Zahtevi Međunarodnog tribunala biće još drskiji

Pred zasedanje Generalne skupštine UN u Njujorku na kojoj će evrointegracije, format i osnovna pitanja budućeg dijaloga sa vlastima u Prištini biti teme razgovora predsednika Srbije Borisa Tadića sa najvišim svetskim zvaničnicima, srpska delegacija je planirala i razgovore sa predstavnicima evropskih institucija, pre svega, o procesu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji, pošto je prema rečima Tadića, Srbija jedan od lidera u borbi protiv organizovanog kriminala i da je rešena da u regionu bude faktor stabilnosti.
 

Kao hladan tuš na ove Tadićeve izjave stigla je poruka glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca da vlasti u Beogradu "moraju učiniti više" da bi Ratko Mladić i Goran Hadžić bili uhapšeni, kao i da "EU treba da održi pritisak na Srbiju".
 

Bramerc  je precizirao da u Srbiji "postoji jaz između izražene političke spremnosti "za hapšenje begunaca, toka same potrage i onoga što je neophodno učiniti da bi ona bila uspešna".
 

Rekavši da nije na njemu da određuje ko će se pridružiti Evropskoj uniji i kada, Bramerc je naglasio da je politika uslovljavanja koju je Unija do sada vodila prema Srbiji i drugim zemljama bivše Jugoslavije "bila najvredniji alat za postizanje hapšenja optuženih". On je izjavio da lideri Evropske unije treba da održe pritisak na Srbiju, jer Beograd i dalje ne sarađuje u potpunosti sa njegovom kancalarijom.
 

I tako bez obzira na želju unutar EU da se Srbija nagradi zbog ustupaka oko zajedničke rezolucije o mišljenju Međunarodnog suda pravde, pridruživanje Srbije EU biće blokirano sve dok Bramerc ne saopšti da Beograd u potpunosti sarađuje sa njegovom kancelarijom.
 

Reagujući na ove nove pritiske iz Haga predsednik Srbije Boris Tadić zatražio je od Bramerca objašnjenje za izjavu da bi trebalo nastaviti sa uslovljavanjem Srbije, budući da je glavni haški tužilac u prethodnom izveštaju istakao da Beograd u potpunosti sarađuje sa Haškim tribunalom.
 

Evo komentara ruskog pravnog eksperta Aleksandra Mezjaeva:
 

Pre svega, želeli bismo da istaknemo da izjava glavnog haškog javnog tužioca Bramerca prevazilazi njegova ovlašćenja. Javni tužilac deluje na osnovu pravnih akata. U ovom slučaju to je MTBJ, kojim ova ovlašćenja glavnog tužioca nisu predviđena. Međutim, Bramerc nije prvi javni tužilac Haškog tribunala, koji je prekoračio svoja ovlašćenja. Njegovi prethodnici su sebi takođe dozvoljavali slične izjave. Haški tribunal je već odavno postao instrument političkog pritiska na Srbiju, pre svega u Savetu Bezbednosti, a u toku poslednjih godina i u evropskim institucijama, između ostalog, u Evropskoj uniji. Takođe bismo želeli da istaknemo: Bramercova izjava o tome da Srbija ne sarađuje u potpunosti s tribunalom ne odgovara istini. Srbija je ispunila praktično sve zahteve Haškog tribunala, uključujući i celu predaju najvišeg političkog rukovodstva svoje sopstvene zemlje.
 

 Već je odavno vreme da današnje vlasti u Srbiji shvate da što više budu ispunjavale stalno nove i nove zahteve, tim drskiji će ovi zahtevi biti. I biće praktično beskonačni. Očigledno, sledeći zahtev će biti priznavanje Kosova, a onda slede Vojvodina i Sandžak, što sve može da se završi potpunim raspadom srpske državnosti.
 

Sad ćemo se zadržati na zahtevima za izručenje generala Mladića. Ratko Mladić je Srbin iz Bosne, i zahtev prema Srbiji da isporuči inostranog građanina je pravno neodrživ. Tim pre što za sada nema dokaza o tome da se Mladić nalazi na teritoriji Srbije. Osim toga, sa sigurnošću se može reći da je ono što znamo pod nazivom „događaji u Srebrenici" - međunarodna provokacija. I general Mladić za njih ne snosi nikakvu odgovornost. Zato sam na poslednjem sastanku s Mladićevim sinom izrazio sigurnost da general nikad neće biti uhapšen, pošto za to nema nikakvih osnova.

Igor Gojković, Grigorij Sokolov,