnom težnjom Moskve da u svoje ruke prigrabi „svu svetsku trgovinu" gasom. A u zaključku je gospodin Etinger ipak pohvalio projekat „Nabuko". U razgovoru s „Glasom Rusije" Maksim Šein, šef analitičkog odelenja IK „Brokerkreditservis", karakter razvoja energetskog dijaloga je nazvao dvojnim.

„Ako se ima u vidu broj zemalja Evropske unije, njihova „šarolikost" i nedostatak jedinstvenih delatnih organa uprave, životna, pozitivna tačka teško da će uopšte biti stavljena. To će, kao uvek, biti „ljuljaška". Odnosno, na početku - „ne verujemo", „hajde da se udaljimo od Rusije". S druge strane, postoji praktična ravan na kojoj se nešto radi. A radi se između pojedinih zemalja - pre svega između Rusije i Nemačke, Rusije i Italije, Rusije i Francuske, odnosno postoji veliki „politički vrh" Evropske unije, a postoje i ključne zemlje s kojima zapravo ima smisla voditi glavni dijalog."

Da li će još dugo hvatati zalet „ljuljaška" energetskog dijaloga? Očigledno, dok neko ne prestane da je gura.