Pokrenut postupak u Skupštini za formiranje komisije o posledicama NATO agresije

04.05.2018. god.

Predsednik Narodne skupštine Srbije Maja Gojković predala je danas u skupštinsku proceduru predlog da se formira komisija za istragu o posledicama NATO bombardovanja 1999. po zdravlje građana Srbije.

„Važno je da se otkrije uzročno-posledična veza između ovog brutalnog bombardovanja naše države i porasta malignih i drugih teških oboljenja, pogotovu zbog upotrebe projektila sa osiromašenim uranijom“, kazala je Gojkovićeva na konferenciji za novinare u skupštinskom zdanju.

Komisija će raditi na osnovu izveštaja koji je dobila od predsednika italijanske komisije, koja govori i o smrtnim slučajevima i teškim bolestima koji su izazvani osiromašenim uranijumom, a deo izveštaja se, kako je dodala Gojkovićeva, odnosi na vojnike koji su bili na KiM.

„Naš zadatak je veoma važan, zato što je ovo obaveza nas kao poslanika da građanima Srbije predočimo do kakvih rezultata smo došli, da im predočimo istinu i da javnosti Srbije, kada se završi ovaj rad, saopštimo rezultate“, navela je predsednica parlamenta.

Gojkovićeva je inače predložila da se formiranje komisije stavi na dnevni red po hitnom postupku, dodajući da se nada da će predlog biti jednoglasno usvojen i da će se naći na dnevnom redu prve naredne sednice.

„Ovde nema politike, ovo je u interesu svakog građanina ove države i ovde nema optužbe za bilo koga. Nama je cilj da dođemo do istine u interesu građana Srbije i onih koji su oboleli, njihovih porodica i svih nas koji živimo u ovoj državi. Zato očekujem da poslanici budu na toj sednici, da glasaju i omoguće ovoj komisiji rad na jednako dobar način kako su to uradile naše italijanske kolege“, kazala je Gojkovićeva.

U komisiji će, navela je, biti poslanici, a njen je predlog da na čelu bude predsednik Odbora za zdravlje i porodicu Darko Laketić.

Rok za prvi preliminarni izveštaj komisije je kraj 2020. godine, s tim što će ona biti u obavezi da na šest meseci obaveštava parlament o svom radu.

Gojkovićeva je rekla i da komisija treba da bude mala i efikasna, jer je potrebno u njen rad kasnije uvesti i naučne ustanove, stručna lica, ne samo poslanike.

„Mi kao poslanici imamo širinu da postavljamo pitanja onima koje ćemo pozvati na razgovor i da postavimo neka pitanja koja neko drugi možda ne može da postavi. Mi nismo diplomate. Prema tome, možemo otvorenije da pitamo i istražujemo“, kazala je Gojkovićeva.

Tanjug