Ruski vazdušni udari u Siriji - iz minuta u minut - 22.04.

Pregled dešavanja na ratištu u Siriji za 22.04


Ratna reportaža Aleksandra Koca , dopisnika Komsomoljskaje pravde

Sirijska vojska nastavlja sa oslobađanjem teritorija - 
Sirijska vojska je isteralala teroriste iz kvarta Zejn, na jugu Damaska, javila je televizija „El Manar“.

Sirijske snage se sada kreću ka kvartu Tadamun, gde se nalaze glavne snage protivnika, a u susret im ide vojska iz područja Hadžar el Asvad. Sirijska vojska je krenula u ofanzivu na Tadamun nakon što su avijacija i artiljerija granatirali komandne centre terorista i skladišta oružja. 



Procenjuje se da se u Hadžar el Asvadu, Tadamunu i izbegličkom kampu Jarmuku nalazi 1220 terorista.

Ranije je saopšteno da je na stotine militanata predalo oružje i napustilo grad Dumeir kod Damaska.

Nastavlja se ofanziva sirijskih snaga

Ekstremisti u Siriji predali vojsci veliku količinu naoružanja i municije - Sirijski ekstremisti predali su Oružanim snagama Sirije skladišta s velikom količinom municije i oklopne tehnike, rekao je načelnik ruskog Centra za pomirenje neprijateljskih strana u Siriji, general-major Jurij Jevtušenko.

„U skladu sa sporazumom, pod kontrolom predstavnika Centra za pomirenje, ekstremisti su predali Oružanim snagama Sirijske Arapske Republike 30 jedinica oklopne tehnike, tri pikapa s mitraljezima velikog kalibra, 36 protivtenkovskih bacača projektila, 20 mitraljeza velikog kalibra, šest minobacača, tri protivtenkovske navođene rakete, 23 operativno-taktičke rakete, 111 mina, 60 ručnih granata, više od 63.000 jedinica municije za razno vatreno oružje“, naveo je Jevtušenko.

Pregled političkih i drugih vesti za 22.04.

RT: SAD, Francuska i saveznici ne treba da odu iz Sirije, moraju izgraditi novu - Makron - SAD, Francuska i njihovi saveznici ne treba da napuste Siriju nakon što rat bude završen, jer moraju izgraditi "novu Siriju", rekao je francuski predsednik Emanuel Makron u intervjuu za "Foks njuz".

"Morali bismo izgraditi novu Siriju nakon rata", rekao je Makron, dodajući da će uloga SAD biti "veoma važna" u ovom procesu. Dodao je da "to nije automatski da američke snage treba da izvrše ovaj zadatak", ali da je "to američka diplomatija i vašeg predsednika".

Dajući svoje razloge drugim državama da ostanu u Siriji, Makron je naveo "uobičajene osumnjičene" - Iran i sirijskog predsednika Bašara Asada.

"Dan kada završimo ovaj rat protiv `Islamske države`, ako odemo definitivno i potpuno, čak i sa političke tačke gledišta, ostavićemo reč iranskom režimu, Bašaru Asadu i tim momcima i oni će pripremiti novi rat. Oni će podstaknuti nove teroriste", rekao je Makron.

Makron je nedavno bio jedan od najjačih advokata za produženi američki boravak u Siriji. On je takođe naredio francuskim snagama da se pridruže američkom raketnom napadu na Siriju 14. aprila. Bombardovanje, koje je opisano kao odmazda za navodni hemijski napad od strane sirijske vlade, nije dobila odobrenje od Saveta bezbednosti UN i bilo je sprovedeno bez saglasnosti francuskog parlamenta.

Ističući da Pariz i saveznici treba da budu uključeni u posleratnu Siriju, francuski lider dao je i neke obaveze Rusiji i Turskoj, rekavši da će "čak i ove države imati važnu ulogu".

Vašington i njegovi saveznici, uključujući i Francusku, započeli su svoju kampanju protiv "Islamske države" u Siriji 2014. godine. Pored vazdušnih napada, ona je uključivala podršku takozvanoj "umerenoj opoziciji" na terenu uz obuku i dostavljanja oružja. Kasnije, Vašington i Pariz poslali su ograničene kontingente trupa u Siriju, što je izazvalo žestoke osude iz Damaska.

Iako su SAD i njihovi saveznici jednostavno, samo obavestili Siriju pre početka kampanje protiv terorista, Rusija i Iran deluju u zemlji na zahtev predsednika Asada.

Moskva i Teheran takođe su optužili Vašington da ne čini ništa da ispuni proklamovani zadatak borbe protiv "Islamske države", nego da radi sa terorističkim grupama kako bi srušio sirijsku vladu. Očigledno je da je porast "Islamske države" u Iraku i njeno dalje širenje na razorušenu Siriju omogućio haos nakon američke invazije na Irak 2003. godine.

Dok je Rusija zaista pružila pomoć sirijskim snagama vazdušnim udarima protiv terorista, ona je takođe pokrenula humanitarnu operaciju velikih razmera, pružajući hranu i neophodnu pomoć hiljadama Sirijaca. Moskva je više puta pozvala svoje zapadne partnere da se pridruže naporima, ali članovi koalicije SAD nisu želeli pružiti pomoć regijama koje je oslobodila Vojska Sirije.

Diplomatski napori Rusije, Turske i Irana u sklopu mirovnog procesa u Astani omogućili su stvaranje nekoliko deeskalacionih zona u Siriji, što je prošle godine dovelo do prestanka neprijateljstava u ogromnim delovima zemlje.

Krajem marta Donald Tramp izjavio je da će SAD "vrlo brzo izaći iz Sirije" i pustiti da se "drugi ljudi brinu o tome". Međutim, portparol Bele kuće kasnije je korigovao predsednika, rekavši da se "Islamska država" treba srušiti pre nego što se 2.000 američkih trupa vrati kući. Drugi američki zvaničnici, uključujući i sekretara za odbranu Džejmsa Matisa i izaslanika u UN-u Niki Hejlej, najavili su još veći broj američkih ciljeva u Siriji.

Prema Hejlijevoj, to nije samo poraz terorista, nego i "osiguravanje da se hemijsko oružje više ne koristi i da se prate postupci Irana" - što bi moglo imati neograničen vremenski okvir. Početkom aprila, takođe je bilo izveštaja da američka vojska razmatra uspostavljanje novih vojnih baza u severnoj Siriji, sa američkim prisustvom na tom području, a koje bi finansirala Saudijska Arabija.

RT: Pretnje Turskoj dolaze od „strateških partnera“ - Erdogan - Turski predsednik Redžep Taip Erdogan oštro je kritikovao SAD i druge saveznike iz NATO-a za njihovu podršku i oslanjanje na kurdsku miliciju kako bi održali svoje položaje u Siriji, ponavljavajući da ih Ankara smatra pretnjom za svoju bezbednost.

"Ne možemo da nabavimo naoružanje iz SAD sa našim novcem, ali nažalost, američke i koalicione snage daju ovo oružje, ovu municiju terorističkim organizacijama besplatno", rekao je predsednik Turske Redžep Taip Erdogan u intervjuu za turski kanal NTV.

"Odakle dolazi pretnja? To prvenstveno dolazi od strateških partnera", rekao je on, naglašavajući da Vašington nastavlja da sleva kamionske i avionske isporuke oružja u severnu Siriju.

"SAD su poslale 5.000 kamiona sa oružjem na sever Sirije", rekao je turski lider, ponovivši zabrinutost koju je on prethodno naglašavao, posebno nakon pokretanja vojne operacije u severnoj Siriji.

20. januara Turska je pokrenula prekograničnu ofanzivu u Siriju u cilju uklanjanja kurdskih "terorista" iz Afrina. Napad, pod šifrom operacija "Maslinova grančica", zaoštrio je odnose između Vašingtona i Ankare, naročito kada je Ankara upozorila na mogućnost širenja operacije na Manbidž i šire. Kurdske snage su ključni američki saveznici u toj oblasti, ali Ankara ih gleda kao na ispostavu Radničke partije Kurdistana koju smatra za terorističku organizaciju.

Vašington, s druge strane, takođe je kritikovao sve veću "neusaglašenost" Ankare sa Zapadom i njenim sve boljim odnosima sa Rusijom i Iranom. Odluka Ankare da kupi PVO sisteme S-400 iz Rusije izlaže Tursku mogućim sankcijama SAD-a, upozorio je pomoćnik državnog sekretara SAD Ves Mičel, naglasivši da je "u američkom interesu da Turska bude usklađena strateški i politički sa Zapadom".

"Lakoća sa kojom je Turska sklopila aranžmane sa ruskom vojskom kako bi olakšala pokretanje svoje operacije `Maslinova grančica` u okrugu Afrin, je aranžman za koji SAD nisu bile privržene", rekao je on.

"Turska je u poslednje vreme povećala angažman sa Rusijom i Iranom.", dodao je Mičel.